Administrativni odbor ili mala scena amaterskog teatra apsurda

Ispostavilo se da Kodeks ne važi za vlast i da oni koji Odbor “zatrpavaju prijavama” ne znaju ništa o stilskim figurama, “metaforama, simbolici, hiperbolama”, kao ni o “sinovima orlova” i “nemim” Nemcima. Očinske kritike Aleksandra Vučića u narodnim poslanicima nisu probudile iskru samokritike.

Administrativni odbor Narodne skupštine Srbije odbio je kao neosnovane sve prijave za kršenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika i obustavio dalji postupak utvrđivanja odgovornosti pošto su prijavljeni poslanici jednostavno rekli da nisu kršili kodeks. Njihove stranačke kolege su to glasanjem potvrdile, a diskusijama punim optužbi na račun onih koji su se drznuli da ih prijave pokazali i kako vladajuća stranka zamišlja demokratski proces. Neko može da nas prijavi, mi ćemo se sastati i izglasati da je sve odlično.

Baš na taj problem je civilni sektor ukazivao još u decembru kada je predlog Kodeksa navrat- nanos stigao u skupštinsku proceduru. Usvojen nekako iz inata i s porukom da će pravila važiti za nekog drugog, za neku buduću opoziciju, podsećao je na onu staru priču o Eri koji je čuvao kadijina goveda, pa jedna krava ubola drugu. Znamo svi kako je Era nadmudrio kadiju, ali te poučne pričice u parlamentu ne važe.

Nije da se još krajem prošle godine nije znalo da će primena Kodeksa biti ovakva. Ipak, kad je život to potvrdio, bilo je prvo neprijatno, sramotno, da bi na kraju postalo, u stvari, smešno.

Povezan sadržaj
Mirjana Nikolić 17. 12. 2020.

Možda se u nekom ludom trenutku učinilo da će biti drugačije, kada je predsednik stranke Aleksandar Vučić sa Javnog servisa očinski poručio tribunima da prestanu vređati ljude. Možda je predsednik Administrativnog odbora Aleksandar Martinović mogao da „ispadne šmeker“ i javno opomene poslanika Aleksandra Martinovića, čisto da stvar dovede do apsurda, ali “nije se desilo”. Poslanici su se redom odbranili u čuvenom maniru: „Pa je l’ ti veruješ meni ili rođenim očima?“

Tako su četvorica poslanika sa liste „Aleksandar Vučić- Za našu decu“, koje je prethodnih dana prijavila Crta, Marko Atlagić, Nebojše Bakarec, Vladimira Orlić i Aleksandar Martinovića ponavljali da u njihovim govorima nije bilo ama ničega spornog, nego su prijave zlonamerne i podnete s ciljem da ih diskredituju.

 

Ponosni Srbin tvrdi da izraz Šiptar nije uvreda

 

Jeste, uvreda je. Zna to i Marko Atlagić, znaju i svi ostali narodni poslanici. I ne izgovara se u pozitivnom kontekstu. Baš kao što se pre neki dan predsednik zaustavio pre nego što je izgovorio šta tačno piše na tarabi, ima stvari za koje znamo da se ne rade iako nemali broj građana Srbije ima da prođe poligraf tvrdeći baš to što tvrdi Atlagić- Šiptari sami sebe tako zovu.

Povezan sadržaj
admin 14. 1. 2015.

Poslanik Marko Atlagić, profesor istorije, rekao je na sednici da jedan od lidera opozicije „Vuk Jeremić stalno radi za Šiptare i na predaji Kosova i Metohije Šiptarima” i da “šiptarsko rukovodstvo u Prištini svake godine 27. oktobra slavi Vuka Jeremića i smatra ga tvorcem najznačajnijeg papira u rukama takozvane kosovske nezavisnosti.” Time je, izgleda, hteo da ga pohvali. A pred skupštinskim odborom branio se rečnicima i enciklopedijama iz 1959, 69, 78. pa sve do 2007. u kojima piše da su Albanac, Šiptar i Arbanas sinonimi, i to je u stvari jedini koliko toliko suvisli argument iznet pred nadležnim odborom mada to nije ni bila tema. Nije bilo nikoga na sednici da zatraži neki pozitivan primer upotrebe sprone reči u javnom govoru.

Nasuprot tome, sebe kao čoveka za uzor Atlagić je apostrofirao čak četiri puta u 10 minuta, poručivši Crti da „njega kao ponosnog Srbina ne uči u srpskom parlamentu kako će govoriti“. Nije doduše rekao da li su dovoljno ponosni Srbi ukoliko o nacionalnim manjinama govore s poštovanjem, to je ostalo otvoreno.

 

Zastrašeni poslanici

 

Povezan sadržaj
admin 15. 8. 2019.

Nebojša Bakarec smatra da „masovne“ prijave iz Crte imaju cilj da „zatrpaju skupštinu i zastraše poslanike“, a da je on proučio sve slučajeve i ocenio da za prijave nema osnova. Kad posle otkrića o susretu Dragana Djilasa i bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića u Trstu, Bakarec izgovori „Zamislite da se bivši šef FSB-a, sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema, jer to se ne radi“, tu se, po Bakarecu, ne vidi prikrivena pretnje, ali on vidi satanizaciju u „đilasovskim medijima“.

