Povratak vojnog roka – prva epizoda u novoj sezoni

Predsednik Srbije je 6. maja u svom, danima pre toga najavljivanom, obraćanju javnosti, između ostalog, kazao da se zalaže da se u Srbiji uvede obavezni vojni rok u trajanju od 90 dana, uz napomenu da se time “stiče odgovornost i razvija patriotizam”.

Potom su se ređale varijacije na temu – da li je tri meseca dovoljno; da li će samo služiti muškarci; da li će se uvažiti prigovor savesti; koja je gornja starosna granica vojnih obveznika… Nakon što se tema zavrtela, opet se oglasio predsednik Vučić, objašnjavajući da je javna debata tek otvorena, ali uz napomenu da može da se desi da njegov predlog i ne bude usvojen. Kazao je, kako se navodi, da je sada potrebno nekoliko meseci da se iznesu svi bitni argumenti i da će onda biti doneti zaključci.

Podsetimo, u septembru 2010. Vlada Srbije donela je odluku o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka od 1. januara 2011. godine. Osim sporadičnih pitanja da li će se ova odluka menjati, čini se da narednih nekoliko godina nije bilo ozbiljnijih predloga da se ide u tom pravcu. Međutim, kada je krajem 2016. “Demostat” objavio istraživanje po kome su se čak tri četvrtine ispitanika izjasnile da bi vojni rok trebalo da bude obavezan, u vlasti su se, izgleda, upalile signalne lampice. 

Već na početku 2017. Aleksandar Vučić, u to vreme premijer, kazao je da je primetio želju “velikog dela” građana Srbije da se vrati obavezan vojni rok, ali i istakao da se o tome ne razmišlja.

Generalštab Vojske Srbije objavio je tada da bi obuka vojnika u prvoj godini koštala 70 milijardi dinara.

I ministar odlazi u vojsku

Uvođenje obaveznog vojnog roka nije pitanje za pojedinca već za čitavo društvo, bio je stav tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina.

Ipak, on je najavljivao da će sve žene u Srbiji mlađe od 50 godina morati da prođu obaveznu obuku za davanje prve pomoći i postupanje u vanrednim situacijama.

Stiglo je novo leto, čini se zgodan period za pokretanje iste teme, pa je Vučić, sada predsednik Srbije, izjavio da se „razmišlja“ o vojnom roku.

Ministar Vulin osvrnuo se na procene o tome koliko će koštati ponovno uvođenje vojnog roka.

Ali, takvu, kako je Vulin kazao, “smešnu procenu”, dao je njegov prethodnik na mestu ministra odbrane Zoran Đorđević, koji je krajem 2016. u Skupštini Srbije kazao da je urađena analiza po kojoj bi u prvoj godini bilo neophodno oko 600 miliona evra. I predsednik Vučić demantovao je takve tvrdnje, navodeći da bi vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo od 90 do 130 miliona evra, u zavisnosti od toga da li bi trajao tri ili šest meseci. Vučić je potom u prisustvu Zorana Đorđevića saopštio da se procena od 600 miliona odnosila na vojni rok od godinu dana.

U martu 2019. ministar Vulin otišao je na odsluženje petnaestodnevnog vojnog roka.

U leto te godine pojedini mediji opet su vratili u fokus poznatu temu, da bi Ministarstvo odbrane demantovalo tvrdnje da se vraća vojna obaveza.

Puška, a ne četka i krpa

A na samom startu 2021. ministar odbrane Nebojša Stefanović najavio je „široku raspravu“ o vraćanju vojnog roka.

Naravno, i predsednik Vučić se ubrzo izjasnio o podgrejanoj ideji, ali i napomenuo da država neće žuriti sa odlukom.

Već narednog meseca ministar Stefanović izjavljuje kako očekuje „da do septembra ili oktobra imamo odluku države da li želi da ‘odmrzne’ obaveze služenja vojnog roka“. I opet je usledila zbirka medijskih pretresa ove teme, da bi dva meseca kasnije ministar – ponovio ono što je najavio u februaru.

Došao je septembar, a ministar saopštava da ne može unapred da zna da li će se na državnom nivou doneti odluka o obaveznom služenju vojnog roka, ali dodaje kako očekuje da će sve biti jasno – do kraja godine.

Stigao je i kraj godine, a tada je predsednik Vučić izjavio da još nema odluke o obaveznom služenju vojnog roka, „jer u vezi s tim postoji mnogo problema“.

Ni na početku 2022. kada je predsednik Republike prisustvovao sastanku vojnog vrha na kome su predstavljeni rezultati Vojske Srbije za 2021, nije se, prema rečima ministra Stefanovića, govorilo o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka.

A ovoga puta, nakon Vučićeve najave, ova tema, čini se, ima potencijal da se rastegne sve do konstituisanja novog saziva Skupštine, pa i nakon toga, barem sudeći po zainteresovanosti koju su pokazale stranke sa desnog političkog pola, a koje su ponovo osvojile mesta u republičkom Parlamentu. Tako je predsednik pokreta Dveri Boško Obradović istakao da je Vučić prihvatio predlog te stranke za obavezni vojni rok od tri meseca, „samo što je to trebalo uraditi pre mnogo godina“, dok je koalicija NADA pozdravila predlog, ali i ocenila da vojni rok ne bi trebalo da bude kraći od šest meseci.

Naslovna fotografija: FoNet/MOD