Dragi Slobo, sad ruše Vučića zbog Srbije
"Ne ruše neki spolja Srbiju zbog Vučića, već ruše nekog Vučića zbog Srbije", izgovorio je ovih dana predsednik Srbije parafrazirajući čuvenu izjavu Slobodana Miloševića sa samog kraja njegove vladavine. A taj “neki Vučić” primetno često u poslednje vreme pominje nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, naročito otkad se suočio sa (ozbiljnijim) pritiscima u vezi s rešavanjem kosovskog problema, kao što se u prvim godinama svoje vlasti vidno čuvao toga da ga, kao nekadašnjeg ministra informisanja iz Miloševićeve ere, vezuju za njega.
Taj odnos je doživeo svojevrsni rolerkoster – od veličanja, preko prećutkivanja, prikrivenog podražavanja i maskiranih pohvala, potom novog distanciranja, pa do očigledne imitacije i citiranja. U martu 2006, pred sahranu Slobodana Miloševića, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj odabrao je upravo Vučića, u to vreme generalnog sekretara SRS, da pročita njegovo pismo kojim se opraštao od prijatelja s kojim se, kako je isticao, zbližio u Sheveningenu.
'Dragi Slobo, kao grom iz vedra neba, pogodila me je vest da su te haški zlotvori na onako monstruozan način ubili. U šoku smo bili svi. Mi, tvoji haški saborci, ali i svi časni ljudi u Srbiji i svetu. Svi oni koji poštuju i vole slobidu više od svega. Svi danas znamo ko te je ubio. To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briljantnu odbranu pred njihovim inkvizitorskim sudom, oni koji su nam zemlju bombardovali i razarali, oni koji i danas hoće da unište Srbiju, a za taj prljavi posao u svija zločinačka kola upregli su sluge u Srbiji. Okupator i njegove okupacione sluge u našoj zemlji delovali su zajednički. S jednim jedinim ciljem i zadatkom, kako da što brže i uspešnije unište našu Srbiju. Zato su morali i tebe da ubiju. Morali su jer si ponosno, dostojanstveno i hrabro branio naš narod i našu zemlju. Morali su jer im je od optužnice pred antisrpskim tribunalom u Hagu protiv tebe ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Morali su jer su na videlo sve jasnije izlazile činjenice da su Amerikanci, Englezi i ostali zapadnjaci bili ti koji su izazvali krizu u bivšoj Jugolsaviji, a tvoja krivica je bila samo u tome što si pokušao da spaseš svoj narod od pogroma. Morali su da te ubiju i da bi zastašili sve one u Srbiji koji vole slobodu, sve one koji vole otadžbinu, jer misle da će na taj način za najviše vrednosti u našoj Srbiji proglasiti nacionalnu izdaju, kriminal, lopovluk i svekoliki banditizam, baš onako kako su Srbijom preko svojih satrapa vladali od oktobra 2000. godine.'
Kasnije, po povratku iz Haga, Šešelj je, prisećajući se tog događaja, naglasio da je Vučić sam, ali na osnovu njegovih teza, sastavio govor.
'Ne mogu ja da ga pripremam za naslednika, ali sam ga pripremao za jednu od ključnih ličnosti u stranci. I zaista sam ga forsirao kad god je to bilo moguće. Kada je trebalo održati govor prilikom Miloševićeve sahrane, nisam rekao 'Tomislave, hajde održi govor u moje ime', nego sam rekao 'hajde, Vučiću'. Ja sam mu dao osnovne konture, a on je sastavio govor. Zašto? Da bi on bio u prvom planu, što je više moguće. To je samo jedan karakterističan primer.'
Na prvu godišnjicu Miloševićeve smrti, Vučić, i dalje generalni sekretar radikala, naglašava da je Milošević bio „izuzetno jaka i autentična ličnost koja se ne može ponoviti“ i koja na političkoj sceni u Srbiji nema naslednika.