Toliko argumentacije bilo je dovoljno za njegov slučaj, pa se i Bakarec prebacio na odbranu Atlagića, te nam objasnio da je, na primer, Ciganin uvreda jer znači nedodirljiv u smislu prljav, dok su Šiptari „sinovi orlova“ i to nije uvredljiv izraz, kao ni Nemac koji potiče od srpske reči nem, pa se Germani ne ljute što ih zovemo Nemci.

Kada je reč o drugim poslanicima, „ne može niko da nam zabrani da u političkom govoru koristimo metaforu, simboliku, hiperbolu“, uskliknuo je Bakarec u finišu svoje odbrane.

 

Prljava propaganda

 

Povezan sadržaj
admin 3. 6. 2016.

Vladimir Orlić nije bio toliko inspirisan. On je jednostavno rekao da „nema govora o kršenju kodeksa i posredi je organizovana hajka protiv poslanika koji govore u skupštini one stvari koje politički ne odgovaraju pripadnicima bivšeg režima“.

Orlić je kao potvrdu da ne planira da odstupi od svog rečnika, dodao da je posredi „prljava propagandna kampanja“, „crtanje mete na čelu poslanicima“ i „politički obračun“. Još je dodao da svi narodni poslanici koji su prijavljeni, svakodnevno ukazuju na potrebu da u zemlji sačuvamo mir i da slede politiku utemeljenu na poštovanju svakoga i da svakome pružaju mogućnost da iskaže svoje političke stavove.

 

Kadija te tuži, kadija ti sudi

 

Konačni apsurd sednice desio se u trenutku kada se u rukama predsednika Odbora Aleksandra Martinovića, kao u narodnoj izreci, „našao i nož i pogača“. On je, po Kodeksu za koji je još u decembru bilo jasno da neće biti primenjiv, trebalo sam sebe da kazni, pa se opravdao objašnjenjem da se i on izrazio metaforično kada je pominjao „udaranje po vreći dok se ne pocepa“.

„Nisam pozivao na nasilje, to nije moj politički stil, izrazio sam se krajnje metaforički i naša poslanička grupa nije nikad pribegavala nasilju, uvek smo bili ti koji trpe nasilje i vodili smo računa o dostojanstvu narodne skupštine i našeg predsednika“, rekao je Martinović.

 

Uzmite mene, molim vas!

 

U naknadnoj raspravi, poslanici su, očekivano, podržali svoje stranačke kolege, ponavljali da nije dobro što svaki građanin ima pravo da podnese prijavu, a neki su predlagali i da se iznađe način kažnjavanja onih za koje odbor utvrdi da su zloupotrebili Kodeks.

Diskusija je iznedrila i jedan pravi biser, poslanika Viktora Jevtovića kojeg smo zapamtili kada je “podržao dan nasilja nad ženama”, a čiji nastup nije moguće prepričati, pa diskusiju prenosimo u celosti.

“Ukoliko bilo koja od navedenih optužbi od profesora Marka Atlagića, Nebojše Bakareca, Vladimira Orlića, vas gospodine predsedavajući, se odnosi na povredu bilo kakvog poslovnika, bilo kakve uvrede, sem toga da je sama zakletva da će braniti Srbiju i štititi je što od unutrašnjih, što od spoljnih neprijatelja, na bilo koji način isprozivana, onda slobodno možete i mene da stavite na ovaj spisak jer u potpunosti se ne slažem sa optužbama koje su ovde navedene i to je sve što imam da kažem.“

 

Dušmani mu sad dođe kao zabava

 

U želji da što pre glasaju i obave taj posao, kad se već mora, Martinović se s koleginicom Sandrom Božić došaptavao da, eto, kolege ne poštuju dogovor, a ona je rekla da neće govoriti iako bi imala šta. Kaže, ona će kad dođe red na nju.
“Neće ovi dušmani da podnesu prijavu protiv tebe?”, uz osmeh je pitao Martinović.
“Podneli su”, takođe uz osmeh odgovorila je ona.
Mikrofon je ostao uključen, ali koga briga. Pored izdajnika, Šiptara, bitangi i ološa, ovo kolokvijalno “dušmani” zvučalo je skoro simpatično.

 

Glasanje fer i pošteno

 

Kako bi cela procedura bila poštovana do kraja, Martinović je pozvao kolege da ne glasaju sami o sebi, da ne bi bilo sukoba interesa, pa se ne može reći da je odbacivanje svih prijava kao neosnovanih bilo jednoglasno.

Ostale pristigle prijave razmatraće, kažu, na nekoj od narednih sednica, a uz put treba da razmisle i kako da spreče da ih zlonamernici ne zatrpaju ovakvim lažnim prijavama i prosto onemoguće rad Odbora. I još kažu da nije fer što se napadaju baš oni, koji su se izborili da se donese Kodeks, kojeg ranije nije ni bilo. Jer, dosta je što su ga usvojili i tako upisali neki plus kod onih koji prate rad Skupštine, ne moraju sad valjda i da ga poštuju.

 

Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa