Kada pitate srpske političare šta im je najvažnije u vezi sa Kosovom, oni kažu - da zaštitimo srpski narod, da srpski živalj ostane i opstane na svojim ognjištima, da na njih niko ne puca, da nema nove „Oluje”, da ih ne hapse. Kada se konačno, posle predugih pauza, razmena ružnih kvalifikacija između Beograda i Prištine, ipak, pristupi bilo kakvim razgovorima, onda se što se srpske strane tiče sve svodi samo na Zajednicu srpskih opština. Čim se formira, svi će problemi biti rešeni, samo se ne zna kako, jer taj plan ni posle deset godina od Briselskog sporazuma nije lako objasniti. Prištinska strana isto ima jednu temu - potpuno priznanje nezavisnosti, bez objašnjenja kako će tačno zbog toga građanima biti bolje. Zbog odsustva bilo kakvog napretka i neizbežnog podsećanja na jednu priču koja počinje sa „Srela se na brvnu dva jarca”, mediji se temom Kosova sve češće bave površno, i iz tih tekstova najčešće ne saznajemo suštinu.
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?
Od prelaza Jarinje do kraja blokade i nazad, novinarke Istinomera su prešle devet hiljada koraka i razgovarale su sa ljudima koji protestuju zbog odluke prištinskih vlasti o ukidanju tablica sa neutralnom oznakom. Dočekale su ih različite namere i razlozi onih koji već devet dana blokiraju put. Niko do njih nije želeo pred kamere, neki su tu „po zadatku”, drugi iz ubeđenja. Zajedničko im je da svi samo „čekaju da ovo prođe”. Kažu „znaju” da je to „igra dvojice pred izbore”. I svi se plaše da režija može da preraste u eksploziju. Oni koji im „prave probleme” u jednom trenutku su Albanci, u drugom Srbi koji su na vlasti na severu Kosova. A između njih su obični ljudi kojima je odavno muka od neizvesnosti.
Pre deset godina održan je prvi sastanak predstavnika Beograda i Prištine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na početku pregovora u Briselu, koji su u prvoj rundi trajali dva dana, obe strane izjavile su da su spremne za konstruktivan dijalog. I celu deceniju kasnije, nije se promenilo skoro ništa, osim posrednika i sve maštovitijih jezičkih formulacija.
Javno odstupanje od zvanične politke Vlade, Nenad Popović ispoljio je i pre nekoliko meseci kada je izjavio da "ne zna šta je razgraničenje", ali da zna da je "srpski narod protiv bilo kakve podele Kosova". Diskriminatornim komentarom prema LGBT populaciji mininstar bez portfelja je prošle godine premijerki je, kako je rekla, priredio “najteži dan od kako je na čelu Vlade”.
"Mogu da potpišem da postoje određeni centri unutar države, koji su osmislili 'mikro' akciju u Borči, kako bi skrenuli pažnju sa ključnih problema. Predlog građanskih patrola, u okviru policije, pokušaj je kreiranja paralelnog sistema bezbednosti i to ne sme da se dozvoli, ni podrži. Nedostatak dijaloga je problem Srbije, a ne EU i zato civilno društvo, koje može da razgovara sa obe strane, nudi pomoć kako bi se taj dijalog vratio."
“Sporazum koji je bio dogovoren između lidera Srbije i Kosova, a pod pokroviteljstvom Federike Mogerini podrazumevao je i učlanjenje Kosova u UN i ’korekciju granica’. Vučić i Tači su se sastajali u Rimu, novembra prošle godine, ali ta ideja trenutno nije aktuelna, jer većina stanovništa na Kosovu nije za promenu granica”.
“Jasno je da je Srbija vodila agresivnu politiku prema našoj državi u svim međunarodnim institucijama, ne birajući sredstva. Taksa je odgovor na takvu politiku. Ne može da se prodaje sve na našem tržištu, a sa druge strane da Srbija sabotira Kosovo u svakom pogledu", kaže kopredsednik kosovskog Tima za dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Ubistvo Olivera Ivanovića, hapšenje Marka Đurića, vožnja Gazivodama Hašima Tačija, takse od 100 odsto na srpske proizvode, Zakon o vojsci Kosova, Interpol, Trampova pisma, prekidani briselski dijalozi, povlačenja priznanja, ZSO, razgraničenje - samo su neki od događaja koji su stali u 2018. Sve se dešavalo u trenutku kada Kosovo slavi deset godina nezavisnosti, Srbija tuguje za izgubljenom teritorijom, a iz UN stižu ocene o kompletnom nazadovanju Kosova.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
