Dačićeve izjave prilika da se podsetimo – šta to beše Briselski sporazum?
Od „to je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum” do „nisam nikada rekao, niti bih rekao, da smo mi - Srbija, Aleksandar Vučić ili ja lično - bili prevareni”. Ovaj put je za samo dva dana u svojim izjavama prešao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. U međuvremenu, tačnije kao reakcija na prvu Dačićevu izjavu, iz opozicije su stigle kritike i pozivi na ostavke uz ocene da on i Aleksandar Vučić „priznaju kako nisu znali da pregovaraju, da su nesposobni da zastupaju interese Srbije”. Ministar im je odgovorio podsećanjem na odnos Beograda prema kosovskom pitanju „u vreme njihove vlasti”. Bez obzira na bilo čije vreme i političke prepirke, u trenutku kada je dijalog Beograda i Prištine zaglavljen u međusobnim optužbama dve strane, podsećamo na činjenice u vezi sa potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Posle višemesečnih pregovora i deset rundi dijaloga, u Briselu je, 19. aprila 2013. godine potpisan Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Ovaj sporazum, javnosti poznat kao Briselski, potpisali su tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.
Dokument sadrži 15 tačaka, a prvih šest odnosi se na zajednicu/asocijaciju opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu.
Preostalih devet tačaka obuhvataju integraciju srpske zajednice u kosovski sistem pravosuđa, policije, održavanje lokalnih izbora na severu, intenziviranje razgovora o energetici i telekomunikacijama, a dogovoreno je i da „nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“.
„Pregovori su završeni. Tekst je parafiran od strane oba premijera. Želim im čestitati na njihovoj odlučnosti tokom ovih meseci kao i na njihovoj hrabrosti. Sada je važno da kod obe strane vidimo otklon od prošlosti i korak ka Evropi”, izjavila je 19. aprila 2013. godine Ketrin Ešton, koja je nekada posredovala u pregovorima Beograda i Prišitine.
Tadašnji predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić istog dana je rekao: „Ja sam danas u ime delegacije Srbije parafirao da je ovaj tekst koji smo dobili ovo predlog teksta o čijem prihvatanju ili odbijanju će se izjasniti obe strane“.
Šta piše u Briselskom sporazumu?
1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi.
2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavlјena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uklјučujući i pravilo dvotrećinske većine).
3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavlјene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće.
4. U skladu sa nadležnostima dodelјenim Evropskom povelјom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilјu biće predstavlјena u konsultativnom veću zajednica. U cilјu ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa.
7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija.
8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.
9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavlјaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima.
10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavlјeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblјe i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odelјenja će biti sastavlјeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije.
11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima.
12. Plan za implementaciju, uklјučujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja.
13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. juna.
14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Komitet za implementaciju.
Nekoliko dana kasnije, 22. aprila 2013. godine, Vlada Srbije, čiji je prvi potpredsednik bio Aleksandar Vučić, dala je saglasnost na Predlog sporazuma sa Prištinom. Odluka je doneta jednoglasno. Ubrzo je i Narodna skupština Srbije usvojila izveštaj Vlade o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, u okviru kog se nalazio i sporazum postignut u Briselu.
Kako je preneo RTS, Ivica Dačić je kao premijer rekao poslanicima u Skupštini Srbije da je Briselski sporazum „prilika da Srbija proba na drugačiji način da brani svoje nacionalne i državne interese, a ne da slavi poraze”.
***
Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana i ostaje jedna od ključnih tačaka sporenja između Beograda i Prištine. Za ZSO su, osim Briselskog sporazuma značajni su još i Plan primene sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, dokument kojim je određen Delokrug rada i mandat Rukovodećeg tima za uspostavlјanje ZSO, kao i sporazum iz 2015. godine kojim su definisani Opšti ciljevi/Ključni elementi asocijacije.
Kako podseća Insajder, „ono što je sporazumom i ostvareno, eskalacijom sukoba i loših odnosa u poslednje tri godine je anulirano”.
Početak novembra 2022. godine je u tom kontekstu posebno značajan. Srpska lista je tada, preneo je N1, saopštila da su neopozive ostavke na svoje funkcije podneli gradonačelnici četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci, administrativno osoblje u tužilaštvu i sudstvu, kao i pripadnici Kosovske policije regiona sever.
