Blokada Anketnog odbora za „Ribnikar” i „Mladenovac”: Pravno nasilje vladajuće većine

Blokada rada Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Ribnikaru i u selima kod Smedereva i Mladenovca jeste nezakonita i predstavlja još jedan primer pravnog nasilja i političke samovolje vladajuće većine, kaže sagovornik Istinomera. Isto tako, tvrdnje da bi Anketni odbor ugrozio istrage nisu ništa drugo do manipulacija, jer poslanici vladajuće većine veoma dobro znaju da ovo telo, prema Poslovniku, ne može da vrši istražne ili druge sudske radnje.
Protest protiv nasilja ispred Skupštine Srbije

Da će vladajuća većina, uz terciranje pojedinih opozicionih i samostalnih poslanika, opstruisati rad Anketnog odbora, moglo se naslutiti. Ipak, malo ko je mogao da pretpostavi manevar vlasti, kojim je praktično „ubila” Anketni odbor čim je zaživeo. Taktika je očigledno bila sledeća – „da se Vlasi ne dosete” vladajuća većina najpre je u plenumu glasala za osnivanje Anketnog odbora (193 poslanika je, inače, podržalo taj predlog). Onda su, na njegovoj drugoj sednici, poslanici iz redova vlasti – uz nesebičnu pomoć pojedinih kolega koji (formalno) nisu deo vladajuće većine, „naprasno shvatili” da bi Anketni odbor mogao da ugrozi istragu u slučajevima „Ribnikar” i „Mladenovac”.

Povod za dovođenje u pitanje nastavka rada Anketnog odbora, pa čak i zahtev za njegovo ukidanje, bila je molba roditelja žrtava iz Ribnikara i njihovih punomoćnika, kojom su od Narodne skupštine 21. jula zatražili da se rad ovog odbora obustavi dok se ne okonča krivični postupak pred tužilaštvom i pred sudom. Istog dana na skupštinskom sajtu objavljeno je kratko, nepotpisano saopštenje u kom se navodi: „Uvažavajući sve razloge navedene u ovoj molbi, i u skladu sa stavovima poslaničkih grupa, Narodna skupština Republike Srbije prihvata ovu molbu i obustavlja dalje postupanje i rad Anketnog odbora.”

I to je to. Nikom ništa što je najvažnije zakonodavno telo pogazilo pravila i procedure, budući da se Anketni odbor jedino može ukinuti novom odlukom Narodne skupštine. Štaviše, predsednik parlamenta Vladimir Orlić nije našao za shodno da objasni javnosti ko je i na osnovu čega obustavio rad Anketnog odbora, te kako će se izaći iz trenutnog pravnog vakuuma. U isto vreme poslanici vladajuće većine prave se nevešti, kao da ne znaju da u trećoj tački člana 101 Poslovnika Narodne skupštine jasno piše da Anketni odbor ne može vršiti istražne ili druge sudske radnje.

 

Manipulacija i spin

 

Tvrdnja da bi Anketni odbor ugrozio istrage ne stoji i jasno je da je reč o medijskoj manipulaciji, kaže za Istinomer šef Pravnog tima Crte Pavle Dimitrijević. On podseća da čak i u samoj odluci o osnivanju Anketnog odbora piše da je njegov zadatak utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava, eventualnih propusta u vršenju nadležnosti i eventualnih odgovornosti nadležnih lica, i na kraju predlaganje mera kako se slični zločini ne bi ponovili.

Anketni odbor se ne bi, dakle, bavio utvrđivanjem krivice za dva masovna ubistva jer nema izvršna i sudska ovlašćenja. Ima, međutim, ovlašćenje da traži činjenice, izjave i podatke, a institucije, organi i organizacije su u obavezi da mu dostave sve tražene podatke i da govore istinu.

Ko i kako kontroliše rad streljana? Ko i kako brine za mentalno zdravlje učenika? Zašto se privođenim nasilnicima ne oduzima oružje? Zašto mediji nesmetano promovišu nasilnike i nasilje? Ovo su samo neka od pitanja koje je Anketni odbor mogao i trebalo da postavi.

Zadatak Anketnog odbora je bio da ispita sistem koji bi trebalo da radi prevenciju ovakvih slučajeva nasilja i da utvrdi da li u tom sistemu ima propusta, a zatim predloži mere kako bi ti propusti mogli da se otklone. To se pre svega odnosi na sisteme obrazovanja i zdravstvene zaštite. Trebalo je, recimo, da utvrdi da li strategije i programi za prevenciju nasilja u školama imaju efekta, da li se sprovode u dovoljnoj meri, da li imamo dovoljan broj pedagoda i psihologa, da li oni završavaju tamo gde je potrebno, da li je potrebno povećati njihov broj”, objašnjava Dimitrijević.

