Disciplinovanje diplomata umesto unapređenja diplomatije

Predloženi Nacrt zakona o spoljnim poslovima povećava moć predsednika Srbije, dok istovremeno marginalizuje vladu i Narodnu skupštinu. Predložena rešenja, tvrde stručnjaci, neće pomoći da se osposobi diplomatija zemlje, ali će poslužiti za disciplinovanje diplomatskog kadra od strane ministra i vladajuće stranke kojoj pripada.

Minimum vremena za javnu raspravu i kritike da njime vlast samo želi da legalizuje ono što već imamo u praksi, obeležili su i Nacrt zakona o spoljnim poslovima. Za stručnu javnost sporno je više stvari, ali pre svega legalizacija veće moći predsednika na uštrb vlade i ukidanje kontrolne funkcije Narodne skupštine.

Najpre je problematično što ovaj nacrt zakona u svom obrazloženju ističe da politika vlade zavisi od stavova i postupaka predsednika Republike, iako po Ustavu spoljnu politiku utvrđuje i vodi vlada.

Mislim da je ovo način da se na mala vrata legalizuje ono što imamo u praksi – da se ta moć vođenja spoljne politike prenese na predsednika i da je ovo u osnovi jedna marginalizacija vlade”, kaže za Istinomer Branka Latinović, karijerna diplomatkinja i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Sa njom je saglasan Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), pa oboje ističu kako bi morala da se ispita ustavnost takvih odredaba.

S obzirom na to da imamo veoma dominantnu ličnost na čelu države i na čelu vladajuće stranke, mislim da bi bilo više nego potrebno da se stručnjaci za ustavno pravo ozbiljno pozabave usaglašenošću ovog zakona sa Ustavom”, kaže Vuksanović.

 

Parlament bez uloge

 

U poređenju sa i dalje važećim Zakonom o spoljnim poslovima, predloženim nacrtom se smanjuje nadzorna i kontrolna funkcija Narodne skupštine što je, upozorava Branka Latinović, suprotno evropskoj praksi, gde parlament ima ulogu da da svoje mišljenje prilikom izbora ambasadora.

Mi smo do sada imali praksu da je obaveza ambasadora da ide pred Spoljnopolitički odbor skupštine na ‘saslušanje’, odnosno na razgovor i to je legitimacija da je prošao parlamentarne procedure. Na ovaj način se i taj minimum uloge parlamenta u formiranju procedura vezano za preuzimanje funkcije ambasadora jednostavno ukida, nema je.

 

Bez kriterijuma za ambasadore

 

Istovremeno se povećava diskreciona moć ministra spoljnih poslova prilikom selekcije i zapošljavanja kadrova, odnosno nacrt zakona predviđa da ministar ima pravo da zapošljava u ministarstvu mimo konkursa.

Struka, međutim, upozorava da takvo pravo mora da bude ograničeno. Obaška što se, naglašava Latinović, na ambasadorskim pozicijama uglavnom nalaze ljudi koji su van struke i koji se mahom biraju po političkoj podobnosti.

 

Povezan sadržaj

 

“Problem ovog zakona je što ne definiše kriterijume za ambasadora, jer svaki dosadašnji zakon je imao kriterijume da se ambasador bira među istaknutim ličnostima i među istaknutim stručnjacima iz oblasti međunarodnog prava, spoljne politike, ekonomije… Sada nemate nikakav kriterijum, što ostavlja prostor da za ambasadora šaljete koga hoćete.”

S druge strane, prema njenim rečima, pohvalno je što je nacrt zakona definisao uslove za karijerne diplomate, u smislu da je vraćen drugi jezik kao kriterijum i da je povećan broj potrebnih godina radnog staža za odgovarajuće zvanje.

 

“Nadzornik” za disciplinovanje diplomata

 

Za stručnu javnost veoma je sporno i to što Nacrt zakona o spoljnim poslovima uvodi funkciju diplomatskog nadzornika, koji treba da nadzire rad diplomatskih predstavništava i konzulata. Predviđeno je da njega bira ministar iz reda diplomata koji su bili ambasadori.

Međutim, iako se u nacrtu zakona navodi da je glavni diplomatski nadzornik nezavisan i nepristrasan, struka strahuje da u praksi to neće izgledati tako.

To da li će biti nezavisan tek ćemo videti. Nadzornik zvuči kao da dolazi iz zatvora ili iz centra za maloletničku delikvenciju. U svakom slučaju, mnoge penzionisane diplomate smatraju da ovo predstavlja interno disciplinovanje diplomata od strane ministra i indirektno od strane partije kojoj ministar pripada”, kaže Vukasanović.

Da je termin “nadzornik” neadekvatan, pa čak i štetan, smatra i Latinović, koja kaže da u nacrt treba vratiti glavnog diplomatskog inspektora, koji je postojao u svim dosadašnjim zakonima, i čiji je posao kontrola rada i u ministarstvu i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

 

Uskraćivanje informacija javnosti

 

Predloženim zakonskim rešenjem predviđeno je i da u odnosima sa javnošću Ministarstvo spoljnih poslova može da uskrati davanje informacija u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Sagovornik Istinomera iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglašava da ministarstvo mora, kao i svaki državni organ, da deluje na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno da ne može individualno da određuje svoj nivo tajnosti.

Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji je svoje komentare na nacrt poslao ministarstvu, podseća da Zakon o spoljnim poslovima mora da bude zakon koji će odrediti osnove spoljne politike jedne zemlje, a toga u ovom slučaju “nema uopšte”.

Ova karijerna diplomatkinja, koja je u službi provela skoro četiri decenije, zaključuje da nacrt zakona nije dobar i da kao takav neće pomoći da se osposobi diplomatija zemlje, odnosno da se unapredi kvalitet rada i omogući napredak struke.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Božidar Petrović