'Vučić je kazao da je Milošević bio mnogo bolji od onih koji su ga smenili oktobra 2000. godine i da je on ličnost koja je 'sasvim sigurno' obeležila jednu epohu.'
Promena retorike
Već naredne godine, nakon odlaska iz SRS i osnivanja Srpske napredne stranke, uočljivo je bilo Vučićevo distanciranje od Miloševića i njegovog režima, čiji su i radikali, naročito u poslednjim godinama 20. veka, bili nimalo beznačajan deo. Vučić je po dolasku na vlast nastojao i da svima da do znanja kako neće ponavljati Miloševićeve greške.
Tako je u junu 2014, nakon sednice Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti na kojoj je odlučeno da budu smenjeni svi šefovi uprava u policiji, pomenuo „incident na splavu ‘River’ u koji su pokušali da upletu njegovog sina Danila“. Rekao je da je sinu govorio da će „morati da da ostavku ukoliko on bude umešan u nešto nedolično“.
'Vučić se juče ponovo osvrnuo i na pokušaj ljudi iz vrha MUP-a da ga ucenjuju lažnom informacijom da je njegov sin učestvovao u incidentu na splavu 'River', ali i ponovo aludirao na drskost ljudi u policiji u prisluškivanju. 'Ni golman Vladimir Stojković ni policajac koji je s njim bio na splavu ‘Fristajler‘ nisu bili izvor lažne informacije da je moj sin učestvovao u tuči na tom splavu, već neki drugi ljudi. Samo dva dana pre tog događaja opomenuo sam sina da vodi računa kako se ponaša, jer ću morati da dam ostavku ukoliko bude umešan u nešto nedolično. Naglasio sam mu da neće biti Marko Milošević, kao što ni ja nisam Slobodan Milošević. Neko je taj razgovor slušao - rekao je premijer, i dodao da je nakon toga izbila afera 'River'.'
Kada je u leto 2016. bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da je „danas jasno da je Vučićevo pozivanje na podizanje spomenika Đinđiću zapravo bio samo uvod u podizanje spomenika Miloševiću“, tadašnji predsednik Vlade Srbije napomenuo je da mu „ne pada na pamet da živi u devedesetim godinama“.
'Nemam vremena da se bavim takvim stvarima', odgovorio je premijer na pitanje koje mu je uputio Tanjug povodom debate o Miloševiću, pokrenute na osnovu tumačenja presude Haškog suda Radovanu Karadžiću. 'Ne pada mi na pamet da živim u devedesetim godinama, ja živim i radim za Srbiju budućnosti i budućnost Srbije', rekao je Vučić i ponovio da nema vremena za takve stvari: 'Bavim se državom i njenim napretkom', zaključio je Vučić.'
A dve godine kasnije, u septembru 2018, pred odlazak u Kosovsku Mitrovicu, Vučić je najavljivao da će tamo održati „jedan do najvažnijih govora u životu, koji je imao i koji će imati“. U tom „najvažnijem govoru“ osvrnuo se i na onaj koji je 28. juna 1989. na Gazimestanu održao Slobodan Milošević.
„Pre skoro 30 godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, sećate li se kako? Pevali su. I to su pevali horski: 'Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala'. Tri rata se pominju u toj pesmi. A onda, posle toga, imali smo ih još. Ne svojom, ali ne isključivo ni tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se danas vijori 'šahovnica' koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba. Ne nekoliko hiljada, već nekoliko ljudi. Nema nas više ni u Kosovu Polju, gde je mnogo toga počelo. (...) Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu...'
Veliki lider sa lošim rezultatima
Odmah su usledile burne reakcije iz Evropske unije, pa je Vučić došao u situaciju da objašnjava kako nije imao nameru da „glorifikuje“ Miloševića, već je u pitanju „ozbiljna i odgovorna kritika politike“ koju je Srbija vodila. „Bio je veliki lider, ali su rezultati njegove vladavine za Srbe bili veoma, veoma loši“, isticao je.
