Komunalci: “Dobre komšije” koje uvrću ruke

Kontroverzna rešenja, po kojima, komunalni milicajci mogu da rade i u civilu i prikupljaju obaveštenja od građana, a pritom podnose izveštaj - samo - u slučaju kada koriste sredstva prinude, nagoveštavaju realnu opasnost da komunalci postanu partijska vojska lokalnih moćnika, umesto da se bave bukom i zelenilom.

Beograđanin Dragan Vildović prošle sedmice zaradio je prekršajnu kaznu zbog nepropisnog parkiranja, a kada je od komunalnih milicionara tražio objašnjenje, sve vreme ih snimajući telefonom, dobio je i – uvrtanje ruku. Na objavljenom snimku može da se čuje žena u uniformi koja govori: “E, sada ću da ti pišem ometanje, bre, alo. Pišem ti napad.” Drama se nastavila u policijskoj stanici gde je sastavljen izveštaj o incidentu, o kome je komunalna milicionarka posvedočila da je dobila udarac od Vildovića u stomak i u rame. Kako je prenela TV N1, nakon što se Dragan Vildović preko advokata obratio načelniku Komunalne milicije, dobili su priznanje da je patrola prekoračila ovlašćenja. Protiv dvoje milicionara je pokrenut disciplinski postupak, a o svemu je obavešteno i Više tužilaštvo u Beogradu.

 

Foto: FoNet/Nenad Ðorđević

 

Iskustvo Dragana Vildovića, nažalost nije jedini primer nasilja koje su građani i građanke doživeli pri bliskom susretu sa komunalcima. Među njima su i novinari Istinomera koji su se našli na meti u septembru 2015. godine. Tada još komunalni policajci upotrebili su fizičku silu kako bi legitimisali, a potom i udaljili novinarsku ekipu i sagovornika sa prostora “Beograda na vodi” gde je Dobrica Veselinović iz “Ne davimo Beograd” trebalo da bude intervjuisan.

Incidenti građana sa pripadnicima komunalne milicije daleko su od usamljenih primera (zlo)upotrebe ovlašćenja. Uznemirujući snimci njihove primene otvaraju staru debatu o policajcima koji nisu zapravo policajci, a trebalo bi da čuvaju komunalni red i životnu sredinu. Kritičari njihovog opsega rada vide ih, pre svega, kao lokalne stranačke vojnike. Ali i pored nekadašnjih brojnih upozorenja Zaštitnika građana, komunalcima su novim zakonom ove godine data još veća ovlašćenja.

Na osnovu informacija iz medija, najčešći ispadi i sporne reakcije događali su se na parkinzima i sa uličnim prodavcima. Posebnu pažnju javnosti privukao je potresan slučaj Vladimira M, prodavca cveća i lubenica koji je preminuo u toku rasprave sa komunalnom milicijom na Vidikovačkoj pijaci u junu 2016.

Obračun sa vandalima

Bahati obračuni sa građanima odmakli su predaleko od prvobitne ideje i zamisli o ulozi koju bi ova služba trebalo da nosi. Prvi put komunalna policija je spomenuta 2002. godine, kada su gradski čelnici počeli da govore o njima i potencijalno većim ovlašćenjima koja bi imali u odnosu na komunalne inspekcije.

Ambiciozne najave odnosile su se na konačan obračun sa vandalizmom građana, kojima se, kako su objašnjavali, mora stati na put. Uvođenje brojnih kazni, najavljivali su iz Grada, nije imalo smisla bez komunalnih policajaca koji bi te kazne naplaćivali.

Zakon o glavnom gradu je predstavljen tek 2006. godine i predviđao je uvođenje komunalne policije koja bi brinula o održavanju komunalnog reda, kontrolisala parkiranje, odlaganje otpada, snabdevanje vodom, kao i, između ostalog, održavanje parkova, lokalnih puteva i prevoz putnika u gradskom i taksi prevozu.

 

 

Naredne godine taj zakon je i usvojen i počele su pripreme za donošenje akta o osnivanju komunalne policije. Dok se čekalo na njega, u javnosti su otvorena brojna pitanja – kome će oni biti odgovorni, ko će ih finansirati, da li će imati status službenih lica, kao i da li će moći da nose oružje. Vođene su polemike, a iz Grada su upozoravali, uključujući i gradonačelnika Dragana Đilasa, da bez oružja, komunalci na ulici mogu da postanu “glineni golubovi”.

Javna rasprava o radnoj verziji Zakona o komunalnoj policiji usledila je u decembru 2008. godine i bilo je jasno da će “komunalci” nositi uniforme, moći da legitimišu građane, izriču upozorenja i imati službenu palicu. Narednih meseci usaglašavan je tekst novog zakona, a u medijima su se pojavljivale dileme o finansiranju i realnim budžetskim mogućnostima Grada.

