Netransparentnost i nadrilekarstvo stigli na naplatu

Predsednik države, ministar zdravlja i epidemiolog iz Kriznog štaba proteklih dana daju takve izjave o broju preminulih tokom epidemije u Srbiji da bi manje upućeni mogli reći da njih trojica žive u tri različite stvarnosti. Međutim, reč je o istom stanju i dijagnozi - o netransparentnosti. Političari su nas navikli na laži, ali šta kada to čine stručnjaci, lekari koji uživaju poverenje javnosti (u aprilu su po tome na prvom mestu bili, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja)? Lekarska komora, ustanovili smo, ćuti. Javnost je donekle i ogugala, može se zaključiti po odsustvu reakcija na sada već skandalozne manipulacije podacima. Tužilaštvo odavno ne reaguje na afere od društvenog značaja. Da li su onda građani Srbije prepušteni struci koja brani poteze vlasti, sama veruje u teorije zavere i širi neproverene informacije? Da li je došla na naplatu tolerancija društva na pseudonauku?

Obmanjivanje javnosti, protivrečni podaci o preminulima od kovida 19, na koje je javnost, reklo bi se, već desenzibilisana postalo je je jedna od ključnih karakteristika borbe s epidemijom u Srbiji. Pitanje odgovornosti lekara u ovakvoj situaciji i dalje je otvoreno. Kao što je Istinomer već pisao, na nacionalnom zakonodavstvu je da reguliše njihove kontroverzne istupe u javnosti, a pogotovo, ukoliko se utvrdi, i (ne)namerno obmanjivanje građana.

Pre nekoliko meseci advokat Vladimir Todorić, sa poslanicom Marinikom Tepić, podneo je krivičnu prijavu protiv Kriznog štaba. I to zato što, kako kažu, oni nisu postupali po propisima koji važe tokom epidemije, već arbitrarno i “privatno”.

 

“Sve ono što smo u međuvremeni saznali je da je tužilaštvo zatražilo Ministartvu zdravlja navodno da im odgovore na neka pitanja, ne znam na tačno koja. Ali s obzirom na to da je i Zlatibor Lončar, na našoj prijavi osumnjičen, besmisleno je… Kao da pošalješ osumnjičenom da sam prikuplja obaveštenja”, kaže Todorić.

Mi smo pridodali tu i sedam, osam hiljada potpisa građana koji su podržali našu krivičnu prijavu. Verovatno bismo skupili i 50.000 da smo skupljali sve vreme. Ali nije to cilj, biitno je da li je prijava osnovana ili ne. U ovom slučaju je osnovana jer krizni štab pravno ne postoji. Niti on može da bude savetodavno telo, jer on savetuje Vladu, a predsednica Vlade je istovremeno predsednica savetodavnog tela - savetuje sama sebe. Nemamo Komisiju za sprečavanje zaraznih bolesti, a po zakonu bi trebalo da je imamo. Zato što su oni ovde staviili svoje rođake, lekare koji su pravosnažno krivično osuđeni, SNS lekare i vojna lica. Oni su njih stavili da ne bi postojalo nešto nezavisno. Telo koje bi trebalo da radi svoj posao.

 

 

Jednostavno u teoriji, kompleksno u praksi

 

Kada je reč o sumnjivim teorijama, tvrdnjama koje se svrstavaju u teorije zavera, klizav je teren. 

Dr Miloš Miljković, hemato-onkolog koji radi u SAD, kaže za Istinomer da je pitanje neistina koje izgovaraju lekari jednostavno u teoriji, kompleksno u praksi. Navodeći i svoje iskustvo tokom studija, čini se – dao je pravu dijagnozu otkuda antinaučni senzacionalizam ovde i zašto se tako dobro primio.

Povezan sadržaj
Milijana Rogač 1. 10. 2020.

“Jednostavno je reći da lekari treba da snose odgovornost za izgovorene neistine bar nekim od mnogih mehanizama za sankcionisanje: javnom osudom univerziteta na kome rade, izbacivanjem iz lekarske komore, oduzimanjem licence, pa i krivično u slučaju kada izgovoreno dovede do ozbiljnih štetnih posledica po zdravlje pojedinaca i javno zdravlje. Na žalost, postoji nekoliko razloga zašto je ovaj zdravorazumski stav teško sprovesti bilo kada, a naročito danas”, objašnjava Miljković.

 Prvo, skreće pažnju dr Miljković, kovid-19 je potpuno nova bolest. 

“Još uvek postoji puno pitanja na koje nemamo odgovore u vidu dobro izvedenih laboratorijskih i kliničkih studija. U toj situaciji, kada granice istinitosti nisu jasne, postavlja se pitanje šta je čista neistina, šta je manje ili više utemeljena pretpostavka, a šta pogrešno tumačenje podataka. Ono što u Srbiji dodatno pogoršava situaciju je dogmatski pristup medicini koji sam imao prilike da iskusim ranih 2000-ih kada sam  pohađao Medicinski Fakultet u Beogradu”, kaže naš sagovornik. 