'Bukvalno su falsifikovali ili se pravili da nisu čuli i videli ono što sam rekao. Ponoviću – Milošević je imao najveću podršku, bio veliki lider, ali rezultati njegove vladavine za Srbe su bili veoma, veoma loši. Samo su taj drugi rečenice zaboravili ili ispustili. Moje je da poštujem prethodnike i da se trudim da kada o njima govorim, možda sam u prethodnom periodu ponekad i grešio govoreći o nekim drugim, ali o ovima sa istorijske distance, trudio sam se da ih nikada ne napadam za gluposti za koje su bili napadani. Nisam želeo da napadam Miloševića za ono za šta su ga napadali neki drugi lideri - da li mu je žena uticala na nekoga da siromašna dadilja dobije 40 kvadrata stan ili da li mu je sin imao diskoteku ili nije, ja takvim glupostima ne mogu da se bavim. To priliči onima koji su neozbiljni i neodgovorni. Ali, ono što sam juče rekao jeste, ne glorifikacija, već naprotiv, ozbiljna i odgovorna kritika politike koju smo vodili. I to je razumeo svako. Sa vrlo lošim rezultatima po Srbiju. I zato sam rekao da je nama važno da više ne gajimo kult grobova, već kult živih, ne kult prošlosti već kult budućnosti.”
Primetno je da već godinama na kraju obraćanja ume da, najčešće novinare, pozdravi sa „‘Aj, zdravo!“, u čemu se može pročitati namera za imitacijom poslednjih reči Slobodana Miloševića pred odlazak u Hag. Tako se i u maju 2017, pred polaganje predsedničke zakletve, ispred Doma Narodne skupštine obratio okupljenim pristalicama koje su ga dočekale pokličima „Aco, Srbine“, a on im poručio da ih „mnogo voli“.
'Meni sad ostaje da položim zakletvu. I nekako mi se uvek i svuda žuri, to ste primetili, i nemojte da se ljutite što ću da završim što već svi vi znate i naučili ste - ajde, zdravo, odoh ja da radim. Živela Srbija!'
Istorijska ličnost
Analizirajući učinak svojih prethodnika na najvišim državnim funkcijama, Vučić je kazao da je Milošević, „šta god ko govorio“, značajna istorijska ličnost.
'Milošević je jedna značajna istorijska ličnost, šta god ko govorio, u svakom smislu. Imao bih svoje primedbe, ali ga nikad ne bih karikaturalno predstavljao, kao što ga predstavljaju najvećim delom danas u javnosti. Nit je bio budala, nit je bio glupan. Nekoliko puta sam s njim sedeo. Za mene je on napravio nekoliko teških grešaka koje se tiču ratova, jer tvoja je obaveza, ma koliko to teško bilo, da izračunaš stvari, da ne dovedeš zemlju u tako tešku poziciju... Naravno, imao bih i oko ekonomije, jer je zemlja morala ranije da se otvara, da ranije ulazi u proces privatizacije... Ne da bude opljačkana kao što je opljačkana dvehiljaditih.'
Početkom aprila 2021. prikazana je serija „Porodica“, o dešavanjima u Vili „Mir“ pred hapšenje Miloševića 2001, a Vučić je prokomentarisao da je ona „proizvela emocije u društvu“. Kod onih koji su „neko vreme“ podržavali Miloševića, kazao je, „verovatno i dodatni bes, ljutnju i gnev, zbog toga što su se setili onih koji su ga izručili Hagu“, a kod drugih, „emociju zbog, kako bi oni to videli, godina patnje“.
