5. oktobar – 10 godina posle (2. deo)

Opozicija je na manje od dva meseca od održavanja izbora još uvek razjedinjena, bez kandidata za predsednika, sa malim šansama da privoli vladajuću crnogorsku Demokratsku partiju socijalista da se 24. septembra u toj republici suprotstavi Miloševićevim partnerima.

Ko će na crtu režimu?

 

Srpski pokret obnove i dalje nije odlučio da li će da izađe na izbore i da li bi se priključio DOS-u, pa su pregovori dve strane i dalje u toku.

„Ponovo pozivamo SPO da se priključi ujedinjenoj demokratskoj opoziciji. Taj poziv neće biti još dugo otvoren, budući da nakon početka kampanje iz tehničkih razloga neće biti moguće priključivanje na liste. Na predstavnike crnogorske vladajuće koalicije vršićemo do poslednjeg trenutka pritisak da izađu na izbore.“(potpredsednik DS Boris Tadić, Danas, 29.-30. 7. 2000. godine)

Vlast je, za to vreme, u pogon stavila svoju propagandnu mašinu. Članovi vladajućih stranaka i nosioci najviših državnih funkcija širili su optimizam.

„Sve su češća priznanja koja se odaju herojskoj borbi našeg naroda i divljenje uspesima koje postižemo u obnovi i izgradnji zemlje.“ (načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković, Politika, 30. 7. 2000. godine)

„Konstatovali smo da su svi zadaci uspešno ostvareni u privredi i ostalim oblastima života i stvaralaštva.“ (narodni poslanik SPS-a Voja Dimić, Politika, 24. 7. 2000. godine)

„SRJ je oaza iz koje će se izroditi nova demokratska civilizacija.“

Patriotski savez Subotice, Glas javnosti, 11. 7. 2000. godine

Bilo je potrebno stvoriti sliku da su opozicioni predstavnici zapravo „eksponenti NATO politike“ i „sluge Zapada“, koji je „daleko od onog kako neki žele da ga predstave“.

„Narod u Srbiji živi mnogo bolje od naroda onih zemalja koje postupaju po preporukama zapadnih sila. Najbolji primer zavisnosti od odluka Zapada jeste Rumunija. Rekli su im: ‘Ubijte predsednika’. I ubili su ga.“ (ministarka vera Leposava Milićević, Glas javnosti, 14. 7. 2000. godine)

Funkcioneri SPS-a su već sebe videli kao pobednike izbora a javnosti su otkrivali razloge svog budućeg trijumfa.

„Snaga SPS-a jeste u programu, u masovnom članstvu, a naročito u Slobodanu Miloševiću.“
predsednik Veća republika Milomir Minić, Glas javnosti, 18. 7. 2000. godine

 

U isto vreme nastavljao se i njihov obračun sa pripadnicima „Otpora“.

„Policija u Šapcu tukla je maloletnog aktivistu ‘Otpora’ S. M. jer se nasmejao prilikom privođenja i terala ga da pojede plakat ‘Otpora’.“ (Glas javnosti, 20. 7. 2000. godine)

Svet za opoziciju, Srbija za Miloševića

 

Opozicija je hrabrila samu sebe, ali i građane, tvrdeći da iza sebe ima široku podršku.

„Sasvim su velike šanse da srpska opozicija delegira svog stalnog diplomatskog predstavnika u UN… I ovoga puta u Briselu je demonstrirana iskrena spremnost Zapada da obilno finansijski, u milijardama dolara, pomogne privredni oporavak Srbije posle demokaratskih promena.“ (kopredsednik Nove Srbije Milan St. Protić, Glas javnosti, 4. 7. 2000. godine)

Antirežimski mediji su u sve težoj situaciji. Tri dnevna lista Blic, Glas javnosti i Danas prinuđeni su da štampaju trobroje, jer ne dobijaju tražene zalihe papira. Vlast nudi cinične predloge.

„Pozivam sve novinare profesinalne i patriotski orijentisane da se ujedine s novinarima JUL-a u patriotski front i da to bude odgovor medijskom obruču oko Srbije.“(portparol JUL-a i ministar telekomunikacija Ivan Marković, Glas javnosti, 19. 7. 2000. godine)

Predizborna kampanja je počela, ali opozicija teško može medijski da parira funkcionerima vladajuće koalicije.

„Očekujem da Mrkonjić uskoro otvori i Kalemegdansku tvrđavu.“ (predsednik DHSS-a Vladan Batić, Glas javnosti, 22.- 23. 7. 2000. godine)

„Goran Svilanović je pre nekoliko dana u Gornjoj Bogutovici prvo popio pivo ispred mesne prodavnice, a zatim otišao pod šatru u kojoj je pevala Lidija Tigrica. Neka zvuči kako zvuči, ali to je jedino što sad možemo da uradimo.“ (potpredsednik GSS-a Dragor Hiber o predizbornoj kampanji opozicije, Glas javnosti, 21. 7. 2000. godine)

Vlast ponavlja svoje više puta izrečene tvrdnje o jedinstvu naroda – oko jedne politike.

„Nikada Srbija i Jugoslavija nisu bile jedinstvenije. Nikad naš narod nije bio tako složan i nije tako zdušno ostvario ono što je bio vekovni san srpkog naroda – da se svi Srbi slože oko jedne politike.“ (predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić, NIN, 15. 6. 2000. godine)

„Nama ogromna većina naroda veruje zato što govorimo istinu i ne širimo lažna obećanja.“ (predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović, NIN, 22. 6.2000. godine)

Premijer je, takođe, bio ubeđen u procvat srpske ekonomije.

„Do kraja godine ili početkom sledeće, nivo proizvodnje biće kao onaj iz 1998. godine.“

predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović, NIN, 20. 7. 2000. godine

U svim tim govorima neizbeženo je isticanje predsednika Miloševića i njegovih zasluga.

„Svet greši. Predsednik Milošević je moderan političar i mudar čovek. Ima rezultate iza sebe, to pokazuje svakodnevno, pritom, on nikog nije napao, nikog ubio.“(direktor Direkcije za izgradnju i obnovu zemlje Milutin Mrkonjić, NIN, 29. 6. 2000. godine)

5. oktobar – 10 godina posle (1. deo)