Ljajić odlazi iz Vlade – već punu deceniju

“Već deset godina sam ministar i ne želim da od te funkcije pravim zanimanje. Bilo bi smešno da ceo život provedem u nekoj vladi. Ne znam šta će biti posle pet-šest godina, ali u sledećoj vladi sigurno neću biti. Baviću se razvojem partije, verovatno ću u parlamentu predvoditi stranačku grupu, ali će neki drugi ljudi iz SDPS-a biti ministri”, kazao je Ljajić krajem 2009. godine.
Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da neće biti u sledećoj vladi. 
 
“Ostajem pri tome. Kada je reč o broju poslaničkih mesta, nama predstoje razgovori sa SNS oko zajedničkog nastupa na izborima. Imali smo dosad korektnu saradnju i verujem da će se ona nastaviti i nakon sledećih izbora”, kazao je Ljajić za “Večernje novosti”. 
 
Međutim, on svoj odlazak iz vlasti najavljuje već punu deceniju. U avgustu 2009. isticao je da je „preumoran“ i da nakon sledećih izbora neće biti u izvršnoj vlasti.   
 
*
Foto: Fonet, Dragan Antonić

„Jedini koji javno kaže da je umoran od vlasti jeste Rasim Ljajić (ministar za rad i socijalnu politiku). On je bio ministar u nekadašnjoj saveznoj vladi, ali i u svim srpskim vladama posle raspada državne zajednice. Takođe, pet godina je na čelu Saveta za saradnju s Hagom. ‘Ne da sam umoran, preumoran sam’, kaže Ljajić za ‘Novosti’. ‘Povući ću se, hoću da budem nevidljiv. Posle sledećih izbora neću biti u izvršnoj vlasti. Siguran sam da će nova stranka koju pravimo postići izvanredan rezultat na narednim izborima i da ćemo biti deo vlasti, ali ja ću mesto ustupiti drugima. Treba građane osloboditi jednih te istih političara. Ako je sve spalo na desetak-petnaest ljudi, onda državi nema spasa’.“ (Večernje novosti, 17. 8. 2009. godine). 

 
I krajem 2009. bio je rezolutan – neće biti ministar u budućoj vladi. “Već deset godina sam ministar i ne želim da od te funkcije pravim zanimanje. Bilo bi smešno da ceo život provedem u nekoj vladi. Ne znam šta će biti posle pet-šest godina, ali u sledećoj vladi sigurno neću biti. Baviću se razvojem partije, verovatno ću u parlamentu predvoditi stranačku grupu, ali će neki drugi ljudi iz SDPS-a biti ministri”. (Press, 20. 12. 2009. godine) 
 
Nakon godinu dana, kada se postavilo pitanje  rekonstrukcije Vlade Srbije, Ljajić je kazao: 
 
“Spreman sam ne samo za rekonstrukciju vlade već sam spreman da se i sam ‘rekonstruišem’’. (Blic, 18. 11. 2010. godine).
 
*
Mirko Cvetković i Rasim Ljajić / Foto: Fonet, Nenad Đorđević

Takođe, u to vreme tvrdio je da posle sledećih parlamentarnih izbora neće biti član Vlade, ali će nastaviti da se bavi politikom, verovatno kao poslanik. “Buduća vlada biće oformljena bez mene. Ne želim više da budem ministar jer vreme je za smenu generacija i da se u Srbiji promovišu novi ljudi“, izjavio je Ljajić. (Dnevnik, 10. 11. 2011. godine) 

 
Pred izbore 2012. činilo se da je ostao pri ranije donetoj odluci. „Očekujem da ćemo imati značajno mesto u izvršnoj vlasti i da će neki ljudi iz SDPS učestvovati u vladi, ali ne i ja’.“ (Kurir, 1. 5. 2012. godine) 
 
Ali, posle opštih izbora u maju 2012. novu Vladu su formirali SNS, SPS i URS, a Ljajićeva SDPS se, iako je na izbore išla u koaliciji sa Demokratskom strankom, priklonila novoj većini. Ljajić je postao ministar trgovine i telekomunikacija i potpredsednik Vlade Srbije.  
 
 
*
Aleksandar Vučić i Rasim Ljajić / Foto: Fonet, Božidar Petrović
Press, 3. 8. 2012. godine
“Mislim da je odluka o ulasku u Vladu najbolja za moju stranku i najgora po mene jer je s moralne strane i dalje problematična. Ali sad moram da idem napred i radim najbolje što mogu.“

Početkom 2014. raspisani su novi izbori, a Ljajić je i nakon njih zadržao funkcije u Vladi. Kroz dve godine usledili su novi vanredni parlamentarni, ali i lokalni  izbori, a i novo Ljajićevo obećanje – odlazi iz Vlade ako ne pobedi u Sandžaku. „Neću da sedim u Vladi ako izgubim izbore u Sandžaku. Ne pada mi na pamet.“ (Kurir, 10. 4. 2016. godine) 

 
Ipak, prema rezultatima lokalnih izbora Ljajićeva SDP pobedila je samo u Novom Pazaru, dok je u ostalih pet sandžačkih opština ubedljivo izgubila izbore. No, on je i dalje ostao u Vladi Srbije. 
 
“Ovo je deveta vlada, a godine ne brojim. To je jedna od glavnih kritika koju mi upućuju da sam dugo u vladi. Nadam se da neću još dugo biti. Važno je da li sam nešto radio i kako sam radio, a ne koliko sam godina bio član Vlade. Možete biti dve godine i da napravite rezultat, a možete biti 22 godine i da ne napravite rezultat”, kazao je Ljajić i istakao da je ‘u svim resorima u kojima je radio ostavio neki rezultat’.“ (Kurir, 6. 7. 2018. godine)
 
*
Ljajić i Vučić / Foto: Fonet, Aleksandar Levajković

Krajem prošle godine za “Nedeljnik” je izjavio da je umoran od učešća u vlasti i da se nada da neće još dugo biti u vladi. “Ako ste u ovom poslu – ili ćete biti na terenu i nešto odlučivati, ili ćete sa tribina da posmatrate utakmicu. Verujte, znam da ne mogu u to nikoga da ubedim, ali bih 10 puta više voleo da sam na tribinama i da ne preživljavam sve ovo”, kazao je Ljajić, dodajući da lično nije želeo da uđe u Vladu ni 2012. godine, ali ni kada je Aleksandar Vučić postao premijer.

 
“Išao sam kod Vučića i rekao mu da bih voleo da ne budem deo njegove vlade, nego da predložim nekog iz svoje stranke. On je rekao da treba još neki ozbiljni poslovi da se završe, i da su, zbog svega što nas očekuje, potrebna jaka imena u vladi. I koliko god ovo bila istina, znam da će ljudi u to teško da poveruju. A da li sam umoran od učešća u vlasti? Apsolutno jesam, preumoran sam, ali nadam se da neću još dugo biti u vladi i da ću nekima to da skinem s dnevnog reda”, istakao je Ljajić. Upitan zbog čega najviše žali u političkoj karijeri, rekao je: ‘Što sam ušao u politiku’.“ (RTV, 7. 11. 2018. godine).

Nakon mesec dana izneo je konkretno obećanje: 

 
„Bez obzira da li nas očekuju novi izbori ili nova rekonstrukcija, ja u oba ta slučaja više neću biti u Vladi ni posle rekonstrukcije ni posle izbora. To je definitivna odluka. Mislim da sam se umorio od ove operativne dnevne politike, a i javnost se umorila od mene. Jako dugo sam u politici. Naravno, dodatni razlog je i ova kampanja koju protiv mene vode Zukorlić i Šešelj, a koja je nezabeležena u parlamentu. Ovde je laž postala legitimno oružje političke borbe, politika više nije takmičenje ni ideja niti koncept, već buvlja pijaca gde za pare možete bez ikakvih posledica da napadate političke protivnike. Sve je dozvoljeno, a mi se na sve to navikavamo i niko se ne buni. Ja u toj kaljuzi ne želim da učestvujem. Ali sasvim sigurno posvetiću se daljem jačanju stranke i da Šešelj i Zukorlić ostanu na marginama, gde im je i mesto.“ (Blic, 3. 12. 2018. godine)