Izgubljeni u prevozu; nove mere ili sve po starom

Majstore, stajete li na svakoj stanici? - Pitate me jer ste to čuli negde? Nemojte da slušate te priče. Kako mislite da ja kontrolišem ko hoće da izađe, ko neće. Pa nemoguće je to. Ne slušajte ih…

O novim merama za gradski prevoz u Beogradu proteklih dana javljale su se ideje na granici bizarnog. Savet jednog od vozača autobusa sa kojima smo jutros razgovarali zaista zvuči dosta smislenije od onoga što smo čuli u medijima od, na primer, ministra Lončara. Valjda zato što se ministar, očigledno, odavno nije vozio gradskim prevozom.

Iz Grada su na kraju juče rekli da “navodi koji su se pojavljivali u javnosti poput – da autobus ako u njemu bude preko 50 odsto popunjenosti, neće stati na stanici – nisu osnovani”.

Reporterka Istinomera vozila se jutros, za početak, linijom 50 ne bi li se uverila u pojačane mere opreza u autobusu u kome je inače teško zamisliti mali broj putnika, pa time i bezbednu udaljenost. Kod prve stanice gde se ulivaju “trocifrene linije” iz Kaluđerice i okoline, o fizičkoj distanci, na prvi pogled, ni govora…

Na vratima “pedesetice” bilo je zalepljeno i nacrtano – ne može da se uđe bez maske u vozilo.

Početak vožnje iz Ustaničke je obećavao, svi su zaista nosili maske. Dvadesetak ljudi je u autobusu. Nema priče, svi gledaju svoja posla.

Kako se nižu stanice, gužva je sve veća. U “Jerkoviću” već postaje kritično. A na stajalištima pojedinci odustaju od ulaska međ’ sardinsku D kategoriju.

Do Trošarine javilo se i jedno “malo ka sredini”; odmeravanje dve starije gospođe koja li je zaista starija pa s tim u vezi koja će da sedi do prozora; i jedno “aj ti dečko pridrži torbu s krompirom/ a ja ću s ove strane i mnogo ti hvala/ baš si vaspitan/ ide deda iz nabavke”.

Na putu do Bahtijara Vagabzade i Pet solitera popustio je pritisak i strepnja koju je izazvalo jedno kijanje na raskrsnici s ulicom Jove Ilića.

Utisak putnika je da je danas zaista bilo više vozila na ulici, jer su, kako rekoše, “pedeseticu” brzo dočekali.

U Žarkovu je usledilo novo “ušće” linija iz različitih delova grada. U 56 je bilo nemoguće ući a da ne stojite naslonjeni na nekog od putnika. U sledećoj – 52 utešno – svi su nosili maske, sedeli i stajali prilično udaljeni jedni od drugih.

Za razliku od 50, u tom autobusu, sa harmonikom, preporučen broj putnika je ne veći od 80.

U tako razuđenom i sumornom putešestviju, u nekom trenutku su se pojavila dva dečaka, sa nekakvim, njima preteškim, instrumentima. Maske, vidi se, odavno korišćene. Odsvirali su jednu numeru i nastavili su i oni da sede ćutke.

 

Naslovna fotografija: Canva/Istinomer, Milijana Rogač