'Ono što se meni možda nije dopalo je to što nije pušten nikakav istorijsko-politički kontekst. To što ljudi nisu pustili šta su bile Miloševićeve muke i problemi, zašto je morao da uđe u sukob sa NATO, gde se lomio. Da je sa jedne strane morao da izgubi državu, a sa druge teritoriju i ljudske živote i jednim delom i budućnost zemlje. Sa druge strane, nisu prikazane ni muke Zorana Đinđića, koji je imao težak izbor da li da izručuje Miloševića ili ne, ali ne u smislu ličnog odnosa prema njemu, već odnosa prema državi i narodu, šta donosi budćnost. Isti je slučaj i sa Vojislavom Koštunicom. Više bih voleo da su njihove misli, njihove dileme i istorijske okolnosti, nego da je Milošević grlio na svake tri sekunde Miru Marković. Što nije tačno. Bolje sam poznavao i Đinđića i Koštunicu nego Miloševića, iako sam Miloševića, čini mi se, relativno dobro poznavao. Ali ne mogu da kažem da sam ga poznavao koliko njegove partijske kolege ili koliko neki drugi ljudi. Reč je o istorijskim ličnostima koji ni u jednom trenutku ne zaslužuju karikaturalni pristup. Najmanje mi se dopalo to što Srbija nije poštovala sebe i što ljudi na vlasti nisu poštovali svoju reč. Obećali su mu da neće ići u Hag, a isporučili su ga na Vidovdan. To su činjenice. Ne bih da sada vadimo sve što imamo u arhivama. Nije dobro za Srbiju. Kad pogledate tu seriju mogli ste da se zapitate - pa dobro smo prošli kakvi su nam vodili zemlju. Što nije baš uvek tako. Svako od nas pravi greške. Ali nisu baš ti ljudi kreteni, kao što ih neretko predstavljamo, zavisno od toga koga cenimo više ili manje. Niko od njih nije kreten, ni Koštunica, ni Đinđić, ni Milošević.'
Nekoliko dana kasnije, u intervjuu za „Blic“, govorio je o poslednjem „non pejperu“ o Kosovu, kazao da se nekad dođe u situaciju „kad više stvarno nema boljeg“, a što je Milošević svojevremeno morao da razume.
'Svakako nam neće biti lako. Ali, to je papir mnogo bolji od Ahtisarijevog plana i od svega što smo do sada dobijali. To dokazuje da oni koji govore da nikada ne možete da dobijete bolji papir, nisu u pravu. Samo što nekada dođe, ne kažem da je to sada slučaj, situacija kad više stvarno nema boljeg. To je Milošević morao da razume - do kad možeš, a od kada više ne. To je na državnom rukovodstvu.'
U oktobru 2021. Vučić opet o Miloševiću. Kazao je da bivšem predsedniku nije bilo lako po pitanju Kosova, da je kriv, „ali je bar imao emocije“.
'Nije bilo Miloševiću lako, nije mu bilo nimalo jednostavno, počinio je različite vrste grešaka, o kojima ne bih večaras da govorim, ali to bih mogao u nekom istorijskom smislu i svakako da nije on krivac za ubijanje zemlje već oni koji su to činili. Ali, svakako kriv je što to nije umeo da izračuna i dobro vidi i zato plaćamo cenu. Onda je došla neodgovorna skupina ljudi. On je bar imao emocije prema tome. Posle Miloševića je na vlast došla skupina ljudi koje to uopšte nije interesovalo, koji su samo čekali kako da pokradu Srbiju, fabrike njene da rasprodaju i sve što stignu, pare da potrpaju u svoje džepove i ništa više.'
U avgustu 2022. poručio je da on nije „ni Milošević, ni Tadić“ i da će se oni, ne precizirajući ko, „suočiti se sa drugačijom Srbijom“.
'Ponoviću ono što se ne sviđa nikome, ona oba dela Srbije, nisam vam ja ni Milošević ni Tadić. Nisam naučio da gubim. Nikada nikome nisam pretio, nijednu ružnu reč nisam izgovorio, ništa nismo uradili. Nastavite li na ovakav način, pokušate li da napravite nešto od Srbije što ste već radili u prošlosti, suočićete se sa drugačijom Srbijom i sa drugačijim odgovorom.'
