Duga ispod radara

Da li će Srbija do Zakona o istopolnim zajednicama doći tiho i, cinici bi rekli, između četiri zida? Nema homofobnih reakcija ekstremističkih grupa koje su pratile svaku Paradu ponosa, ali sagovornici Istinomera nisu iznenađeni time jer ekstremiste, kako kažu, kontroliše vlast.

Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, čije usvajanje LGBT organizacije traže poslednjih deset godina, trebalo bi da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine do leta. To je početkom ovog meseca najavila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, rekavši da je Srbija spremna za takav zakon. Njeno ministarstvo je predstavilo i polazne osnove za izradu teksta pomenutog zakonskog nacrta.

Stiče se utisak da je zakon koji bi trebalo da ozvaniči veliku civilizacijsku promenu tako blizu, ali iznenađuje prilična tišina u kojoj se put do njega trasira kroz institucionalne, administrativne kanale, bez naročitog interesovanja šire javnosti. Znajući koliko je buke i nemira doskora izazivala svaka najava “šetnje u duginim bojama”, nameće se pitanje da li je naše društvo gotovo preko noći postalo veoma tolerantno prema seksualnim manjinama ili je posredi nešto drugo.

Sagovornici Istinomera dovode u pitanje ministarkinu tvrdnju da je Srbija spremna za Zakon o istopolnim zajednicama.

“U najboljem slučaju možemo da kažemo da mi ne znamo da li je Srbija spremna jer mi od Srbije ništa nismo čuli o tom pitanju. Ali ne bih rekla da je spremna zato što glavni problem s netrpeljivošću prema istopolnim zajednicama dolazi iz neznanja i nepoznavanja. I tako će biti ako vi tu temu nikada ne otvorite i ne objasnite da su to stvarni ljudi, da su to komšije, da su to vaši saradnici na poslu koji već uveliko žive te živote. Ja imam dete, koje ne mogu da upišem u matične knjige zato što je pogrešan obrazac, zato što u njemu ne piše ‘roditelji’ nego ‘otac’ i ‘majka’”, kaže za Istinomer Jelisaveta Blagojević, profesorka filozofije na Fakultetu za medije i komunikacije i autorka brojnih radova iz oblasti rodnih i queer studija.

I Dejan Ilić, koji je u kolumnama za Peščanik više puta pisao o problemima LGBT populacije, kaže da bi javna rasprava morala da služi i tome da gej osobe postanu vidljivije, a ne samo da se dođe do zakonskog rešenja.

Ako vi takve stvari držite u nekom uskom krugu stručnjaka ili ako se dogovarate samo sa tom zajednicom koje se zakon direktno tiče, vi niste postigli efekat, ti ljudi će i dalje biti diskriminisani. Ne zato što nema zakona, nego zato što i pored zakona svi ostali na njih gledaju kao što su gledali do tada, kao na neka devijantna bića. I to je problem kada ovaj režim radi neke stvari. Parada ponosa je izgubila smisao onog trenutka kada je režim uzeo da je organizuje kao u getu. Vi ogradite i onda kažete – ‘Evo, šetajte’. To nije smisao Parade ponosa, tako je i s ovim zakonom”, kaže Ilić.

Upadljiv je, za sada, izostanak reakcija ekstremnih grupa, koje su provocirale incidente i bile pretnja na Paradama ponosa. Na pitanje da li to znači da je šetnja gejeva, lezbejki i transrodnih osoba važnija od institucionalne zaštite njihovog prava kroz zakon, profesorka Blagojević odgovara odrično:

“Ovu zemlju vodi jedan čovek i kada taj čovek odluči šta će biti, ja mislim na predsednika Vučića, onda će se to i desiti i neće biti ikakvih dodatnih komentara niti incidenata.”

Blagojević smatra da je vlast ekstremnim grupama poslala poruku da ne talasaju mnogo jer je donošenje Zakona o istopolnim zajednicama nešto što mora da se desi. I Dejan Ilić misli da su sve ekstremne grupe pod kontrolom vlasti:

Ako režim kaže – ‘Tišina!’, oni će svi da ćute i tačka. Potpuno je jasno ko kontroliše i finansira te grupe. Ta ekstremna desnica je čedo režima, oni rade ono što im se kaže, što ne znači da u nekoj svakodnevnoj situaciji na ulici, ti isti koji sada ćute jer im je zabranjeno da govore, ne bi isprebijali nekog geja.”

