Od početka ruske agresije na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova supruga Olena na udaru su ruske propagande i dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama. U različitim talasima manipulacija koje grade narativ o njihovom luksuznom životu tokom rata, i na srpskom jeziku širile su se tvrdnje kako je Zelenski kupio dve luksuzne jahte, Hitlerov mercedes, a Olena Zelenska automobil Bugati u vrednosti od više miliona evra. Takvi navodi stizali su sa lažnih veb sajtova, uz deepfake snimke, fotošopirane „dokaze”, a „izvori” su bili osobe koje ne postoje. Francuska državna agencija za borbu protiv dezinformacija Viginum objavila je da su ovakve dezinformacije deo ruskog seta informacione kampanje manipulacija pod nazivom „Oluja-1516”, koji za cilj ima diskreditaciju ukrajinskih vlasti, kako bi, po svemu sudeći, bila obustavljena podrška Zapada Kijevu. Meta ove ruske „oluje” nije samo Ukrajina - to su bili i američki izbori, izbori u EU, ali i njenim članicama.
„Dve Srbije koje reže saglasne su samo u jednom - da RTS ne radi dobro svoj posao”, rekla je voditeljka Javnog servisa Bojana Mlađenović u jednom od intervjua sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. RTS-u je to što navodno dobija kritike svih dokaz da radi ispravno, da nije ni na čijoj strani, već da profesionalno i odgovorno izveštava o svemu i svima i opravdava ulogu Javnog servisa. Ispod površine tog spina je slika koju smo videli 1. maja u Dnevniku 2, kada je RTS dao tek oko minut skupu u Novom Sadu i obeležavanju šest meseci od pada nadstrešnice, a skoro sedam minuta poseti predsednika Vučića SAD. Istog dana, u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, čuli su se samo segmenti govora predstavnika sindikata i studenata u blokadi, i s druge strane direktna izjava Miloša Pavlovića, “studenta koji želi da uči”. Sve strane su tu, ali neke malo više.
Boris Bratina se „nada da će se snaći sasvim” na poziciji ministra informisanja i telekomunikacija. Tako je barem rekao gostujući u emisiji Hit tvit na TV Pink 27. aprila. Pomenuo je i „strahovitu količinu zakona” koje „mora da savlada”, pa pokazao da je „savladao” sve manipulacije kojima se u obračunu sa studentima i građanima, političkim neistomišljenicima i protivnicima, služe i javnosti poznatiji predstavnici vlasti. I on se drži narativa da na ulicama vidimo pokušaje „obojene revolucije” i da treba da „odbranimo” Srbiju (koju niko nije napao). „To” što se dešava u srednjim školama naziva „političkom pedofilijom” umesto podrškom srednjoškolaca studentima. Novi ministar informisanja, dakle, zvuči kao čovek koji je isti resor vodio 1998. godine, a danas je „pobedio obojenu revoluciju”.
Studenti iz Novog Pazara došli su u Beograd da tokom uskršnjih praznika odmene kolege koje blokiraju RTS. Iz Takovske su zajedno poslali poruke solidarnosti i prijateljstva između beogradskog i novopazarskog univerziteta. Tabloidi su za to vreme prenosili postove u kojima se studenti izjednačavaju sa talibanima, a pozdrav “selam alejkum” predstavljen je kao “šokantna scena” sa blokada RTS-a. Sve se ponovo svelo na pokušaje raspirivanja mržnje i podela. Kao kada su na dan protesta u Novom Pazaru portale preplavili naslovi o “blokaderima” koji bi da “ispumpaju Sandžak iz Srbije”, kako su pisali, osvanuli “ekstremistički transparenti” koji “pozivaju na autonomiju Sandžaka”. Iako se studenti nisu okupili zbog pitanja statusa bilo koje oblasti u Srbiji, već insistiraju na ispunjenju zahteva, protiv njih je lansiran, i izjavama predstavnika vlasti pojačan, još jedan spin. Sličan onom koji im je pripisao separatističke namere i “plan o otcepljenju Vojvodine”.
Od kada su studenti 14. aprila, u 22 sata, blokirali zgrade RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku, policija je zaposlene sprovodila na radno mesto kroz ćevabdžinicu, nema jutarnjeg programa, a Dnevnik se emituje sa nepoznate lokacije i uz tehničke probleme. Način izveštavanja RTS-a ostao je, međutim, isti. Glas studenata skoro da se ne čuje, a o blokadama se izveštava manipulativno i iz perspektive vlasti. RTS ih predstavlja kao „teror bez presedana“, studente je uporedio sa nacistima, iako je reč o mirnom izražavanju nezadovoljstva upravo izveštavanjem te iste kuće o studentskim protestima i zahtevima.
