Milošević izborima iznenadio opoziciju

Siniša Dedeić 4. 10. 2020.

Kada je u julu 2000. godine tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević promenio Ustav, a potom i raspisao redovne savezne, ali i prevremene izbore za predsednika federacije, opozicija je delovala zatečeno, nesigurna u to šta da čini, daleko od kandidata koji bi mogao da se suprostavi do tada neprikosnovenom vladaru. Da li da izađe na izbore čije je uslove po svom šinjelu skrojio Milošević ili da ih bojkotuje i rizikuje da za duži period samu sebe eliminiše sa političke scene? Nastalo je komešanje. Vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića donela je odluku – neće izaći na izbore.

Glas javnosti, 26. 7. 2000. godine

„Novim ustavnim promenama izveden je puč iza leđa Crne Gore, i građana Srbije, kazao je predsednik DSS Vojislav Koštunica.“

S druge strane, vlast je tvrdila da je – narod dobio veća ovlašćenja.

(predsednik GO SPS Beograda Ivica Dačić, Glas javnosti, 25. 7. 2000. godine)

„Ovlašćenja predsednika Republike ostala su ista, dok je narod dobio veća ovlašćenja.“

Podsećalo se na izjavu Slobodana Miloševića iz 1998. godine „Vašington postu“, kada je na pitanje novinara da li namerava da menja Ustav i tako sebi da šansu da se ponovo kandiduje, decidirano izjavio:

Vašington post, decembar 1998. godine

„Nemam nameru da to činim.“

Činilo se da je u opozicionim redovima jedinstvo bilo potrebnije nego ikad.

Danas, 11. 7. 2000. godine

„Učešće na saveznim izborima ili njihov bojkot ima smisla samo ako to istovremeno učine i crnogorska vladajuća koalicija i udružena opozicija u Srbiji.“ (predsednik DHSS-a Vladan Batić)

Ipak, bilo je očigledno da disonantni stavovi preovlađuju. Oni koji su 1997. izlazili dok su drugi bojkotovali izbore, sada su promenili polazište.

Danas, 12. 7. 2000. godine

„Nadamo se da nema nijedne demokratske stranke u opoziciji koja će izaći na takozvane savezne izbore posle svega što se desilo, a smatramo da sva opozicija mora bojkotovati i lokalne izbore zbog toga što se pod terorističkim zakonima i svakodnevnim zločinima ne mogu održati demokratski izbori.“ (portparol SPO Ivan Kovačević)

Ali, drugi deo opozicije imao je drugačiju percepiju.

(potpredsednik DS Boris Tadić, Danas, 23. 7. 2000. godine)

„Svi podaci sa terena govore da je situacija u najjačim Miloševićevim uporištima, seoskim sredinama, drastično promenjena.“

Krajem jula bilo je jasno da opozicija neće imati zajedničkog kandidata koji će se na izborima suprotstaviti neprikosnovenom Miloševiću. SPO je bio rešen da ne izađe na izbore, a predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić javno je rekao ko bi iz redova opozicije bio najbolji kandidat.

Glas javnosti, 5. 8. 2000. godine

„Prema mom mišljenju koje sam i izneo na sastanku opozicije, Koštunica bi najviše odgovarao kriterijumima potrebnim za predsedničkog kandidata. Ako bi to trebalo da bude ekspert, onda u obzir dolazi neko poput Dragoslava Avramovića. Načelno je spreman da se kandiduje, mada je izneo i neke rezerve. Tu je, pre svega, spominjano mišljenje većine da je prestar za tu funkciju.“

Konačno, DOS donosi odluku – kandidat je Vojislav Koštunica.

predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 8. 8. 2000. godine

„To je moja obaveza prema opozicionoj javnosti Srbije, radi se o moranju, a ne o htenju.“

Vuk Drašković je bio izričito protiv, a SPO je odlučio da za predsednika kandiduje Vojislava Mihailovića.

Glas javnosti, 5. 8. 2000. godine

„Koštunica ne može biti kandidat ne samo SPO, nego bilo koga ko ima savesti. Sutradan, nakon što je u Budvi pucano na mene, Koštunica je, u Beogradu izjavio da ja razbijam opoziciju i da zloupotrebljavam jednu, kako je rekao, privatnu nesreću u političke svrhe. Sramota! Nisam ja pao niz stepenice, nego su teroristi Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja došli u Budvu i pucali u mene.“

Kandidat radikala bio je Tomislav Nikolić.