 

Pravno nasilje

 

Blokiranje rada Anketnog odbora je, po njegovom rečima, još jedan primer pravnog nasilja, ali i političke samovolje vladajuće većine, koja je, kako kaže, obesmislila institut koji je prvo podržala, ali i poslala poruku koliko je i ova tragedija zloupotrebljena za političke igre i sticanje političkih poena.

Blokada Anketnog odbora je nezakonita. To bi bilo isto kao da se jedan zakon koji je usvojen na sednici Skupštine Srbije, odjednom jednim saopštenjem ukida ili stavlja van snage, a da se poslanici nisu izjasnili o ukidanju tog zakona. Sada imamo tu situaciju da je Anketnom odboru onemogućen rad samovoljom rukovodstva Narodne skupštine”, podvlači Dimitrijević.

Povezan sadržaj
Nikolija Čodanović 20. 7. 2023.

Članovi Anketnog odbora iz redova opozicije ocenili su da je vladajuća većina grubo zloupotrebila molbu roditelja žrtava iz Ribnikara da bi suspendovali kompletan rad Anketnog odbora. Predsednica tog tela Marinika Tepić saopštila je pre nekoliko dana neka od imena koje je Anketni odbor planirao da pozove.

Tako bi tužiteljki Nataši Dubak iz Višeg javnog tužilaštva bilo postavljeno pitanje kako se dogodilo da osumnjičeni za masovno ubistvo u Mladenovcu bude nekažnjen 2020. godine. Načelnik beogradske policije Veselin Milić trebalo je da odgovori ko mu je iz tužilaštva dao saglasnost da objavi spisak dece za likvidaciju u Ribnikaru, dok bi sada bivša direktorka te škole trebalo da objasni čija je odluka bila da se samo nekoliko dana posle tragedije objavi da se nastavlja nastava. Anketni odbor bi zahtevao odgovor i od Višeg suda u Beogradu o tome kako je moguće da je 2015. doneo odluku da Kristijan Golubović ne ode u zatvor, iako je bio osuđen za trgovinu drogom i nelegalno posedovanje oružja, već je otišao u rijaliti na televiziji Pink.

 

Koja pitanja se postavljaju u istrazi?

 

Sva ova pitanja za advokata i bivšeg sudiju Vladimira Vučinića nisu sporna jer se ne kose sa pitanjima iz istrage.

Nijedno od tih pitanja ja ne bih postavio nijednom procesnom učesniku u istrazi, znači ni osumnjičenima, ni svedocima, niti ošećenoj strani. To prosto nisu pitanja za istragu”, kaže advokat Vučinić za Istinomer i objašnjava:

U istrazi se postavljaju pitanja koja se odnose na konkretno. Dakle, postoje li elementi nekog krivičnog dela, kako objektivni, tako i subjektivni. Ko je učinilac nekog dela? Ko, kada, gde, zašto – to su ona takozvana zlatna pitanja kriminalistike. Pošto se istraga odnosi isključivo na konkretan događaj, a ovo su neka mnogo šira pitanja koja se odnose na jedan sociološki i društveni aspekt, po meni to ne isključuje jedno drugo.”

Upitan da li je mešanje u sudske procese to što tabloidi svakodnevno objavljuju detalje iz istrage – šta je maloletni K.K. govorio na saslušanju, šta je rekao policiji i psihijatrima, kako se ponaša i šta radi, naš sagovornik bio je decidiran:

Ja sam protiv toga da se bilo šta iz faze istrage objavljuje prerano, pogotovo bilo kakvi rezulati jer sve to može da ugrozi istragu. Naravno, sve zavisi i od toga koliko je objektivno preneto. Ukoliko su segmenti koji su objavljen tačni, mislim da nije u redu i da to ne bi trebalo objavljivati pre bližeg utvrđenja.”

 

Bežanje od odgovornosti i obesmišljavanje protesta

 

Zašto onda vlast podriva rad Anketnog odbora ako dobro zna koji su njegovi dometi, dok istovremeno informacije iz istrage nesmetano cure u provladine tabloide? Za Pavla Dimitrijevića dileme nema – vlast želi da izbegne odgovornost za tragedije koje su se dogodile, naročito u situaciji kada građani više od dva meseca na protestima traže smene odgovornih i jasno poručuju da generisanje nasilja, vladanje nasiljem i neosetljivost na nasilje u društvu više ne ne žele da tolerišu.

S druge strane, članovi Anketnog odbora iz redova opozicije smatraju da je obustavljanje rada tog tela pokušaj i da se protesti „Srbija protiv nasilja” obesmisle, jer je vlast, kako ocenjuju, svesna da bi se protesti rasplamsali posle saznanja do kojih bi Anketni odbor došao.

Naslovna fotografija: Istinomer