Profesor dr Đuro Macut ima rok do 18. aprila da predloži sastav buduće vlade, kada ističe zakonski rok za izbor kabineta u Skupštini Srbije. Aktuelni mandatar ne dolazi sa političke scene, ali je blizak vladajućoj stranci. Pred decembarske izbore podržao je listu koja je nosila ime Aleksandra Vučića, jedan je od osnivača Pokreta za narod i državu, nedavno je govorio na mitingu predsednika države u Jagodini i posetio je „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku. To jasno svrstavanje na jednu stranu, samo je jedan od razloga zbog kojih politikolog Dušan Spasojević i analitičar Cvijetin Milivojević ne očekuju da će ovaj priznati endokrinolog imati autonomiju u radu. Dok analitičari bliski vlasti najavljuju da bi Macut mogao da predvodi „većinski ekspertsku vladu“, Spasojević kaže da je svejedno ko su ministri u vladama SNS-a, a Milivojević ocenjuje da će to biti „vlada Aleksandra Vučića“ bez obzira da li će u njoj biti samoprozvanih ili stvarnih eksperata.
Biće to najveći skup u istoriji Srbije, na kome će se okupiti pristojni, normalni ljudi, koji bi da sačuvaju državu od onih koji bi da je sruše, a grupa Srba sa Kosova na ovaj događaj dolazi peške. Ovo je scenario koji, uz gotovo istovetan izbor reči, sastavlja predsednik Srbije, već treći put u poslednjih šest godina. I to uvek u trenutku kada se nezadovoljstvo građana izlije na ulice. I ovog puta na masovne proteste vlast odgovara "originalnim" rešenjem - dovođenjem svojih pristalica ispred Skupštine Srbije.
Od 15. marta i prekida tišine na protestu u Beogradu predstavnici vlasti i mediji negiraju upotrebu zvučnog oružja. Državni vrh kaže da takvo sredstvo nije upotrebljeno protiv mirnih demonstranata, ali još uvek ne daju objašnjenje šta je i kako izazvalo paniku i podelilo masu u ulici Kralja Milana. Dok su se nizala svedočanstva građana o tome šta su osetili u 19 časova i 11 minuta, o fizičkim i psihičkim tegobama koje su usledile, u javnom prostoru provlačili su se navodi da je paniku zapravo izazvala grupa redara i da nikakvog spoljnog faktora na okupljene nije bilo. Profesor socijalne psihologije Kliford Stot (Clifford Stott) sa britanskog Univerziteta Kil pogledao je snimke zabeležene 15. marta u trenutku prekida tišine i kao preliminarno mišljenje naveo - “nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu”.
U još jednom u nizu pokušaja da potisnu činjenicu da se na ulicama traži odgovornost za 16 stradalih u Novom Sadu, predstavnici vlast nedeljama pričaju kako su na ulicama širom Srbije „bogati” i „bahati” koji se „iživljavaju” i „maltretiraju sirotinju i normalne ljude”. Ta „sirotinja”, kako smo čuli od predsednika Srbiji, „dobro vidi svaki napredak i raduje se svakom putu”. Osim što su tvrdnje o socijalnom statusu svakog pojedinca u stotinama hiljada ljudi na protestima - neproverive, državni vrh insistira na podeli koja nema veze s aktuelnim protestima. Studenti i građani ne postavljaju pitanje životnog standarda, već mesecima traže odgovornost za pad nadstrešnice i postupanje institucija u skladu sa zakonom.
U nizu spinova i optužbi na račun studenata, od predstavnika vlasti čuli smo i tvrdnje da su protеsti naneli „ogromnu štеtu srpskoj еkonomiji“ i da su nas blokaderi „uništili“. Reč je o manipulaciji, jer niti je šteta ogromna, niti su za pad privredne aktivnosti krive samo blokade. Njihov uticaj je u prethodna četiri meseca zanemarljiv, a pogoršanje privredne situcije u Srbiji velikim delom je posledica novog talasa opšte krize i usporavanja rasta zapadnoevropske privrede, kažu ekonomisti Milojko Arsić i Danica Popović. Dok vlast prebacuje odgovornost na blokade, kao da su počele iz nečijeg hira, a ne zbog toga što nisu ispunjeni studentski zahtevi, sagovornici Istinomera smatraju da će protesti na duži rok imati veći negativni uticaj na privredu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