Kada je reč o političkim strankama sa desnog spektra, na najavu usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama očekivano su reagovale Dveri, koji su na dosadašnje Parade ponosa odgovarale porodičnim šetnjama. Taj pokret zatražio je referendum o istopolnim zajednicama, jer smatraju da je reč o prvom koraku ka legalizaciji homoseksualnih brakova i, kasnije, usvajanju dece.

Protiv zakona su, međutim, i pojedini članovi Srpske napredne stranke, poput Vladimira Đukanovića, koji je svojevremeno na Tviteru napisao kako Srpsku naprednu stranku voli i srcem i dušom, ali da od nje ipak daleko više voli “Gospoda i našu pravoslavnu veru, svoju otadžbinu Srbiju i porodicu”.

Koliko još istomišljenika poslanik SNS-a Vladimir Đukanović ima u Narodnoj skupštini, možemo samo da nagađamo. Profesorka Blagojević ne očekuje da će biti nekih većih problema oko usvajanja zakona, ali smatra da će zbog straha od gubitka glasača vladajuća stranka da ga usvoji “ispod radara”.

“Mislim da će taj zakon da se provuče, da će to tiho, u senci nekog drugog događaja da se usvoji i da se što manje o tome govori. Svi zakoni koji su se donosil, a nisu deo očigledne politike SNS-a, su se tako nekako provlačili. Malo imamo Kosovo, a u senci Kosova se dešava ne znam šta. Malo imamo koronu, a u senci korone će da prođe Zakon o istopolnim zajednicama”, ističe Blagojević.

I dok ima onih koji smatraju da je premijerka Ana Brnabić probila led kod birača Srpske napredne stranke za usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, te da su njenim imenovanjem gej osobe postale vidljivije u javnom prostoru, Dejan Ilić podseća da predsednica vlade ima privilegije kakve nemaju drugi pripadnici i pripadnice LGBT populacije, te da takav njen status proizvodi dodatnu diskriminaciju i podelu.

“Vi imate predsednicu vlade koja je gej osoba, ima dete i živi u zajednici s partnerkom. Ništa od toga nije predviđeno zakonom, ali ona to ima zato što je privilegovana, zato što je deo vladajuće klike. I onda je poruka – ako hoćete da budete zaštićeni, morate da budete sa nama. Oni koji su uz vlast su privilegovani, pa makar bili i gej osobe, a svi ostali su građani drugog reda.”

Ukoliko bude usvojen, Srbija će, posle Hrvatske i Crne Gore, biti treća zemlja u regionu koja će imati Zakon o istopolnim zajednicama. Podsećamo da je više organizacija civilnog društva još 2010. godine sastavilo nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama i predalo ga nadležinim organima na razmatranje i usvajanje. Taj nacrt nije predviđao mogućnost da osobe istog pola stupe u brak, budući da je brak između pripadnika istog pola zabranjen Ustavom, već je predviđao da registrovani partneri uživaju sva zakonom određena prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i partneri u bračnoj i/ili vanbračnoj zajednici.

Upravo ti zahtevi našli su se u aktuelnim Polaznim osnovama nacrta zakona. Istopolna zajednica se definiše kao “zajednica porodičnog života dva punoletna lica koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti”. U članu o “sklapanju istopolne zajednice” navodi se da se “istopolna zajednica zasniva izjavom registrovanom kod matičara voljom dva lica istog pola kojima se izražava pristanak za sklapanje istopolne zajednice u cilju ostvarivanja zajednice porodičnog života“. Zabranjuje se svaka diskriminacija po osnovu istopolne zajednice, a partneri imaju jednaka procesna prava i status u svim sudskim i upravnim postupcima kao i bračni drugovi, poput prava na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje.

Naslovna fotografija: Istinomer