Večernje novosti, 3. 9. 2000. godine

„SRS smatra da kandidati SAD i NATO nemaju apsolutno nikavih šansi na predstojećim izborima. SRS, srpski narod i svaki razuman građanin ove zemlje nikada neće dozvoliti da se u srpskoj Vojvodini, Raškoj oblasti, u srpskoj Crnoj Gori vijore ustaški, šiptarski i ostali neprijateljski barjaci, kao što se vijore na trenutno okupiranim srpskim teritorijama Kosmetu, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.“

Izjave funkcionera sve više pokazuju da su predstojeći izbori „biti ili ne biti“ i za vlast i za opoziciju. Predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić isticao je da za “protivnike imamo one koji su direktno protiv interesa naše zemlje”.

Večernje novosti, 2. 9. 2000. godine

“Ovo nisu izbori. Ovo je narodni referendum jesmo li mi proteklih deset godina bili u pravu. Bili smo u pravu.“

Predsednički kandidat opozicije uz izgovorena obećanja ističe da „daje reč“ da će ona biti ostvarena. Koštunica je dao obećanje i predsedniku Miloševiću.

Glas javnosti, 5. 9. 2000. godine

„Ukoliko budem izabran za predsednika SRJ neću dozvoliti izručenje Slobodana Miloševića Tribunalu u Hagu. Haški sud čini se nelegitimnim, jer je sve više politička nego što je pravna institucija. Više je američki tribunal, nego što je međunarodni sud. Podizanje optužnice protiv Slobodana Miloševića je besmisleno kao što je bilo besmisleno i prošlogodišnje NATO bombardovanje.“

Kao i obično u predizbornim kampanjama, nuđene su priče o boljem životu i punijim novčanicima. Izvršni direktor G17 plus Mlađan Dinkić bio je konkretan:

Glas javnosti, 5. 9. 2000. godine

„G 17 plus nije u svom program obećao ništa nemoguće. Samo to da će kroz godinu dana prosečna plata biti 250 maraka.“

Za to vreme, građanima se na mitinzima obraćao i aktuelni predsednik Milošević, podnoseći raport o fazama obnove zemlje i obaveštavajući ih o stanju porušenih objekata.

Beta, 13. 9. 2000. godine

„U Srbiji je godinu dana nakon bombardovanja gotovo sve obnovljeno i sve je lepše nego što je bilo.“

Lider Demokratske stranke Zoran Đinđić govorio je o namerama DOS-a, ako dođe na vlast.

Glas javnosti, 14. 9. 2000. godine

„Neće biti revašizma, ali oni koji su krali moraće da odgovaraju. Neće im biti suđeno u Hagu, sudiće im generacije koje dolaze.“

G17 plus se spremao da, nakon izbora, preuzme vođenje jugoslovenskih finansija.

izvršni direktor G17 plus, Mlađan Dinkić, Glas javnosti, 13. 9. 2000. godine

„Veliki su izgledi da Srbija za mesec-dva, a najkasnije do Nove godine dobije novu konvertibilnu valutu. Mi se već uvoliko spremamo na takav potez koji će biti povučen vrlo brzo, ako DOS pobedi na izborima.“

Za to vreme, aktuelni predsednik boravio je u Kragujevcu.

predsednik Srbije Slobodan Milošević, Blic, 16.-17. 9. 2000. godine

„Fabrike će se uposliti, radnici će voleti svoj posao i od njega živeti dobro i časno kao kada su najbolje živeli, i bolje od toga.“

Bolja budućnost kreće upravo iz srca Šumadije, tvrdio je predsednik.

predsednik Srbije Slobodan Milošević, Glas javnosti, 16-17. 9. 2000. godine

„Budite sigurni da nas čekaju bolji dani. Za vas u ‘Zastavi’ su već počeli. Za mnoge koji se nalaze usred velikog i uspešnog rada, takođe. Imaćete i vi u “Zastavi” i svi u našoj zemlji i veće zarade i više slobodnog vremena. I veći standard i povoljnije uslove zdravstvene zaštite i obrazovanja. Sve će biti ako ostanemo slobodni, sačuvamo svoju zemlju od porobljavanja i unutrašnje izdaje.“

Trn u oku socijalista bio je Zoran Đinđić. Svaka priliku koristili su da ga nazivaju „izdajnikom“ i „čovekom koji tražio bombardovanje Srbije“. To je činio i predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić.