Poslanici Narodne skupštine reč su dobili u junu 2009. godine, kada je opozicija oštro reagovala na uvođenje komunalne policije. Od radikala, naprednjaka i Demokratske stranke Srbije stigle su kritike i sumnje, jer, kako su cenili, nije bilo jasno šta će građanima doneti, sem troškova zapošljavanja novih ljudi. A među njima se javio i strah da će na ovaj način biti uvedeni “gradski šerifi”.

U julu 2009. Skupština ipak usvaja Zakon o komunalnoj policiji, koja se tako uvodi u sve gradove, a predviđeno je da na 5.000 stanovnika postoji jedan komunalni policajac. Tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je za narednu godinu 350 komunalnih policajaca, a za njihovo finansiranje gradska kasa je planirala da obezbedi 200 miliona dinara, koje je inače koristila za potrebe pripadnika MUP.

Optimistične najave uređenja obala reka, nepropisnog parkiranja i nelegalne gradnje rezervisale su proleće 2010. kao vreme rešavanja svih ovih problema, kada će, prema najavama, na ulice izaći prvi komunalci.

U januaru 2010. zakon stupa na snagu, ali produžava se rok za prve korake novih čuvara reda – za jesen. Svečani početak obuke prve generacije obeležen je u junu i 78 kandidata iz šest gradova Srbije odlazi u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

Da umeju da podviknu

Prva načelnica ove službe u Beogradu Gorjana Obrenović svoje zaposlene najavljuje kao “dobre komšije” koje umeju da podviknu. Ispostaviće se kasnije da ove “komšije” ne samo da umeju da podignu glas, već i da uvrnu lakat neposlušnima.

Konačno, u novembru 2010. prvi komunalni policajci stupaju na dužnost, i to u osam gradova širom Srbije. Posle pet meseci rada bilo je jasno da se Beograđani žale najviše na buku, divlje deponije, uličnu prodaju i bespravnu gradnju i za to vreme Komunalna policija Beograda primila je više od 9.000 prijava.

Međutim.

Prvi incidenti dešavaju se već u aprilu 2011. godine. U Novom Sadu je, naime, žena koja je prodavala stvari na haubi automobila ušla u sukob sa pripadnicima Komunalne policije. Obe strane su tvrdile da su oni drugi bili ti koji su nasilni, odnosno da su upotrebili prekomernu silu. U decembru iste godine u Nišu usledile su nove nevolje, kada je jedan od trgovaca nožem povredio komunalca. Snimak koji je isplivao pokazao je da povređeni policajac nasrće na čoveka koji je potom izvadio bodež. U septembru sledeće godine dogodilo se pesničenje sa putnikom koji nije hteo da napusti autobus gradskog prevoznika. Mesec dana kasnije, u oktobru 2012, između ostalog i zbog ovog incidenta načelnica Obrenović podnosi ostavku. Na njeno mesto dolazi Nebojša Tomić.

 

INCIDENTI:

13. APRIL 2011. GODINE

U Novom Sadu dolazi do prvih incidenata prilikom akcije sprečavanja nelegalne prodaje., kada se pripadnici Komunalne policije obračunavaju sa ženom koja je prodavala robu sa haube automobila. Prodavačica je tvrdila da je bilo prekomerne sile, dok su Komunalne policiji rekli da je ona bila agresivna i da je u ruci držala šrafciget.

29. DECEMBAR 2011. GODINE

Komunalni policajac u Nišu ranjen je u toku sukoba sa trgovcem novogodišnje robe. Ubrzo se pojavio snimak incidenta na kojem se vidi kako policajac kako nasrće na prodavca, koji potom vadi nož.

19. SEPTEMBAR 2012. GODINE

Objavljen snimak na Jutjubu na kome se vidi kako komunalni policajac u Beogradu pesnicom udara čoveka koji ne želi da napusti autobus. Zaštitnik građana utvrdio je da je pripadnik Komunalne policije nezakonito i nepravilno postupio.

3. OKTOBAR 2012. GODINE

Pojavio se snimak na kojem se čuje kako stariji građanin koga drže komunalni policajci, jer je uhvačen bez karte, kaže da će mu platiti što ga maltretiraju, jer on nikog nije dirao. Čuje se i kako ih moli da ga ostave, a zatim viče: „U pomoć!“. Komunalna demantuje da su njeni pripadnici prekoračili ovlašćenja.

10. JANUAR 2013. GODINE

Obračun Komunalnih policajaca i nelegalnog prodavca konzervi na Novom Beogradu prekida pripadnik MUP koji se tu slučajno našao.

22. JANUAR 2014. GODINE

Komunalna policija Niša navodno je prekoračila granice dozvoljene sile prilikom kontrole putnika u gradskom prevozu. Odbornica Mila Dimitrijević svedoči da je mobilnim telefonom pokušala da zabeleži ponašanje komunalnih policajaca, ali joj je telefon oduzet i “uvrnuta joj je ruka”.

24. JANUAR 2015. GODINE

Na društvenim mrežama postavljen je snimak na kome trojica komunalnih policajaca stavljaju lisice na ruke putnici koja se vozila bez karte. Žena je tvrdila da zbog teške socijalne situacije nije u stanju da plaća kartu, kao i da je sarađivala sa policajcima.

19. MART 2015. GODINE

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd” saopštava da su njenim aktivistima napisane prijave za deljenje glasila koje se bavi spornim aspektima projekta Beograd na vodi. Iako je policija odobrila skup, komunalna inspekcija je privela troje ljudi koji su delili novine, novinarku koja je bila na zadatku i prolaznika koji je zastao da pozdravi prijatelja.

25. SEPTEMBAR 2015. GODINE

Komunalna policija zabranila je ekipi Istinomera snimanje ispred restorana “Savanova” i napisala im prekršajne prijave uz obrazloženje da su “ulaskom na gradilište ometali službeno lice u obavljanju dužnosti”. 

21. OKTOBAR 2015.

Načelnik Komunalne policije Nikola Ristić i njegov zamenik fizički su sprečili novinare da gradonačelniku Siniši Malom postave pitanje. Na snimcima, koje je mobilnim telefonom napravila novinarka KRIK-a Dragana Pećo, vidi se kako su osobe u civilu, među kojima su i čelni ljudi Komunalne policije, preprečile put novinarima, uzele fotoaparat i mobilni telefon i obrisale snimke koje su novinari napravili.

28. JUN 2016.

Prodavac lubenica i cveća Vladimir M. (55) na Vidikovačkoj pijaci preminuo je tokom rasprave sa Koumnalnim policajcima. Rasprava je započela, kako su ispričali drugi trgovci, zbog palete sa voćem koja je nekoliko centimetara izvirivala iz ograđenog prostora.

 

Promena vlasti i dominantna pozicija SNS kako u parlamentu, tako i na lokalu, ispostaviće se, ne ugrožava i status Komunalnih policajaca. Već 2014. godine javljaju se najave o izmenama zakona, kako bi se povećao broj komunalnih policajaca, kao i njihova ovlašćenja. U junu 2014, Nikola Ristić postaje novi načelnik. U međuvremenu, ređa se još incidenata sa Beograđanima, a njih oko 20.000 potpisuje peticiju za ukidanje Komunalne policije.

Zaštitnik građana je 2015. godine doneo niz preporuka u kojima je isticao da im ovlašćenja ne smeju biti proširena i da bi njihove obaveze morale biti jasno definisane. On je potvrdio tvrdnje Istinomera da je Komunalna policija postupila nezakonito prilikom incidenta u Savamali kada je ekipi novinara zabranila snimanje i napisala im prekršajne prijave.

U februaru naredne godine usledila je reakcija beogradske Komunalne policije. Najavljuju da će “od sada samo postupati u slučajevima koji su u nadležnosti te javne službe”, a biće započeta praksa razgovora sa građanima. U izjašnjenju koje je Nikola Ristić potpisao navodi se i da su svi komunalni policajci upoznati sa činjenicom da fotografisanje i snimanje komunalne policije nije – protivzakonito.

Predlog Izmena i dopuna Zakona o komunalnoj policiji 2016. godine koji je podrazumevao šira ovlašćenja nije naišao na odobravanje u parlamentu. Ipak, tri godine kasnije, usledio je novi “krug” i Zakon o komunalnoj miliciji je – usvojen.

Nova / veća ovlašćenja

Rad u civilu, zaustavljanje automobila, prikupljanje informacija, komunalci i u opštinama – nova su realnost starih čuvara komunalnog reda od jula 2019. godine.

 

Foto: FoNet/BEOinfo

 

Najuočljivija promena, na prvi pogled, jeste novo ime. U publikaciji o ovoj službi, autora Saše Đorđevića, istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), navodi se da “novo ime komunalne policije nije primereno demokratskom društvu jer se koristi za vojne i paravojne formacije u čijem sastavu su “obični” mahom naoružani ljudi”.

