Ko je Kristofer Hil, kandidat za novog ambasadora SAD u Srbiji?

Ako Senat podrži njegov izbor, Kristofer Hil će se vratiti tamo gde je pre 43 godine započeo karijeru - u Beograd. Kako piše u svojim memoarima “Osmatračnica – Život na prvim linijama američke diplomatije", za službu u Beogradu se sam prijavio, a tadašnji ambasador Lorens Iglburger bio mu je prvi mentor.

Spekulacije da bi sadašnji američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri mogao da dobije zamenu i pre isteka mandata, sada su i zvanično potvrđene. Predsednik SAD Džozef Bajden nominovao je iskusnog diplomatu Kristofera Hila za novog ambasadora u Srbiji, saopštila je Bela kuća.

Njegovo imenovanje najpre treba da potvrdi Senat, a sudeći po biografiji kandidata za ambasadora, Sjedinjene Države u Beograd šalju diplomatu starog kova, prekaljenog pregovarača u nekoliko velikih svetskih kriza, čoveka koji izuzetno dobro poznaje Balkan i odlično govori srpski.

Kristoferu Hilu će ambasadorska funkcija u Srbiji biti peta po redu u više od tri decenije dugoj karijeri.

Kao ambasador služio je u Iraku za vreme Obamine administracije (2009-2010), za vreme administracije Džordža Buša bio je ambasador u Južnoj Koreji (2004-2005) i Poljskoj (2000-2004), dok je u vreme administracije Bila Klintona bio ambasador u tadašnjoj Makedoniji (1996-1999).

Kao glavni pregovarač 2003. godine je predvodio američku delegaciju u pregovorima sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju, a domaćoj javnosti najpoznatiji je po učešću u pregovorima o bosanskoj i kosovskoj krizi.

Bio je pomoćnik Ričarda Holbruka, glavnog američkog pregovarača u pregovorima u Dejtonu, nakon kojih je u decembru 1995. postignut Dejtonski sporazum, čime su okončani ratni sukobi u Bosni i Hercegovini.

Bio je i specijalni američki izaslanik za Kosovo tokom ratnog sukoba (1998- 1999), a zatim i član američke delegacije u pregovorima između predstavnika kosovskih Albanaca i Srbije u Rambujeu. Pregovori su završeni bez dogovora, posle čega je usledilo tromesečno NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

 

Učesnik tajnih pregovora

 

Kristofer Hil je, po rečima nekadašnjeg potpredsednika Vlade SR Jugoslavije Vladana Kutlešića, imao važnu ulogu u tajnim pregovorima Vašingtona i Beograda o budućem statusu Kosova, koji su se vodili od februara do jula 1998. godine. Kutlešić je svojevremeno ispričao da su on i Džim O’Brajan, specijalni savetnik Medlin Olbrajt, radili na pravnom sporazumu, dok su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i Kristofer Hil tajno radili na pitanju vojno-policijske akcije na Kosovu.

Prema rečima nekadašnjeg potpredsednika Vlade SR Jugoslavije bilo je “opšte poznato”  da je Hil “i šef CIA za čitav Balkan”.

Za sve to vreme paralelno rade Kristofer Hil, ambasador SAD-a u Makedoniji, opšte je poznato da je u tom trenutku i šef CIA za čitav Balkan, i Milan Milutinović. Kristofer Hil je insistirao da se stvar mora završiti unutar 90 dana i da oblik intervencije mora da bude znatno niži od onoga kako je to u praksi bilo i u pogledu kalibra oružja, vrste oružja, zabrane tenkova, zabrane aviona. Na jedan slikovit način Hil, koji inače izvanredno govori srpski i makedonski i slovenački, je vrlo jasno rekao, i tome sam bio svedok: ‘Milane, na Kosovu neću da vidim ništa zeleno (vojska, prim. prev.). Mora sve da bude plavo (policija, prim. prev.). Ako nemaš dovoljno plavog, farbaj zeleno u plavo.’ To su rečenice Kristofera Hila, koje se ne mogu okarakterisati kao pristrasnost u korist Albanaca”, ispričao je Vladan Kutlešić u dokumentarnom filmu “Rambuje – srpska priča”.

Sam Hil je u decembru 1998. na pitanje novinara da li se o Kosovu govori kao o trećoj republici (uz Srbiju i Crnu Goru) ili delu federacije, odgovorio:

Ne bavimo se nikakvim spoljnim pitanjima, odnosno statusom Kosova. Na kraju, to je nešto što bi ljudi hteli da reše, ali naš nacrt ne stvara treću republiku. Na primer, bavi se unutrašnjim aspektima Kosova i ostavlja otvorena vrata za dalji razvoj statusa Kosova. Šta god da je Kosovo, bilo da ostane isto ili šta god da je postalo, potrebno mu je zakonodavno telo, potrebno mu je nekakvo izvršno telo, potrebno mu je nekakvo rukovodstvo te izvršne vlasti, potrebna mu je lokalna policija, potrebna je ekonomija , treba neki način za povećanje prihoda – sva ova pitanja predviđena su u našem nacrtu. U ovom trenutku ne pokušavamo da se bavimo širim pitanjem kako Kosovo izgleda u jugoslovenskoj državi.”