Početkom ove godine Vučić je, govoreći o posledicama neprihvatanja plana za Kosovo, izjavio da je svojevremeno Milošević „mislio da nijedna bomba neće pasti“.
'Predsednik tvrdi da je Slobodan Milošević 'do poslednjeg trenutka mislio da nijedna bomba neće pasti'. 'Trebalo je nekoliko dana da se osvesti da bombe padaju po Srbiji', kazao je on.'
Nisu nas tukli zbog Miloševića
Naveo je kako je opozicija pre Petog oktobra tvrdila da je pitanje Kosova demokratsko i da će ga oni rešiti čim smene Miloševića.
“Da vas podsetim, kada pričate o vladavini prava, to ste nam govorili 1998. i 1999, u predvečerje izborne kampanje 2000. godine, govorili ste - kosovsko pitanje, pa to je demokratsko pitanje. Sad vas podsećam sve, evo Vesić je bio na toj strani pa neka se priseti toga, ‘rešićemo mi to, čim smenimo Miloševića Kosovo je naše’. Smenismo mi Miloševića, pa ne smenismo ga samo, nego ga kad su nam rekli da ga isporučimo i kad nam nisu tražili mi ga isporučismo na Vidovdan. Pošto se valjda tako postupa sa svojim predsednicima. A sve su nam rekli da ćemo da dobijemo.”
Milošević nije bio kriv za Rambuje, ponovio je i u martu ove godine.
“Ali ne zaboravite, podsećam vas, Milošević nije bio kriv za Rambuje. Niko od Srba ne bi prihvatio Rambuje. Posle sarajevskog atentata ultimatum upućen Srbiji je bio luk i voda u odnosu na Rambuje, ali je Milošević, ako niko drugi, posle nekoliko dana agresije na Srbiju, morao da pokuša da zaustavi, kako bilo. Jer je bilo je jasno da ne možemo da se suprotstavimo. Imali bismo neko dete sačuvano, od 82 ubijenih. I ja pritom ne kažem da je Milošević kriv, bio bih gad kada bih rekao da je on kriv za to. Ne, krivi su oni koji su pobili decu. Krivi su oni koji su nam uništili zemlju. Ali vam govorim iz ugla predsednika čiji je to posao da zaštiti zemlju i da mora da zna ono i da uradi ono što se ljudima ne sviđa. Da bi sačuvao decu i da bi sačuvao budućnost.”
Narednog meseca objašnjavao je da zapadne zemlje nisu bombardovale Jugoslaviju zbog Miloševićeve politike, već da bi Kosovo postalo nezavisno.
'To je njihovo čedo, oni koji su nas tukli zbog toga, oni su ubijali ovu zemlju da bi Kosovo bili nezavisno, a ne zato što su voleli ili ne voleli Miloševića. I oni to nisu uradili u vreme Miloševića konačno, nego su uradili u vreme svojih ljubimaca koje su doveli na vlast 2000. godine. Nezavisnost je proglašena 2008. godine, kada su sve te zemlje priznale nezavisnost Kosova. Oni koji su nas tukli nisu to radili, da ponovim, zbog Slobodana Miloševića, već zbog svojih geopolitičkih interesa, da bi nama oteli Kosovo. I još se čudom čude kako se to koprcamo i kako to štitimo međunarodno pravo i Povelju UN.'
Šteta što mali nije naš
Na pitanje voditeljke „Hit tvita“ kako je došlo do toga da „podele među Srbima nikada nisu bile veće“ nego u maju 2023, Vučić je odgovorio da su to gluposti, navodeći da su u vreme Slobodana Miloševića tvrdili da su tada najveće podele.
“U vreme Slobodana Miloševića govorili su da su bile najveće podele. Ratni zločinac, uveo nas je u pet ratova, ovakav je, onakav je, samo da ga skinemo sa vlasti, procvetaće Srbija…. Izvor najvećih podela. Skinusmo Miloševića s vlasti, junački ga isporučismo na Vidovdan. Predasmo njegovu glavu onima koji su bombardovali ovu zemlju, uništavali ovu zemlju. Junački se hvalili kako ćemo za tri dana da uđemo u EU, kako su nam sva vrata otvorena da živimo bolje. A od svih posledica tih junačkih poteza imali smo samo katančenje fabrika, uništavanje srpskih domaćina, srpskog sela i ostavljanja ljudi bez posla.”
U istoj emisiji govorio je o svojim susretima sa Miloševićem, koji je, kako je istakao, bio nezadovoljan što mladi radikal nije član SPS-a.
“Slobodan Milošević je, kao i svi mi, imao mane i imao svoje dobre osobine. Nešto nisam razumeo po pitanju '99, pri čemu razumem težinu pozicije u kojoj se nalazio, lako je meni danas da budem general posle bitke, ali iz njegovog ugla, tog višeg rakursa sa kojeg je mogao da vidi, neke stvari morao drugačije da procenjuje, bez obzira na cenu koju bi politički platio. Ali je to bilo užasno vreme, u kojima je danas lako biti pametan i prosuđivati i rasuđivati drugačije. Miloševića sam video nekoliko puta, ne mogu da kažem da mi je bio prijatelj, već poznanik. On je bio nezadovoljan što ja nisam bio član SPS, već SRS. I to je zamerao ljudima na fakultetu, što me nisu primetili i to je govorio na njihovom gradskom odboru u Beogradu 1993. godine. Kada sam s njim pričao on je govorio Draganu Milanoviću i drugima - šteta što mali nije naš. I tako dalje. Iz nekog razloga sam mu se tada dopadao, kasnije verovatno manje, kada smo ulazili u žestoke političke sukobe. Sve uobičajeno i normalno.'
Osvrćući se na to što je Bogoljub Karić „lajkovao post naših političkih protivnika“, predsednik Srbije ispričao je šta mu je o Kariću govorio Milošević.
'Milošević je bio, normalno, kao Tadić, moram da priznam, naravno kao i Nikolić, mnogo šarmantniji od mene. I to nema nikakve sumnje. Ja sam operisan od toga. On je bio onako jedan, zabavan, zanimljiv tip, koji je, kada sedite sa njim, mislim da je kajsiju ili krušku pio, mislim kajsiju, nemojte me držati za reč. Nije on bio nikakav pijanac, da ljudi ne izmišljaju, odmah da dodaju stvari, već kada bi se opuštao ili kada bi razgovarao o takvim stvarima jednu ili dve kajsije bi popio, ništa više. Ja sam čuo od njega, ali sam čuo drugačije, on je rekao tada, imao je neki animozitet prema taksistima i advokatima. Ja sam ga pitao jednom - u čemu je problem, zašto imate animozitet prema taksistima. Počeo je prvo od advokata, ali ga nikad nisam čuo zašto je imao animozitet prema taksistima.To je bio njegov lični otpor prema taksistima i advokatima koji nikad nisam razumeo. Mislim da su taksisti super ljudi, pravi narodni predstavnici, nikad ga nisam razumeo po tom pitanju, čak mi nije ni objasnio. Za advokate mi je nešto govorio, što ne možete da generalizujete i prihvatite, ali je verovatno takvo iskustvo imao. I onda je on u nekom trenutku rekao, ja sam to čuo od više ljudi, a tada je Bogoljub Karić na nekom od tih protesta pomislio da je Milošević gotov ili je on prepričavao šta je bilo tada kada je bilo i rekao: ‘Vučiću, kad god pomisliš, pošto je čovek mnogo šarmantan, kad god pomisliš bilo šta dobro, samo znaj da je reč o najgorem čoveku na svetu’. Ja to stvarno ne mogu da kažem i neću da kažem, ali da li je Milošević rekao, Milošević je to rekao jedanput u mom prisustvu.”
Naslovna fotografija: FoNet, Nenad Ðorđević
