Rođen 1955. u Derventi.
„Detinjstvo je proveo u Brčkom, Sarajevu i Tuzli, a kada mu je bilo dvanaest godina, njegova porodica doselila se u Beograd, gde i danas živi.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
U zvaničnoj biografiji navodi da pravnik, magistar prava, po osnovnom profesionalnom opredeljenju advokat.
„Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Svoju ambicioznost pokazao je već tada jer je na četvrtoj godini postao predsednik Skupštine studenata.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
Prvo radno iskustvu stekao je u jednoj od najpoznatijih advokatskih kancelarija tadašnje SFRJ, koju je vodio Filota Fila.
„Obećavajuću advokatsku karijeru prekinuo je 1982. godine, kada je prešao u Veće saveza sindikata Beograda, a sredinom osamdesetih prelazi u tadašnje savezne organe. Bio je šef kabineta saveznog ministra zakonodavstva i pravde, a početkom devedesetih podsekretar za zakonodavstvo u Vladi Ante Markovića. Ostavku je podneo 1991. godine, kada je sa nekoliko kolega osnovao zajedničku kancelariju.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
Kaže da je funkcija koju je obavljao u tada velikoj državi „obećavala sjajnu karijeru pravniku u tridesetim godinama“.
„Međutim, država se raspala u sumanutom obračunu nacionalista, a ja sam se pre toga vratio u advokaturu uveren da se više nikada neću vratiti na državnu funkciju i u politiku’, priseća se on. Da obećanje sebi nije mogao da održi postalo mu je jasno tokom vladavine režima Slobodana Miloševića, koja je ‘terala ljude da se bave opozicionim aktivnostima’.“ (BBC, 14. 12. 2018. godine)
Jedan je od osnivača Socijaldemokratije 1997. godine, a posle rascepa priklonio se Socijaldemokratskoj partiji.
Bio je i narodni poslanik, potpredsednik Skupštine Srbije i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dve Vlade Srbije.
„U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Narodne skupštine, a na predlog Zorana Đinđića preuzima formiranje ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu u junu 2002. Nakon pogibije premijera, ostao je i u Vladi Zorana Živkovića, koju je napustio posle nekoliko meseci, obrazlažući takav postupak neadekvatnom reakcijom vlade na afere koje su opterećivale njen rad.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
U decembru 2004. godine Skupština Srbije izabrala ga je za prvog poverenika za informacije Republike Srbije.
„Javnost je tada oduševilo kada je Šabić iz svog džepa platio izradu pečata Povereništva, jer vlada nije obezbedila ni jednu olovku za službu koja je trebala da se stara o primeni akta o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada je krajem 2004. godine izabran za poverenika za informacije, podnosi ostavku na sve stranačke funkcije i od tad nije član nijedne partije.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
Skupština Srbije ga je 29. juna 2007. godine ponovno izabrala za Poverenika za informacije od javnog značaja, a potom i 5. decembra 2011. godine.
„Za rad kao Poverenik za informacije dobio je dobre ocene i brojna priznanja stručne i šire javnosti, uključujući i formalna godišnja priznanja i nagrade – 2006. ‘Specijalna povelja’ (Udruženja novinara Srbije), 2007. ‘Ličnost godine u borbi za slobodu medija’ (Misija OEBS-a), 2008. ‘Najevropljanin’ (Prva evropska kuća), 2009. ‘Vitez poziva’ (Liga Eksperata – LEX), 2010. ‘Reformator godine’ (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomskih razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), ‘Ličnost godine’ (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava ‘Konstantin Obradović’ (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. ‘Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava’. (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost ‘Dragoljub Stošić’ (Kuća pravde Strazbur), 2016. ‘Dobar primer novog optimizma’ (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu ‘Heroji Balkana’ (Balkan Insight), 2018. ‘Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava’ (Grad Šabac), 2018. ‘Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima’ (Kuća ljudskih prava i demokratije).“ (poverenik.rs)
Funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obavljao je do kraja 2018, kada mu je istekao mandat.
Šabić: Vladavina SNS-a najgori period za rad poverenika
Kada su u izbornoj noći 2016. godine srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Savamali, Šabić je „bio prvi koji je na Tviteru o tome obavestio svojih više od 135 hiljada pratilaca“.
Šabić: Nikad nismo imali ovakve razmere korupcije, ovo je metastaza
Od juna 2023. član je Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Krajem 2024. podneo kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje poništio odluku o izboru članova Saveta REM-a, a prethodno je sedam od 18 kandidata koji su ušli u uži krug povuklo kandidature, krajem aprila 2025. raspisan je novi konkurs.
U maju 2025. ponovo je podneo kandidaturu za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U junu je povukao kandidaturu.
„Mi, ovlašćeni predlagači, kandidati i kandidatkinje za članove Saveta REM, ovim putem obaveštavamo javnost da istupamo iz daljeg učešća u ovom procesu. Naša odluka usledila je nakon što nijedan od ukupno 30 prigovora koje su podneli legitimni predlagači nije razmotren, a upozorenja na gruba kršenja zakona i pogrešna tumačenja osnovnih pravnih normi ostala su ignorisana. (…) Nećemo biti saučesnici u simulaciji reformi i fingiranju ispunjavanja evropskih obaveza dok se sistematski urušava REM kao nezavisno telo. REM nije politička alatka – on postoji zarad zaštite građanskih prava, slobode izražavanja, borbe protiv govora mržnje i obezbeđivanja stvarnog medijskog pluralizma. Uverenja smo da se u Evropsku uniju ne ulazi mimo zakona, već kroz njihovu doslednu primenu. Zbog svega navedenog, smatramo da je ovaj proces pravno i politički kompromitovan i ovim putem potvrđujemo da u njemu više nećemo učestvovati.“ (NUNS, 13. 6. 2025. godine)
U novembru 2025. Skupština Srbije izabrala je osam od ukupno devet članova Saveta REM.
„Kako je prenela agencija Beta, poslanici nisu izabrali nijednog od dva kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, nakon što se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, koji je deo vladajuće koalicije, i koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. Kandidat Muhedin Fijuljanin dobio je 40 glasova za, dva protiv, dok nije glasalo 137 narodnih poslanika, a Ljumturije Ameti dobila je 40 glasova za, jedan glas protiv, a nije glasalo 138 narodnih poslanika. Među članovima koji su dobili mandat na dve godine su Stevica Smederevac, Milan Petković i Miloš Garić. Mandat na četiri godine dobili su Mileva Malešić i Rodoljub Šabić. Članovi Saveta REM-a na šest godina biće Ira Prodanov Krajišnik, Dubravka Valić Nedeljković i Snežana Mirković.“ (Slobodna Evropa, 12. 11. 2025. godine)
Krajem decembra četvoro izabranih članova Saveta REM zvanično je podnelo ostavke na članstvo u tom telu, jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.
„Nezavisni kandidati Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke jer, kako su naveli, ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona.“ (Beta, 19. 12. 2025. godine)
Foto: FoNet, Božana Pavlica