Politika, 19. 9. 2000. godine

„Pre nekoliko dana je čovek koji sebe naziva političarem, a inače je poznat po tome što je pobegao iz zemlje u trenutku kada se branila, koji je tražio da se njeno bombardovanje nastavi, izjavio da su građani i mladost Srbije prelomili. Tačno je – ovaj večerašnji skup pokazuje da je mladost Srbije, Beograd, Srbija i Jugoslavija prelomila – glasaće za Srbiju i Jugoslaviju, za nas.“

A Đinđić je u više navrata govorio da je Koštunica najbolji predsednički kandidat u tom momentu.

NIN, 21. 9. 2000. godine

„Tokom demonstracija 1997. godine ja sam u kolima na putu za Niš predložio Vuku Draškoviću da Koštunica bude naš zajednički kandidat, na šta je rekao da on želi da bude kandidat.“

Slobodan Milošević održao je miting u Beranama, koji je ostao zapamćen po fotomontaži objavljenoj na naslovnoj strani „Večernjih novosti“. Na njoj se pojedini likovi pojavljuju više puta, kako bi se pokazala brojnost skupa.

Naslovna strana „Večernjih novosti“, 21. 9. 2000. godine

Milošević je, pak, i Crnogorcima imao nešto važno da saopšti.

Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine

„Crnogorskom narodu je poručeno – ili ćete živeti kao sirotinja u svom smešnom snu o slobodi ili ćete imati viši standard, a svoje mitove o slobodi, nezavisnosti i junaštvu smestite u cetinjski muzej. Podrazumeva se da će kasnije zajedno sa guslama i narodnom nošnjom, biti prikazivani američkim estradnim zvezdama i engleskim usedelicama, kad dođu da se kupaju na Svetom Stefanu za džabe ili kao gosti nekog podgoričkog Dodika.“

Konačno, 24. septembra 2000. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji održani su predsednički i parlamentarni izbori, a u Srbiji i pokrajinski i lokalni. Savezna izborna komisija je u utorak 26. septembra saopštila da je, prema prvim privremenim rezultatima, Koštunica osvojio 48,22 odsto, a Slobodan Milošević 40,22 odsto glasova. DOS je na vanrednoj konferenciji za štampu posle saopštenja SIK, tvrdio da je ukradeno oko 600.000 glasova ili 10 odsto biračkog tela. DSS je odbacio mogućnost izlaska u drugi krug predsedničkih izbora.

Naslovna strana „Glas javnosti“, 26. 9. 2000. godine

Reakciju čelnika vladajućih stranaka na pobedu Koštunice, prenosili su funkcioneri opozicije.

potpredsednik DS-a Zoran Živković, NIN, 28. 9. 2000. godina

„Ponovo se izgleda sprema nameštaljka. Došao Šainović i kaže: ‘Dajte ljudi drugi krug, kako da kažem Miloševiću da je izgubio u prvom krugu?’. Mi kažemo: ‘Ne može, kako ćeš mu tek reći u drugom krugu’.“

Pobedu Vojislava Koštunice priznala je i Srpska pravoslavna crkva.

čestitka SPC, Glas javnosti, 29. 9. 2000. godine

„U znaku radosti što su predsednički, parlamentarni i lokalni izbori u našoj Otadžbini, 24. septembra ove 2000. godine, protekli mirno i dostojanstveno, Sveti arhijerejski sinod SPC-a poziva dr Vojislava Koštunicu i sve njegove saizabranike da prilikom preuzimanja uprave državom, njenim parlamentom i opštinama, to čine isto tako mirno i dostojanstveno, na osnovu dobijenih rezultata koji su dokaz poverenja naroda kome pripadaju.“

Ali, Milošević ne priznaje rezultate. Izborna komisija najavljuje drugi krug izbora. Jedino rešenje za opoziciju da izvede smenu vlasti bila je, kako su smatrali, blokada cele države.

