Moj komšija – borac za pravdu

O tome kako se, naizgled borba sa vetrenjačama, ipak pretvorila u trijumf pojedinca nad sistemom, svedoči priča jednog Pančevca, ribočuvara sa reke Tamiš.

Oliver Adžić, vojni invalidski penzioner, postao je ribočuvar iz revolta prema ribokrađi. U ovakav izazov se upustio jer je, kako kaže, oduvek imao “nagon da istera pravdu”. 

Međutim, problem je nastao onog momenta kada je počeo da primećuje i prijavljuje nepoštovanje zakona od strane firme u kojoj je bio zaposlen. Zbog toga je na kraju umalo dobio otkaz.

Video prilog o ribočuvaru i uzbunjivaču Oliveru Adžiću; Autori: Marka Žvaka

Ribolovac koji je sam „isterivao pravdu“

“Ja sam uzbunjivač. Pre svega sam pokušao u samoj firmi da uzbunim, da obavestim one koji su iznad mog direktora, da se tu rade neke radnje koje nisu u skladu sa zakonom. U mom slučaju, firma se oglušila, nije me registrovala kao uzbunjivača, iako sam se ja sam registrovao kao uzbunjivač samim pozivanjem na taj zakon”, priča Adžić. 

Međutim, do prestanka radnog odnosa ipak nije došlo. Na vanrednoj Skupštini Ribolovačkog saveza Vojvodine, bivši direktor RSV-a, Dušan Jovanović, razrešen je svih dužnosti. Na toj skupštini njegovo udruženje izbačeno je iz Saveza zbog niza protivzakonitih radnji. 

Bivši direktor RSV-a pokušao je da ospori odluku o razrešenju. On je tužio Skupštinu preko svog udruženja Dunavac iz Novog Sada. 

“Pojavio se na sudu i predstavio kao predsednik Izvršnog odbora RSV-a, priznao krivicu (sam sebe tužio) i osporio odluke Skupštine sudskom odlukom koju je uspeo da izdejstvuje za četiri dana. Od takve sudske odluke i te brzine, bio je brži samo preki sud posle Drugog svetskog rata”, ističe Adžić za Istinomer. Napominje da sada “očekuje od Suda odluku o ponavljanju postupka, jer za presudu nije znao dok ona nije postala pravosnažna, i dok nije istekao zakonski rok za žalbu.”

Dušan Čavić, jedan od autora emisija “Ciklotron” i “Marka Žvaka” kaže da je Adžić “verovatno jedini uspešni uzbunjivač u našoj zemlji” jer je sam uspeo da izdejstvuje da dođe do promena u ribolovačkom društvu Vojvodine.

“Medijska dževa” kao rešenje 

Dušan Šaponja, Čavićev kolega, međutim, smatra, da je Adžić samo jedan svetao primer koji je uspeo da svojim aktivizmom promeni stvari na bolje. On veruje da je masovnost, takođe, od velike važnosti kada je u pitanju delovanje inicijativa.

Način na koji će delovati, međutim, predstavlja veliki problem za udruženja i inicijative, navode Čavić i Šaponja za Istinomer. Jedino što im preostaje je, kažu, izlazak na ulicu.

Aktivisti, prema njihovim rečima, jedino tako mogu da privuku veće medije i televizije da to zabeleže, i da podignu “medijsku dževu” oko njihovog problema. Kako kažu, vlast, nažalost, reaguje samo ako postoji takav pritisak građana.

Video prilog „Kada država nije po meri građana“: Građani na lokalu primorani su da se sami bore za osnovne uslove za normalan život i rad; Autor: Tim Istinomera

Građani širom Srbije okupljali su se u proteklom periodu zbog raznih problema sa kojima su se suočavali. Neki, poput stanovnika Požege uspeli su da izdejstvuju smenu korumpiranog vrha gradske vlasti. Meštani sela kod Stare Planine i dalje se bore protiv izgradnje mini-hidroelektrana na rekama u tom području, iako su neke od reka uspeli da “odbrane”.

Kako se još građani na “lokalu” bore, pogledajte u našoj interaktivnoj mapi.

Mapa građanske borbe u lokalnim sredinama

Izađeš na ulicu, dobiješ tužbu

Dok autori “Ciklotrona” ističu da je izlazak na ulicu jedno od rešenja problema “lokalaca”, udruženi stanari naselja Stepa Stepanović, nedavno su, upravo zbog jedne takve protestne šetnje, dobili tužbu od Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Predsednik ovog udruženja, Zoran Božanić, za Istinomer objašnjava da se građani naselja Stepa Stepanović bore protiv kršenja zakona, i da to mora da se tako jasno i nedvosmisleno kaže.

“Našim građanima bode oči činjenica da onaj koji je pokušavao nekoliko godina bez bilo kakvih dozvola da gradi taj objekat, nikada nije bio pozvan na odgovornost, niti je bio kažnjen, već je upravo obrnuto. Od strane države su mu napravili protivzakonske uslove da on dobije to zemljište, iako nikada nije bilo njegovo”, objašnjava Božanić.

Inače, žitelji ovog naselja se, maltene, od samog useljenja suočavaju sa brojnim peripetijama. 

Tajmlajn: Koje su sve probleme imali stanovici “Stepe”.

Oteta obala

Čavić ističe da je, nažalost, s ovom administracijom – podnošenje zahteva za informacijama od javnog značaja, ukazivanje, pozivanje, insistiranje tužilaštva da ovi ili oni rade svoj posao – potpuno uzaludno. Da su aktivisti i drugih inicijativa to odavno shvatili, svedoče i iz udruženja Savski nasip.

Oliver Ilić, iz ovog udruženja, za Istinomer napominje da nadležni mogu da “kalkulišu” sa time kada će da poštuju zakon, a kada ne, budući da su kazne za njihove propuste, u najmanju ruku neadekvatne.

Neformalna grupa Savski nasip je pre mesec dana organizovala protestnu šetnju koja je imala za cilj da skrene pažnju da je reka postala “nevidljiva od svih tih nelegalnih splavova i vikendica”.

“U pitanju su kilometri obale kojima niko više ne može da priđe sem ljudi koji su oteli obalu”, napominje Ilić.

Međutim, iako su se ljudi odazvali, kaže da šetnja nije prošla mirno i bez incidenta. Naime, “bahati vozač motocikla” je za vreme protesta ušao na šetalište na kojem nije dozvoljena vožnja motora. Policija nije reagovala. A na pitanje aktivista zašto to radi, mladić je “besno” odgovorio da je on “Vučićevo čedo”.

Neformalna grupa građana “Savski nasip” se inače već godinama bori za očuvanje nasipa od nedozvoljenog saobraćaja i nelegalne gradnje. Strahuju da će nelegalna gradnja dovesti na kraju do plavljenja Novog Beograda, i ugroziti vodosnabdevanje celog Beograda. Naime, ovi objekti ugrožavaju Savski nasip, i jedino beogradsko vodoizvorište.

Uprkos tome što je borba na lokalu mukotrpna i puna odricanja, među aktivistima nema ni govora o odustajanju. Kako kažu, ne mogu ni da zamisle kako bi njihova naselja izgledala danas da nije bilo njihovog angažovanja.

Naslovna fotografija: Facebook/Naselje Stepa Stepanović

Tekst je nastao u okviru projekta „Strengthening Independent Media in Europe and Eurasia“.