U prilog tome, navodi da su definicije zapisane u kamenu, intervencije se vrše zato što tako treba, ne ostavlja se nimalo prostora kritičkom razmišljanju. 

“Na predavanjima, vežbama, bilo kojoj interakciji studenata i mladih lekara sa profesorima fakulteta, ono što kažu prezentuju sa apsolutnim autoritetom, kao apsolutnu istinu, čak i kada se radi o ličnom stavu. Interakcija sa pacijentima i ‘laicima’ teško da je bolja, uz dodatnu dozu paternalizma. Dakle, imate grupu ljudi sa autoritetom koji čak i lični stav prezentuju kao veliku istinu zapisanu u knjigama startostavnim (a koji toga verovatno nisu ni svesni – ali ne bih želeo da ulazim u amatersku psihologiju), i bolest u začetku, koja se još istražuje, u vezi s kojom će većina izrečenog biti na nivou ličnog stava. Dodajte medije koji su poslednjih decenija kondicionirani da pojačavaju bombastične izjave koje će privući pažnju i dobićete prirodnu selekciju antinaučnog senzacionalizma čak i bez ičije svesne namere”, kaže Miljković, secirajući trenutni srpski scenario.

 

*Netačne tvrdnje da korona nije opasnija od gripa

*Novi Pazar, ogledalo „korona” krize u Srbiji

*Da li su tvrdnje o tome da je korona virus oslabio preuranjene?

 

Elita i pseudonauka

 

Kao što smo već pisali, od lekara smo u medijima proteklih meseci mogli da čujemo da je korona nastala u laboratoriji, da soda bikarboba leći rak itd. Zašto su i medicinski stručnjaci u Srbiji neotporni na takve ludosti?

“Tu je i zanimljiva sklonost nekih delova srpske ‘medicinske elite’ — ako se složimo da fakultetski profesori spadaju u elitu — ka pseudonauci. Imao sam prilike na predavanju iz sudske medicine da slušam o emotivnom životu biljaka. Jedan od redovnih profesora fiziologije i nekadašnji ministar prosvete bio je zagovornik isceliteljske moći piramida. I tako je ne od juče, već u poslednjih nekoliko decenija. Ta tolerancija društva i institucija prema pseudonauci i nadrilekarstvu je sada došla na naplatu. Da, ni stavljanje fikusa na poligraf ni držanje hrane pod kristalnom piramidom ne ugrožava ničije zdravlje, ali čista i lako proverljiva neistina da nošenje maske snižava koncentraciju kiseonika u krvi i te kako može naneti štetu. Ali pošto ne postoji tradicija da se takve izjave osuđuju, lekari koji govore o štetnosti nošenja maski i nazivaju ih brnjicama i dalje prolaze bez zvaničnih opomena strukovnih udruženja,” kaže Miljković.

 

Dr Miloš Miljković / Foto: Privatna arhiva

 

 

“Vladavina pravom”

 

 Dr Miljković nudi ipak rešenje za ovakvu “buku” neistina.

“U situaciji otvorene laži koja je otkrivena, za koju postoji jasan motiv, a i mehanizmi sankcionisanja, te mehanizme je nemoguće sprovesti u delo u zemlji u kojoj ne postoji vladavina prava već vladavina pravom. Ovde naravno mislim na namerno smanjenje zvaničnog broja obolelih i umrlih zarad stvaranja prividne normalnosti pred izbore. Za sve ovo možda ne postoje mehanizmi osude, ali građani svakako mogu napraviti mehanizme odbrane. Prva heuristika je da ignorišite bilo koju sliku ili video koji vam neko pošalje na WhatsApp ili Vajber grupu. Drugi, logičan korak je da ne uzimate ozbiljno ljude, ma kakvi stručnjaci bili, čije izjave u medijima podsećaju na nešto što bi vam prijatelj poslao na tu istu WhatsApp ili Vajber grupu. I na kraju, ako se novina ili portal koji čitate uglavnom sastoje iz materijala koji prijatelji, poznanici, i rodbina dele na tim grupama, ignorišite i njih. Oduzimanje pažnje takvim idejama, ljudima, i medijima je kao oduzimanje kiseonika plamenu”, saveti su našeg sagovornika.

 

Situacija u SAD – ipak, neuporediva 

 

“Ne bih povlačio previše paralela između Srbije i SAD. I ovde je komunikacija o pandemiji bila loša, ali je bar do sada bilo dovoljno dobrih zvaničnih i poluzvaničnih izvora da neko ko želi da ima pouzdane informacije, može i da ih dobije”, komentariše Miljković.

 

Naslovna fotografija: Canva