Provera porekla imovine na jesen?

Jelena Manojlović 28. 7. 2015.

Predlog Zakona o poreklu imovine biće do kraja septembra predat u Skupštinu Srbije, a nacrt bi trebalo da bude gotov već u prvoj polovini tog meseca, najavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić najavljuje nacrt Zakona o poreklu imovine / Foto: FoNet

„Ne možete da imate prijavljenu platu od 50.000 ili 80.000 dinara, a da ste veliki gazda koji ima dva poršea ili dva velika mercedesa i 17 kuća i stanova. To od plate od 80.000 dinara ne može, onda ćete morati da objasnite kako ste to stekli, ono što možete da objasnite to je vaše i to je u redu, bićemo čak i fleksibilni, ali ono što ne možete da objasnite, to znači da ste uzeli na račun države, rekao je Vučić.“

Zakon o poreklu imovine ili najvažniji antikorupcijski zakon, kako ga mnogi nazivaju, još nema ni nacrt, iako je o neophodnosti njegovog donošenja govoreno još posle Petog oktobra, a u tome je prednjačio tadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije profesor Čedomir Čupić. Aleksandar Vučić je u novembru 2012, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, najavio da će se predlog Zakona o poreklu imovine naći pred poslanicima početkom 2013. godine, a zatim je taj rok pomerio na jun 2013. godine. Početkom ove godine Vučić je izjavio da je u planu da tokom 2015. zakon bude usvojen, ističući da su najpre potrebni razgovori sa koalicionim partnerima.

Ako je suditi po današnjoj izjavi ministra pravde Nikole Selakovića, vlast je ovog puta odlučna da donese Zakon o poreklu imovine.

Tanjug, 27. 7. 2015. godine

„Srbiji je potreban dobar zakon o poreklu imovine koji mora da ima sve neophodne uslove za efikasnu i potpunu primenu, a Ministarstvo pravde staviće svoje resurse na raspologanje za izradu takvog zakona, kazao je Selaković.“

Za sada u našem zakonodavstvu postoje određeni mehanizmi koji se odnose na samo deo onoga što bi regulisao budući zakon. Dok Poreska uprava (PU) pokušava da utvrdi i otkrije sve one koji su svoju imovinu sakrili i obavezuje ih da na tu imovinu plaćaju porez, Agencija za borbu protiv korupcije fokusirana je samo na fukcionere, njihovu imovinu i prihode i ima razvijen mehanizam njihove provere.

Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije

„Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka. Ako se u postupku praćenja imovinskog stanja funkcionera utvrdi da postoji nesaglasnost između podataka podnetih u Izveštaju i stvarnog stanja ili da postoji nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njihovih zakonitih i prijavljenih prihoda, Agencija utvrđuje razloge nesaglasnosti i o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, odnosno druge nadležne organe. Agencija može da zahteva od funkcionera da dostavi podatke o imovini i prihodima drugih povezanih lica, u roku od 30 dana, ukoliko postoji osnovana sumnja da funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine“, kažu za Istinomer u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Prošle godine Agencija je podnela 14 krivičnih prijava zbog sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu ili su dali lažne podatke, u nameri da prikriju imovinu. Agencija je tokom 2014. podnela Republičkom javnom tužilaštvu 34 izveštaja u vezi sa postojanjem sumnje da su funkcioneri, čija je imovina proveravana, izvršili drugo krivično delo, poput pranja novca, primanja ili davanja mita, zloupotrebe položaja…

Foto: Stock

U Agenciji za borbu protiv korupcije kažu za Istinomer da ne mogu da znaju da li bi Zakon o poreklu imovine poboljšao i olakšao rad Agencije, s obzirom na to da on postoji samo „u formi nejasne ideje“, a s druge strane, u Poreskoj upravi smatraju da bi ovaj zakon značajno doprineo poboljšanju njihovog rada.

Kontrole koje trenutno sprovodi PU metodom unakrsne procene zasnivaju se na utvrđivanju rasta imovine poreskog obveznika u određenom periodu i upoređivanje tih podataka sa podacima o prijavljenim prihodima poreskog obveznika u istom periodu.

“Poreski obveznik podnosi prijavu nadležnim organima. Ukoliko postoji nesrazmera između prirasta vrednosti imovine i prijavljenog dohotka u određenom vremenskom periodu, tada se razlika tretira kao neprijavljeni dohodak poreskog obveznika, koji se oporezuje po stopi od 20 odsto. U slučaju postojanja sumnje, da se radi o sticanju imovine krivičnim delima, PU je dužna da obavesti nadležni državni organ – MUP, Tužilaštvo, Upravu za sprečavanje pranja novca…”, odgovaraju iz Poreske uprave i dodaju da je pokrenuto 419 postupaka protiv osoba koja su prikrila imovinu.

U Poreskoj upravi ističu da se njihova ograničenja „ogledaju u ljudskim i materijalnim kapacitetima“, ali i pored toga, Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yukom) smatra da PU ima dobar sistem praćenja novca i da to na adekvatan način sprovodi u praksi. Međutim, Antonijević napominje da je Zakon o poreklu imovine neophodan, dodajući da je politička volja razlog zašto on ni nakon toliko vremena još nije donet.

„Ovo je zakon koji u velikoj meri može promeniti tok borbe protiv korupcije, koji će uspeti da pruži dovoljno elemenata za suzbijanje korupcije i tužilaštvu, sudovima i javnosti omogući adekvatan način borbe protiv korupcije. Zakon o poreklu imovine je predviđen i strategijom i akcionim planom koji se bavi korupcijom i akcionim planom za poglavlje 23, tako da ne vidim nijednu prepreku da se nešto na šta se država obavezala ne uradi i to u najkraćem roku“, kaže Antonijević za Istinomer.

On upozorava da zakon mora biti precizan, jer pretpostavlja da će biti mnogo onih koji će pokušati da ga izigraju.

„Zakon mora dati dovoljno argumenata civilnom društvu, koje se bavi borbom protiv korupcije i nezavisnim institucijama – kako agencijama, tako i Savetu. Zakonom se jasno mora odrediti sve ono što bi kasnije moglo da bude iskorišćeno kao izgovor da se ne prijavi određena imovina“, navodi Antonijević.

Sa druge strane, predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ dr Vladimir Goati smatra da je ovo „jedan neizvestan i dosta nesiguran korak“.

„U bivšoj Jugoslaviji imali smo primer zakona o poreklu imovine i uz svu političku podršku koliku je imao, rezultati su bili neznatni, efekata nije bilo. Stradali su neki ljudi, poput zanatlija i nekih koji su bili sekundarni u sticanju prvobitne imovine. Zbog toga, mislim da je bolje utrostručiti napore da se tokom vremena prate izvori porekla imovine, nego da se za njima traga tek posle dve, tri ili pet godina“, kaže profesor Goati za Istinomer.