Protesti su organizovani u svim delovima Srbije. Blokade, štrajkovi, mitinzi bili su tih dana uobičajena slika u mnogim mestima u zemlji. Štrajkački odbor Radio- televizije Novi Sad, koja je poslovala u sistemu RTS-a, pozvala je sve zaposlene u RTS-u da „otkažu poslušnost rukovodstvu te kuće i suprotstave se proizvodnji lažnih informacija koje se svakodnevno plasiraju na RTS-u“.

članica štrajkačkog odbora Tatjana Vojtehovski-Nestorov, B92, 1. 10. 2000. godine

„Pozivamo sve radnike RTS širom Srbije, od spremačica, kafe kuvarica, novinara, montažera, reditelja, tonaca, snimatelja, urednika, spikera da otkažu poslušnost i suprotstave se uređivačkoj politici RTS.“

Milošević je odlučio da se zvanično, preko televizije, obrati građanima i upozori ih na „posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade NATO alijanse“.

predsednik SRJ Slobodan Milošević, RTS, 3. 10. 2000. godine

„U našoj javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritiska na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njihov dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u, da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije… Moj motiv da izrazim svoje mišljenje, na ovaj način, nije uopšte lične prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. Valjda bi svakom posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije.“

Vojislav Koštunica je za govor Slobodana Miloševića saznao za vreme boravka među štrajkačima u površinskom kopu „Kolubara“.

Glas javnosti, 3. 10. 2000. godine

„Ova izjava se pojavljuje mnogo ranije nego što je njemu svojstveno. Uvek kad je protest, čeka da se protest izduva pa se tek onda oglasi. Sad, tek što je počelo, oglasio se prvog dana. To samo govori o psihološkom položaju u kojem je. Prema onome što sam obavešten, opet je koristio uobičajen repertoar svojih napada. Te diskvalifikacije bile bi primerene samo kad bi se odnosile na njega samog, jer priča o NATO izdaji, priča je o Slobodanu Miloševiću.“

Zbog „postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo sabotaže i zloupotrebe prava na štrajk“ na površinskim kopovima Lazarevac, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je sprovođenje istrage protiv više lica, među kojima su i predsednik DA Nebojša Čović i potpredsednik DS Boris Tadić.

potpredsednik DS-a Boris Tadić, Glas javnosti, 5. 10. 2000. godine

„Ne pada mi na pamet da se krijem od ovog režima, ali ni da se bijem sa njima ako me odvedu. Ja sam hrišćanin.“

Savezni ustavni sud je jednoglasno odlučio da poništi deo izbornog postupka za izbor predsednika SRJ.

Tanjug, 4. 10. 2000. godine

„Savezni ustavni sud, posle održane javne rasprave, na sednici o većanju i glasanju od 4. oktobra 2000. godine, jednoglasno je odlučio da poništi deo izbornog postupka za izbor predsednika Savezne Republike Jugoslavije koji se odnosi na glasanje, utvrđivanje i objavljivanje rezultata glasanja od 24. septembra 2000. godine.“

DOS je režimu dao ultimatum.

Glas javnosti, 5. 10. 2000. godine

„Odgovarajući na zahtev građana, Demokratska opozicija Srbije ultimativno traži da u četvrtak do 15 časova Slobodan Milošević prizna izbornu volju građana, da Savezna izborna komisija do 15 časova javno saopšti verodostojne rezultate s izbora 24. septembra, da generalni direktor, glavni i odgovorni urednik i uređivački kolegijum RTS-a takođe do 15 časova podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji kao i da se oslobode svi uhapšeni i da se povuku poternice i krivične prijave pokrenute protiv onih koji se bore za poštovanje izborne volje građana Srbije, saopštava Krizni štab DOS-a.“

Veliki miting zakazan je za 5. oktobar u 15 časova, ispred Savezne skupštine….

Diktator je pao, sudićemo mu u Beogradu (2. deo)

Naslovna fotografija: Naslovna strana „Večernjih novosti“, 3. 10. 2000. godine