5. oktobar – 10 godina posle (4. deo)
Nakon što je izabran za predsedničkog kandidata udružene opozicije, Vojislav Koštunica je ušao u fokus domaće i svetske javnosti, a počeo je i da oseća kako funkcioniše režimska medijska mašina za mlevenje političkih suparnika.
Počelo je, počelo
Provladinim glasilima je, u početku, smetala njegova ozbiljnost, pa je Koštunica koristio retke prilike da objasni zašto je takav.
„Veliki deo te ozbiljnosti proizilazi iz ozbiljnosti prilika u kojima se nalazimo. Možda ima i nečeg ličnog, ali to je pre rezultat prilika u kojima se nalazimo i zabrinutosti nad tim prilikama. I danas, ove 2000. godine i pre nekih 11 godina, kad sam se upustio u stranački život, i mnogo pre toga. Čini mi se da svako ko politici prilazi odgovorno u uslovima u kojima se kod nas stvari politički prelamaju i zbivaju, mora da bude ozbiljan. Zapravo, biti ozbiljan znači biti odgovoran.“(predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, NIN, 10. 8. 2000. godine)
Predsednički kandidat morao je da dokazuje i da nije mlak, kakvim žele da ga predstave, kao i da, ukoliko ga izaberu za predsednika, nema nameru da se seli sa Dorćola i da bi mu smetala svaka druga promena dotadašnjeg načina života.
„Do 1983. sam mnogo igrao rekreativnu košarku. Morao sam da prestanem zbog povrede. To mi je jedno od najvećih odricanja izvan tog ozbiljnog sveta. Pogodilo me je. Inače, navijam za Zvezdu.“(predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, NIN, 10. 8. 2000. godine)
„Vrlo bezbedno se osećam bez obezbeđenja. Osećao bih se vrlo nebezbedno sa obezbeđenjem.“(predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, NIN, 10. 8. 2000. godine)
Pre nego što je Koštunica zvanično prihvatio kandidaturu, bilo je još predloga za kandidate. Iz Vojvodine su se čuli glasovi da bi to mogao da bude bivši predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić, dok je Velimir Ilić pomenuo još neka imena.
„Ukoliko Vojislav Koštunica ne prihvati kandidaturu za predsednika SRJ, Savez za promene će predložiti svog kandidata. U ovom trenutku u opticaju su dr Dragoslav Avramović i mr Mlađan Dinkić. S obzirom na to da se očekuje da će Avramović imati problema da se kandiduje zbog propisanih uslova da kandidat za predsednika u prethodnih 10 godina mora boraviti u SRJ, najverovatnije naš kandidat će biti mr Mlađan Dinkić.“ (predsednik NS Velimir Ilić, Danas, 8. 8. 2000. godine)
Tih dana i SPO je obznanio ime svog predsedničkog kandidata.
„Odluka SPO da za predsednika kandiduje Vojislava Mihailovića je konačna i želim da se nadam da će njegovu kandidaturu kao najboljega kandidata sa najviše šansi protiv Miloševića prihvatiti i ostale opozicione partije.“(predsednik SPO Vuk Drašković, Danas, 8. 8. 2000. godine)
Predstavnici DOS nisu krili da im smeta to što opozicija na Miloševića kreće sa dve liste. Čule su se i prve optužbe sa te strane.
„Postoji ozbiljan dogovor između vrha SPO i režima da se opozicija razjedini.“ (izvršni direktor G17 plus Mlađan Dinkić, Danas, 8. 8. 2000. godine)
Propaganda i šampite
I radikali su predstavili svog kandidata.
„Uzimajući u obzir njegovu reputaciju i dostignuća u odbrani nacionalnih interesa srpskog naroda, Tomislav Nikolić ima najbolje šanse da bude izabran za predsednika.“(predsednik SRS Vojislav Šešelj, 8. 8. 2000. godine)
Generalni sekretar SRS i ministar informisanja pridružuje se kampanji svoje stranke.
„Podsećajući da je Srbija jedina nepokorena zemlja u Evropi i bastion slobode, Aleksandar Vučić je naglasio da je to stvarnost koju neki žele da ospore i sruše, jer im smetaju reči sloboda i rodoljublje, a to su, ipak, najznačajniji pojmovi koji se moraju poštovati i uvažavati.“ (Tanjug, 2. 8. 2000. godine)
Državni mediji čvrsto stoje na braniku vladajuće politike. Tih dana agencija Tanjug obeležila je svoju godišnjicu.
„Tanjug daje poseban doprinos raskrinkavajući pojedince i grupe koji direktno služe intresima Zapada.“ (predsednik GO SPS Ivica Dačić, NIN, 3. 8. 2000. godine)
Dnevni list „Večernje novosti“ početkom avgusta forsira Vladin program „100.000 stanova do 2010. godine“ i predlaže „Još 100.000 stanova“. Uz to, svakodnevno objavljuje dva feljtona: „Ko je Arkan“ , o Željku Ražnatoviću i o „Beograđaninu sa podebelim policijskim dosijeom“ Kristijanu Goluboviću (u 30 nastavaka) i na taj način skreće pažnju sa svakodnevnih problema građana.
„U skupštinskom restoranu Arkan je najradije jeo kolače. Znao je da se „davi“ u šampitama i soku od ceđene pomorandže. To su mu bile dve najslabije, slatke tačke.“(Večernje novosti, 1. 8. 2000. godine)
„Otac se nije slagao s tim što sam krenuo njegovim putem – govori nam Golubović dok šetamo zatvorskim dvorištem – Rekao mi je: ‘Sada, vidim, ne mogu da te zaustavim. Odabarao si. Pomoći ću ti’.“ (Večernje novosti, 9. 8. 2000. godine)