 

Želja – nezavisno Kosovo

 

Dve decenije kasnije američki diplomata je u intervjuu za Dojče Vele izjavio da “pitanje Kosova ostaje pitanje koje deli Evropu od njenog cilja da postane celovita i u miru” i da žali što pet članica EU još nisu priznale Kosovo.

Ali ako me pitate za moj stav, voleo bih Kosovo koje je postalo nezavisna država jer su njegovi ljudi hteli da bude nezavisno, ali da ta nezavisna država bude prihvatljiva susedima i celoj Evropi. Ima još mnogo posla”, rekao je pre tri godine, uz ocenu da je Trampova administracija “praktično digla ruke od kosovskog pitanja”.

 

Poruka: Vučić da ispuni obećano

 

Nekadašnji američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi, koji je sa Hilom radio u ambasadama u Poljskoj i Južnoj Koreji, smatra da su odlukom o nominaciji veoma iskusnog diplomate – Sjedinjene Države pokazale da im je stalo do Srbije.

Poruka je: predsednik Bajden je mnogo godina slušao kako Srbi govore da će uraditi određene stvari. Međutim, nisu uradili to što su obećali. Ovo je prilika da se to postigne. Administracija je ozbiljna, i vi se uozbiljite ili smo završili. Možda to treba uzeti u obzir. Stvari ne mogu beskonačno da traju.”

U intervjuu za Glas Amerike Kirbi je rekao da je uveren da američki kandidat za ambasadora može da postigne konkretne rezultate.

Radio je sa predsednikom Bajdenom kada je on bio na položaju potpredsednika SAD, radio je sa svim ljudima u ovoj administraciji, sa Senatom. Kada je bio ambasador u Iraku radio je sa više senatora. Radio je sa aktuelnim državnim sekretarom, ima pristup adresama u Vašingtonu što mu pomaže da pogura stvari. Takođe ima kredibilitet u region”, izjavio je Kirbi.

Naglasio je da Srbija mora da rešava pitanja kao što je vladavina prava i sloboda medija, jer ne ide u ispravnom smeru u toj oblasti, a bivša administracija nije mnogo bila zainteresovana za pitanje slobode medija. Istakao je i da je Vučić dao određena obećanja u Beloj kući tadašnjem potpredsedniku Bajdenu koja nije ispunio i dodao da je možda vreme da ih ispuni. Na pitanje o kojim obećanjima je reč, odgovorio je “u vezi sa ubistvom braće Bitići, između ostalog”.

Povezan sadržaj

 

Da će se odnos Bajdenove administracije prema Balkanu razlikovati od Trampovog pristupa, postalo je najočiglednije u poslednjih nekoliko meseci, kada je usledio niz promena diplomatskih predstavnika u regionu.

Gabrijel Eskobar je sa funkcije zamenika šefa misije u Ambasadi SAD u Beogradu nedavno imenovan za zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta. Metju Palmer, koji je bio prethodno na toj funkciji, imenovan je za američkog izaslanika za izborne reforme u Bosni i Hercegovini. Američki predsednik u julu je nominovao Džefrija Hovenijera za novog ambasadora u Prištini i Majkla Marfija za novog ambasadora u Bosni i Hercegovini.

Ovakve personalne promene se, po pisanju medija, tumače kao nastojanje Bajdenove administracije da ojača prisustvo SAD u regionu i aktivnije se uključi u rešavanje odnosa Beograda i Prištine.

 

Prva služba u Beogradu

 

Ako i kada Senat podrži njegov izbor, Kristofer Hil će se vratiti tamo gde je pre 43 godine započeo karijeru – u Beograd. Kako piše u svojim memoarima “Osmatračnica –  Život na prvim linijama američke diplomatije“, za službu u Beogradu se sam prijavio, a tadašnji ambasador Lorens Iglburger bio mu je prvi mentor.

Otkud baš Beograd? Odgovor se nameće već na samom početku knjige, jer njegova priča počinje sećanjem na detinjstvo i jedan januarski dan 1961. u Beogradu. U prestonici Jugoslavije i Srbije proveo je deo detinjstva, kao dete diplomate. Otuda ne čudi što odlično govori srpski, pored još tri strana jezika – makedonskog, poljskog i francuskog.

U prikazu memoara ovog vatrenog navijača Red Soksa (bejzbol tima), Vašington post, služeći se jezikom bejzbola, primećuje da bi ga prosek udaranja, u teško merljivom svetu diplomatskog uspeha, mogao učiniti dostojnim Kuće slavnih.

Kristofer Hil je, zaključuje ovaj list, diplomata stare škole, fokusiran na šutiranje lopte napred, istovremeno štiteći američke interese i održavajući odnose s ključnim saveznicima.

 

Naslovna fotografija: Youtube/PrintScreen