Rođen 1975. u Beogradu.
U biografiji navodi da je završio Osnovnu školu „20. oktobar” i Desetu beogradsku gimnaziju.
Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1999, magistrirao 2004, sa temom „Finansijska tržišta i finansijske krize“, a doktorirao 2008. sa tezom „Špekulativni baloni na finansijskim tržištima“.
Kako ističe u biografiji, 2000. godine postao je asistent-pripravnik na Filozofskom fakultetu u Beogradu (uža naučna oblast: Osnovi ekonomije).
Na istom fakultetu 2004. postao je asistent (uža naučna oblast: Sociologija), potom 2009. docent, vanredni profeosor 2012, a redovni profesor 2016. godine.
„Od 2000. godine član je Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu; od 2004. saradnik Naučnog društva ekonomista, Ekonomski fakultet u Beogradu, a od 2011. član World Economics Association, Bristol, Velika Britanija.“ (f.bg.ac.rs)
„Redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije, gde ujedno obavlja i funkciju izvršnog sekretara. Takođe, profesor Radonjić je izvršni sekretar i Srpske akademije ekonomskih nauka.“ (fbg.org.rs)
U julu 2019. podneo je ostavku nа članstvo u Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka Univerziteta u Beogradu sledeći, kako je naveo u pismu dekanu i Naučno-nastavnom veću, „svetli primer Slobodana Prvanovića“, zamenika članа Odbora za profesionalnu etiku.
„Radonjić je u obrazloženju ostavke naveo da je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu juče izdao šturo saopštenje o predmetu osporene doktorske disertacije Siniše Malog u kojem je ‘utvrdio da je mišljenje Stručne komisije Fakulteta, na osnovu kojeg je donetа odluka fakultetskog Nastavno-naučnog veća nepotpuno, nejasno i kontradiktorno, što sprečava Odbor da donese konačnu odluku’. ‘Nalaz Odbora da je mišljenje Stručne komisije FON-a nejasno, nepotpuno i kontradiktorno predstavljao je dovoljnu osnovu za donošenje konačne, drugostepene odluke Odbora o povredi Kodeksa profesionalne etike UB, kojom bi se preinačila odluka Naučno-nastavnog veća FON-a, naročito ako se uzmu u obzir i novi dokazi o plagiranju izneseni u žalbi koju je inicirao akademik Dušan Teodorović krajem maja ove godine’, naveo je Radonjić. (…) ‘Duboko zabrinut zbog sve intenzivnijeg delovanja tih razornih sila, osećаm moralnu obavezu da podnesem ostavku u veću Univerziteta čiji sаm član, jer naš Univerzitet očigledno nije u stanju da zaštiti dosledno sprovođenje pravnih akata koje je sam utvrdio i doneo i nije našao za shodno da stane u odbranu prava na slobodno izgovorenu reč nekolicine svojih profesora koji su zbog svojih javnih nastupa postali predmet višenedeljnog bezočnog progona od strane vršilaca vlasti ove zemlje’, zaključio je on.“ (N1, 16. 7. 2019. godine)
U februaru 2020. iz protesta je napustio Mrežu akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).
„Dana 4. 2. 2020. sam iz medija saznao da je dr Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i član MASA-e pod rednim brojem 44 prihvatio da bude kandidat Poslaničke grupe ‘Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje’ u Skupštini Vojvodine za mesto u Savetu REM-a kojeg predlaže Odbor Pokrajinske skupštine za kulturu i javno informisanje. (…) Po mom dubokom uverenju, prihvatanjem ove kandidature dr Cvejić je obznanio da deli sistem vrednosti svojih predlagača koji imaju za cilj da do temelja razruše sistem obrazovanja, akademsku čestitost i naučnu delatnost Republike Srbije. (…) S obzirom da su mi načela vladajuće partije neprihvatljiva, neprihvatljivo mi je i da budem član iste organizacije sa nekim ko je pristao da bude kandidat vladajuće partije za bilo šta, nevažno o kojoj se funkciji radi. Stoga, molim nadležne organe MASA-e da me, ukoliko im je članstvo bilo kog člana koji je pristao da bude kandidat vladajuće nomenklature za bilo šta i pri tome iznosi neistine o svom odnosu prema građanskim protestima prihvatljivo, bez odlaganja izbrišu iz spiska svojih članova (redni broj 303).“ (Peščanik, 13. 2. 2020. godine)
Član je Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, osnovane u februaru 2025.
„Grupa univerzitetskih profesora i stručnjaka iz različitih oblasti formirala je Anketnu komisiju koja bi trebalo da istraži šta se sve dešavalo u slučaju rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, čija je nadstrešnica nekoliko meseci posle otvaranja pala i ubila 15 ljudi, kako je došlo do nesreće i ko je sve odgovoran. Komisija je, kako su rekli neki od njenih članova, nastala jer država ne radi svoj posao. Stručnjaci različitih oblasti radiće u okviru četiri potkomisije. Kako navode, neformalno su se okuplili ljudi koji žele da detaljnije istraže dokumente iz različitih aspekata u oblastima građevinarstva, prava, finansija i ponašanja medija.“ (Nova.rs, 5. 2. 2025. godine)
Foto: Fonet, Milica Vučković