Novina u ovom zakonu je i da komunalnu miliciju obrazuje jedinica lokalne samouprave (opštine, grada i grada Beograda), dok je ranije to mogao isključivo grad, ukoliko ima finansijskih sredstava. Kontroverzna rešenja, po kojima, milicija može da radi i u civilu i prikuplja obaveštenja od građana, a pritom podnosi izveštaj – samo – u slučaju kada koristi sredstva prinude, nagoveštavaju realnu opasnost da komunalci postanu partijska vojska lokalnih moćnika, umesto da se bave bukom i zelenilom. Jedno od ključnih pitanja je kome su komunalni milicionari odgovorni.

“Komunalna milicija je deo sistema lokalne samouprave u Srbije, tako da odgovara opštinskom ili gradskom veću. Komunalni milicionari direktno odgovaraju načelniku komunalne milicije koga raspoređuje predsednik opštine ili gradonačelnik”, objašnjava Saša Đorđević iz BCBP.

Prema njegovim rečima, postoji zakonska obaveza o izveštavanju jedino za upotrebu sredstava prinude.

“Načelnik komunalne milicije obaveštava nadležnu policijsku upravu najkasnije u roku od 48 časova od upotrebe sredstava prinude. Ne postoji zakonska obaveza da komunalna milicija sačinjava godišnji izveštaj o radu. Postoji obaveza da sačinjava godišnje planove rada i dostavlja ih opštinskom, odnosno gradskom veću na usvajanje, dok lokalna skupština daje saglasnost”, kaže Đorđević.

Načelnik odgovara gradonačelniku

Komunalni milicionari polažu račune načelniku, a on predsedniku opštine ili gradonačelniku. Koliko je zaista doprinos ove službe u zaštiti komunalnog reda i da li je ostvaren izvesni napredak u toj oblasti, teško je reći.

Do javnosti je 2017. došla informacija da će nadležno ministarstvo uložiti određenu sumu novca kako bi se poboljšao imidž Komunalne policije. Međutim, kaže naš sagovornik, od te ideje se odustalo i doneta je odluka da se uradi – analiza rezultata rada.

Najavljenu analizu, međutim, javnost do sada nije videla

Od konkretnih rezultata, u predlogu novog zakona navode se brojke za period od 2013. godine do 2015, koje se odnose na broj komunalnih policajaca, prekršajnih naloga, slučajeva kada su koristili sredstva prinude, pritužbi građana…

Prema odredbama novog zakona, unutrašnja organizaciona jedinica ne može imati manje od tri milicionara, što je izmena ranijeg pravila po kome je na 5.000 stanovnika “dolazio” jedan komunalni policajac. Po nalogu načelnika, svoju delatnost mogu da čine i bez službene uniforme.

U skladu sa predlogom zakona, komunalna milicija imaće ovlašćenje izdavanja prekršajnog naloga. Pored toga, do sada postojeće ovlašćenja provere identiteta proširuje se i na lice koje se zatekne na mestu kršenja propisa iz njihovog delokruga. Zakon uvodi mogućnost da komunalni milicajac zaustavi vozilo zatečeno u kršenju propisa koji spadaju u njegov delokrug, dok je ranije bio ovlašćen samo na pregled vozila koja su u neposrednoj blizini. Komunalna milicija sada može i da vrši audio i video snimanje javnog mesta radi obavljanja svojih poslova, kao i svoje postupanje. U tu svrhu, moći će da se koriste i vozila sa uređajima za snimanje.

Osim fizičke snage, sredstava za vezivanje i službene palice, moći će da koriste i raspršivač sa nadražujućim dejstvom. Sredstva prinude mogu se upotrebiti u slučaju da komunalni milicionar ne može da odbije od sebe ili drugog istovremeni protivpravni napad kao i radi savladavanja otpora odnosno sprečavanja pokušaja bekstva, stoji u novom aktu.

Nova odredba koja se odnosi na prikupljanje obaveštenja ovlašćuje komunalce da prikupljaju obaveštenja, podatke i informacije od lica za koja se pretpostavlja da njima raspolaže u svrhu obavljanja poslova komunalne milicije. Ova obaveštenja mogu biti usmena ili pismena. Dostava ovakvih obaveštenja na zahtev je obavezna.

Osim fizičkih lica, za prekršaj ometanja ili sprečavanja komunalnog milicionara u obavljanju poslova komunalne milicije moći će da odgovaraju i pravna lica i preduzetnici. Predlogom zakona izričito je predviđeno da za sprovođenje odluke o obrazovanju komunalne milicije, i za finansiranje rada komunalne milicije, moraju biti obezbeđena sredstva u budžetu jedinice lokalne samouprave, odnosno ne mogu se stvarati dodatne finansijske obaveze za budžet Republike Srbije za ove namene.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević