Ko istražuje, a ko samo oblikuje javno mnjenje?

Rezultatima svakog istraživanja se može manipulisati, što obično i čine naručioci. Kako smo, ipak, došli u situaciju da direktor najveće istraživačke agencije “demolira opoziciju” i da li neko zaista pokušava da stvori utisak kako promene nisu moguće?

Dovoljno je bilo da Dragan Đilas na Fejsbuku objavi rezultate istraživanja koje je naručila njegova Stranka slobode i pravde i saopšti da razlika između onih koji podržavaju Aleksandra Vučića i onih koji su protiv njega iznosi tek tri odsto birača, pa da se podigne čitava državna mašinerija kako bi tu objavu izvrgla ruglu. To što Đilas nije saopštio ko je istraživanje radio svakako nije pomoglo, ali je reakcija vladajuće stranke kao i Ipsos stratedžik marketinga, koji se prvi put otvoreno svrstao na stranu svog finansijera – bila malo prenaglašena.

Još kada je jedan od udarnih provladinih tabloida u naslovu upotrebio izraz „demolirao opoziciju“ u tekstu koji se odnosi na direktora Ipsos Stratedžik Marketinga Marka Uljarevića, ovorilo se mnogo pitanja. Sagovornici Istinomera kažu – vlast ne želi da dozvoli ni minimalno urušavanje mita o nepobedivosti Vučića i Srpske napredne stranke, ali navode da rezultatima istraživanja manipulišu naručioci a ne istraživači.

Politički marketing i pozivanje na istraživanja nikad nisu bili popularniji nego u poslednjih nekoliko godina. Tome je doprineo i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je više puta rekao da svakodnevno prati svoj rejting i nagovestio da na osnovu reakcija, odnosno pada ili rasta sopstvene popularnosti, donosi odluke. Šta ćemo ako su istraživanja lažna, nameštena, podilazeća, a odluke se donose na osnovu njih?

Doktorka političkih nauka Jovanka Matić kaže da istraživači uglavnom ne lažiraju istraživanja, već rezultatima manipulišu naručioci. Uostalom, naručilac i finansijer ima pravo da odabere koja će pitanja i u kakvom tačno obliku biti postavljena građanima. A od formulacije pitanja zavise rezultati.

I glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao Đorđe Vukadinović potvrđuje da je “to da neko izmišlja brojeve, najmanje verovatno”. Zato su manipulacije moguće izborom pitanja, čak i redosledom, ponudom odgovora, dodaje on i ističe da je “za dobrog istraživača i zanat i umetnost da izbegne ne samo namerna nego i nenamerna odstupanja od rezultata”.

Šta je to Đilas “čačnuo”?

 

Đilas je snimio video u kojem tvrdi da se izbori kradu ne samo na taj dan, već i uz pomoć medija, pritisaka, pa i objavljivanjem rezultata sondaža javnog mnjenja kojima se ubija nada građana koji žele promene. Istraživanje javnog mnjenja koje je poručila stranka Dragana Đilasa pokazuje da će na sledećim izborima za Aleksandra Vučića, bez obzira ko je s druge strane, glasati 35,7 odsto građana, protiv njega je 32,9 odsto birača, dok 31,4 odsto glasača ne zna kako će se opredeliti ili neće izaći na izbore.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

On je naveo da je istraživanje s kraja prošle godine pokazalo da bi se, kada bi izbori bili u nedelju za SNS opredelilo oko 40 odsto birača, a SPS sedam, za SPAS Aleksandra Šapića skoro četiri odsto građana, dok bi opozicione pokrete (SSP, DS, DJB, Dveri, NS, PSG, ZZS, NDBG, SDS) podržalo nešto više od 26 odsto birača. Đilas je u obraćanju preko Fejsbuka detaljno analizirao ranije nalaze agencije Ipsos stratedžik marketing kojima je, po njegovoj oceni, cilj bio da u ljudima ubiju volju za promenama.

Otuda je direktor Ipsosa Marko Uljarević reagovao u emisiji Hit Tvit na televiziji Pink i time zaslužio da ga Informer pohvali kako je “demolirao opoziciju”, što je stvarno prvi put u istoriji da se istraživači javnog mnjenja razračunavaju s predmetom svojih istraživanja. Uljarević je, dovodeći u pitanje pomenute rezultate koji se ni u čemu ne poklapaju sa rezultatima Ipsosa, pitao opoziciju zašto onda ne učestvuje na izborima i ne dobije.

“Realna istraživanja potrebnija su opoziciji da sagledaju gde se nalaze i da vide u čemu greše i da znaju koliko loše stoje, a to je za poslednjih 20 godina najlošije dosad“ – rekao je Uljarević. On je odbacio optužbe da radi za vlast ali i dodao da to ne menja nalaze da je SNS stabilna na 58 do 61 odsto, kao i da nikad niko nije tako dugo imao visok rejting poput Aleksandra Vučića. Istovremeno je podsetio da je 2012. godine 75 odsto gradjana mislilo da zemlja ide u pogrešnom pravcu, dok danas to misli 30 odsto ljudi.

Kada žele da dokažu pristrasnost istraživača, kritičari istraživanja uglavnom se sete baš izbora 2012. godine kada je Ipsos, koji je i tada radio skoro sva istraživanja za vlast, Borisu Tadiću prognozirao glatku pobedu protiv Tomislava Nikolića. Tadašnji direktor Ipsosa Srđan Bogosavljević kasnije je objašnjavao da tih 12 odsto prednosti nije postojalo i da on nije na vreme demantovao, ali šteta je učinjena.

Neki se sećaju i prognoza iste agencije da će na predsedničkim izborima tadašnji kandidati Vojislav Koštunica i Miroljub Labus osvojiti približno isti procenat glasova oko 22, pa su čak davali blagu prednost Labusu. Rezultati nisu bili ni blizu, jer je Koštunica imao skoro 31, a Labus oko 27 odsto. Ali, to je bilo davno.

 

Vlast ne dopušta ni najmanju sumnju u svoju neprikosnovenost

 

Neuobičajenu reakciju istraživača profesorka Jovanka Matić vidi kao reakciju same vlasti i kaže da “oni godinama tako reaguju na svaku kritiku – kampanjom blaćenja”.

“Ovo je novi front opozicije koji do sada nisu koristili jer većina istraživanja dolazi sa strane vlasti, ima malo istraživačkih agencija i te stalne poruke o apsolutnoj superiornosti SNS-a su deo te permanentne kampanje”, kaže profesorka. Uz podsećanje da je radila u Institutu društvenih nauka koji je svojevremeno objavljivao pouzdana istraživanja, kaže da je istraživanje javnog mnjenja visoko stručni posao koji zahteva vrlo kopleksnu organizaciju.

“U tom poslu ima mnogo novca i bilo je ranije puno agencija, ali trebalo bi da su opstale najbolje. I kada je Demokratska stranka bila na vlasti, Ipsos je radio sva istraživanja za državu i za DS, pa je pitanje zašto nije održao kredibilitet kod svojih dojučerašnjih klijenata. Sada puno rade za vladajuću SNS, a opasno je kad imate samo jednog klijenta i ako se on izmakne onda vam je biznis u problemu” kaže Matić.

Ona smatra da je to što opozicija nema poverenja u Ipsos problem i za Ipsos, ali je s druge strane problematično kad opozicija objavi istraživanje, traži poverenje, a neće da kaže ko ga je radio. Razume kad Đilas kaže da nije hteo istraživačima da nametne balast i kritike, ali to nije dovoljno jak argument jer agencije treba da stanu iza rezultata. Takođe iznosi da se ne mogu dva istraživanja zajedno prikazivati kao jedno, kako je to Đilas uradio jer se to prosto tako ne radi.

I Đorđe Vukadinović smatra da prašina koja se digla oko poslednjeg istraživanja pokazuje da je to važan instrument političke borbe i da postoji veliki interes javnosti za njih kao što postoji i ozbiljna mogućnost za njihovu instrumentalizaciju.

“Dakle ona su važan instrument uticaja i baš zbog toga su predmet manipulacija jer čak i oni koji deklarativno kažu da ne veruju istraživanjima i da ona na njih ne utiču, zapravo greše jer utiču svesno ili nesvesno na biračko telo. Istraživanja ne mogu potpuno da promene realnost, naročito kad je neko potpuno dominantan, ali u slučaju nekih vanrednih političkih okolnosti ili previranja, njihov uticaj raste, mogu da deluju motivaciono ili baš suprotno na birače” kaže Vukadinović i dodaje da je zato velika odgovornost onih koji se istraživanjima bave – i profesionalna i etička i politička.

 

Foto: Istinomer/Zoran Drekalović

 

Ne manipuliše se pukim izmišljanjem brojeva

 

Ne kreiraju se rezultati istraživanja tako da neko prosto izmeni brojeve. Profesorka Matić kaže da je važno ko vrši istraživanje i ko je finansijer i naručilac, jer taj ima prava da bira pitanja. U “Đilasovom istraživanju” bila je ponuđena opcija glasanja za opoziciju ma kakva bila, a to je nešto što vladajuća stranka nikad ne bi stavila kao ponuđeni odgovor. Važno je i da li rezultate prezentuje istraživač ili naručilac, jer tu, kako navodi, postoji najveće polje manipulacije.

“Naručilac može od gomile podataka neke da izdvoji, a neke da prećuti. Uobičajeno je da naručilac istraživanja objavi samo one rezultate koji mu idu u prilog, jer se većina ne objavljuje javno već za klijente po privatnoj narudžbi. Malo je istraživanja za javni interes. U Americi na primer neki dnevni list naruči istraživanje koje služi samo da se javno objavi, to kod nas nije praksa”, kaže profesorka.

Kao primer navodi kada Institut za društvene nauke izvede prognoze izbornih rezultata za izlaznost od 40, 50 ili 60 odsto, a naručilac objavi rezultate samo za 60 odsto izlaznosti jer mu je to najpovoljniji podatak, dok potpuno suprotne prognoze na 40 odsto izlaznosti jednostavno ne pomene. Istovremeno objavi da je to istraživanje Instituta i ne može se reći da je slagao, tako da naručilac sa dobijenim podacima radi šta hoće.

 

Ako rejting pada, da li će mu reći?

 

Predsednik Srbije mnogo puta je rekao da permanentno prati istraživanja, pa je čak i na konferenciji za novinare o vakcinaciji iznosio koliki je rejting opozicionih stranaka, dok često s omalovažavanjem govori o tome da ga kritikuju oni koje ne podržava ni dva odsto građana.

“I to omalovažavanje je deo političkog marketinga”, objašnjava za Istinomer Jovanka Matić. “Važno je da se usadi ideja da je sadašnja vlast neprikosnovena i da ne postoji mogućnost alternative. Cilj je da se pokaže da ne postoji ni šansa da se pozicija vlasti uzdrma. Vučić je uspeo u svom marketingu koji niko nikad nije ovako svakodnevno radio, da promeni gubitničku u pobedničku paradigmu. Osećaj da smo u svemu neuspešni on marketingom pretvara u osećaj “zlatno doba, prvi u Evropi, prvi u svetu” i to see ističe i oko najbeznačajnijih stvari, pa i morbidnih, kao što je broj mrtvih od kovida. Smisao svega je eliminisanje mogućnosti za stvaranje političke alternative, sve se odmah diskredituje”, dodala je Matić.

Na konstataciju da bi opozicija mogla da napravi istraživanje o tome koliko ljudi u Srbiji danas zna kako se čija stranka zove, odgovara da cilj opozcije, izgleda, nije da ispituje pojedinačne rejtinge, već da lansira novu ideju o postojanju širokog opozicionog raspoloženja kao takvog. Oni takvim potezima, smatra, poručuju da nisu važni pojedinačno nego žele da privuku pasivne birače, da ohrabre ljude da su promene moguće.

Kada je pak reč o Vučiću, Matić veruje da bi mu dobar istraživač rekao ako bi mu rejting pao, da se mnoge odluke donose na osnovu toga, ali da se to retko iznosi u javnost.