Rođen 1984. u Zrenjaninu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu završio u Jaši Tomiću, a srednju elektrotehničku školu “Nikola Tesla” u Zrenjaninu.
Ističe da je potomak revolucionara i španskog borca Blagoja Parovića.
„Blagoje Parović, koji je inače brat mog dede, imao je teško detinjstvo u Nevesinju, rano je ostao bez oba roditelja. Kao siroče prebačen je u Vinkovce na obućarski zanat. Na zanatu se upoznaje sa komunističkim idejama koje su tada bile prilično avangardne. Za relativno kratko vreme Blagoje je postao jedan od najistaknutijih komunista u Kraljevini Jugoslaviji, ali i šire jer je posle završene ‘Lenjinove škole’ u Moskvi bio upućivan na ilegalni rad širom Evrope, i to pod nadimkom Šmit’, priča Parović. On kaže da se još kao student zalagao za promene u društvu. ‘Prvi sam se kao student javno pobunio protiv Bolonjske deklaracije i organizovao sam skup protiv bolonjizacije visokog školstva. Kuriozitet je tribina o Zoranu Đinđiću, na kojoj sam uspeo na jedno mesto da dovedem predstavnike i nacionalne i građanske Srbije. U aktivnu politiku sam ušao iz uverenja da najbolji moraju da ostanu u Srbiji i da kroz rad obezbede to da ova država i ovaj narod opstanu’. O svom i dedinom političkom angažmanu kaže da su slični. ‘Obojica se borimo za neko bolje i poštenije društvo. Naravno, svako u svoje vreme se za ideale zalaže na način koji je primeren tom vremenu. Uveren sam da su ljudi poput Blagoja bili iskreni idealisti koji su zarad svojih ideala bili spremni da poginu, što je stvar vredna divljenja, pa i sam Blagoje je ubijen sa 34 godine. Nažalost, danas postoje oni koji bi bez ulaženja u neku dublju ocenu onako preko kolena osudili sve to što su ljudi poput Blagoja Parovića radili’, zaključuje Parović.“ (Naše novine/Stanje Stvari, 19. 12. 2013. godine)
Diplomirao je i doktorirao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
„Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu završio je elektrotehniku kao jedan od najboljih studenata generacije (prosek ocena 9,82) i stekao zvanje: diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. Radio je na brojnim inženjerskim projektima i pisao je stručne i naučne radove u oblasti elektroenergetike, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Kao dete paora posebno se interesuje za razvoj koncepta sela održivog u 21. veku i smatra da Srbija mora da proizvodi zdravu hranu, čistu energiju i nove tehnologije“, piše u biografiji.
Doktorirao je 2022. sa tezom „Inovirani model metrike za kvantifikaciju energetske pravde“.
„Oblast kojom se bavi su energetske strategije i politika, a od 2008. do 2010. radio je kao konsultant u slovenačkoj kompaniji ‘Energonova’. Poslednjih pet godina radi za Elektroprivredu Srbije kao direktor tehničkog centra u Novom Sadu.“ (imovinapoliticara.krik.rs, 22. 3. 2017. godine)
Na svom Linkedin profilu navodi da je od 2020. zaposlen kao inženjer elektrotehnike u „Elektrodistribuciji Srbije doo Beograd“ u Vrbasu.
U biografiji naglašava da je godinama aktivan na društvenoj sceni.
„Govorio je na više stotina tribina, skupova, protesta, televizijskih i radio-emisija. Trudi se da svojim životom proklamuje koncept aktivnog rodoljublja. Politički uzor mu je Despot Stefan Lazarević, a omiljeni epski lik mu je Banović Strahinja o kome najbolje svedoče stihovi: ‘Strahinjiću Bane, ti sokole srpski, tvome đogu i tvome junaštvu svud su brodi đe god priđeš vodi“, piše u biografiji.
Bio je član pokreta Dveri, koordinator „Dveri za Srpsku Vojvodinu“.
U oktobru 2010. bio je jedan od organizatora „Porodične šetnje“, na kojoj je zatraženo otkazivanje Parade ponosa.
„Predstavnik Srpskog sabora Dveri Miroslav Parović zatražio je od vlasti da otkažu ‘sramnu i nepotrebnu gej paradu’ i izrazio nezadovoljstvo što se ‘trivijalnom problemu te manjinske skupine posvećuje tolika pažnja’ kada u zemlji skoro ništa ne funkcioniše. Parović je na konferenciji za novinare pozvao i sve građane Srbije da se, ukoliko Parada ponosa ne bude otkazana, u subotu u 13.00 sati u Beogradu okupe na mirnom građanskom protestu protiv gej parade i učestvuju u Porodičnoj šetnji po centralnim gradskim ulicama. Prema njegovim rečima, razlozi za održavanja ‘Porodične šetnje’ su brojni – stanovnici Srbije su među najstarijima, godišnje 30.000 ljudi više umre nego što se rodi, obavi se 150.000 abortusa. ‘U Srbiji ne postoji sistemski pristup rešavanja pitanja populacione politike, ali se zato veoma revnosno radi na rešavanju problema gej populacije’, rekao je on i ukazao da je za državu i građane važnije da se obezbedi redovno snabdevanje mlekom od održavanja gej parade. Parović je osudio to što je i odluka o održavanju gej parade doneta bez podrške većine građana isto kao što je ona izostala i kod usvajanja Rezolucije o Srebrenici ili Statuta Vojvodine.“ (B92, 7. 10. 2010. godine)
Na izborima održanim u maju 2012. godine bio je prvi na listi „Dveri za život Novog Sada”.
„Kada budemo parlamentarna stranka, borićemo se za jeftiniju i efikasniju državnu upravu. Preispitaćemo svaki oblik autonomije koji je Srbiji u ovom trenutku apsolutno nepotreban’, izjavio je koordinator ‘Dveri’ za Vojvodinu, Miroslav Parović.“ (Tanjug, 17. 4. 2012. godine)
Lista je u Novom Sadu dobila 8.906 glasova i pripalo joj je pet mandata u Skupštini grada Novog Sada.
U avgustu 2012. isključen je iz Pokreta Dveri.
„Starešinstvo Pokreta Dveri donelo je odluku o isključenju Miroslava Parovića i Aleksandra Đurđeva iz Novog Sada iz Pokreta Dveri. Zbog narušavanja jedinstva Pokreta i pravljenja frakcija, zbog nepoštovanja strukture i pravila Pokreta i izazivanja međuljudskih sukoba u Dverima, zbog neobaveštavanja Starešinstva i Rukovodstva Pokreta o pregovorima o lokalnoj vlasti u Novom Sadu, Starešinstvo je odlučilo da Parovića i Đurđeva isključi iz Pokreta Dveri. Danom donošenja ove odluke Miroslavu Paroviću i Aleksandru Đurđevu prestaju sva ovlašćenja u telima Pokreta i Upravi povereništva Dveri Novog Sada. Pošto su, po Zakonu, Parović i Đurđev vlasnici svojih mandata u Skupštini Novog Sada, pozivamo ih da, u skladu sa voljom građana koji su glasali za Dveri, odborničke mandate vrate Pokretu Dveri, ili ukoliko to ne žele da urade, učine sve da se sruši vlast Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu. Takođe, Starešinstvo je donelo odluku da razreši dužnosti Upravu novosadskog povereništva te da privremeno, do daljnjeg, Uprava Rukovodstva upravlja radom novosadskog povereništva i predstavlja Dveri u Novom Sadu.“ (Sajt Dveri, 8. 8. 2012. godine)
Podržao je zahtev tadašnjeg predsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke Miloša Vučevića za smenu vlasti u Novom Sadu.
„Odbornička grupa Grupe građana ‘Dveri Novi Sad’ u Skupštini Grada Novog Sada podržava zahtev predsednika Gradskog odbora SNS Miloša Vučevića da se u najkraćem roku izvrši smena gradske vlasti u Novom Sadu, izjavio je predsednik te odborničke grupe Miroslav Parović. On je istakao da svaki dan odlaganja pravljenja nove većine u gradskom parlamentu ‘daje šansu da se ojača autonomaški blok’. ‘I mi pozivamo SPS da postupi u skladu sa svojim političkim principima i da ne bude kočnica sopstvene jogurt revolucije, pokrenute pre 20 godina, jer je danas situacija u Novom Sadu slična kao pre 20 godina’, rekao je Parović. On je dodao da od socijalista očekuje da će ‘preduzeti korake koji će sprečiti da separatizam u Vojvodini uzme maha’. Parović smatra da je neophodno da se što pre prekomponuje vladajuća većina u Novom Sadu, jer će nova gradska vlast, kako je rekao, s obzirom na to da se radi o najvećem gradu u Pokrajini, biti spona između Vojvodine i Republike, jer su ‘u sadašnjoj situaciji veze između Pokrajine i Republike u prekidu’.“ (Tanjug, 19. 8. 2012. godine)
Isključeni odbornici Dveri formirali su odborničku grupu „Novi Sad odmah“, koja je podržala izbor Miloša Vučevića za novog gradonačelnika.
„Predsednik gradskog odbora SNS Miloš Vučević izabran je za novog gradonačelnika Novog Sada, nakon što je smenjen njegov prethodnik Igor Pavličić. U svom ekspozeu Vučević je naveo da je koalicioni sporazum koji je postignut između pet odborničkih grupa osnova budućeg rada Gradskog veća. Za predsednika Skupštine grada Novog Sada izabran je Siniša Sević, šef gradskog odbora SPS-a, dok je njegov zamenik Miroslav Ilić iz koalicije ‘Novi Sad odmah’.“ (Al Jazeera, 13. 9. 2012. godine)
Parović je kao šef odborničke grupe „Novi Sad odmah“ u Skupštini Novog Sada postao i savetnik za privredu i energetiku gradonačelnika Vučevića.
U novembru 2012. osnovana je stranka Treća Srbija.
„Srpska javnost i politika potpuno su blokirani podelom na dve isključive i nepomirljive strane i zato nema odgovora na mnoga značajna pitanja, poput rata, jer su za prvu Srbiju Srbi samo žrtve, a za drugu samo zločinci’, rekao je član inicijativnog odbora Treće Srbije Andrej Fajgelj na konferenciji za novinare u Medija centru. Prvi prioritet Treće Srbije biće izgradnja nacionalnog identiteta i to ‘inkluzivno, jer nacionalna pripadnost nije bitna koliko vaspitanje, ponašanje i kultura življenja’. Manifest Treće Srbije usvojen je 6. oktobra u Novom Sadu, moto stranke je ‘Srbija ima budućnost. Vredi’, a inicijativni odbor čine i Aleksandar Protić, Miroslav Parović i Aleksandar Đurđev, koji su istakli da je vreme za smenjivanje generacija na političkoj sceni kako bi mladi preuzeli odgovornost.“ (B92, 14. 11. 2012. godine)
U novembru 2013, na Osnivačkoj skupštini Treće Srbije, za predsednika je izabran Aleksandar Protić, a Parović za zamenika predsednika.
U martu 2014, na vanrednim parlamentarnim izborima, Parović je bio na drugom mestu liste „Treća Srbija – Za sve vredne ljude“, ali nije ušao u parlament, jer je stranka osvojila svega 0,45 odsto glasova.
„Treća Srbija samostalno je izašla na lokalne izbore u Zemunu 2. juna 2013. godine, kada je osvojila oko dva odsto glasova. Izbori 2014. su prvi parlamentarni izbori na kojima je ova stranka učestvovala samostalno i osvojila 0,45 odsto glasova. Stranka je učestvovala i na izborima za Grad Beograd, ali nije uspela da preskoči cenzus.“ (Istinomer)
Posle izbora 2014. Parović je preuzeo rukovođenje strankom.
„Predsednik Treće Srbije Aleksandar Protić podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju zbog lošeg izbornog rezultata stranke, pa će od danas novi lider partije biti njegov dosadašnji zamenik Miroslav Parović. Na vanrednim parlamentarnim izborima za listu Treća Srbija glasalo je 0,46 odsto ili 16.364 birača, dok je ta lista na izborima za beogradski parlament osvojila 0,41 odsto glasova. Oni će Ministarstvu finansija, shodno pravilima o strankama koje ne pređu prag od jedan odsto glasova, morati da vrate čak 8,9 miliona dinara novca korišćenog za predizbornu kampanju. Miroslav Parović do sada je bio zamenik predsednika, a današnjim izborom je sa 29 godina postao najmlađi politički lider u Srbiji. ‘Naša borba je tek počela’, rekao je Parović i izrazio žaljenje što mesto predsednika napušta onaj bez koga Treće Srbije ne bi ni bilo.“ (RTV, 22. 3. 2014. godine)
U januaru 2015. Treća Srbija i Pokret Bogata Srbija Zaharija Trnavčevića formirali su „Alternativu za Srbiju“.
„Treća Srbija i Pokret Bogata Srbija dogovorile su početak saradnje kroz političko okupljanje u organizaciji ‘Alternativa za Srbiju’, rečeno je na njihovoj zajedničkoj konferenciji za novinare. Predsednik Treće Srbije Miroslav Parović i lider Bogate Srbije Zaharije Trnavčević ocenili su da su srpsko selo i poljoprivreda velike razvojne šanse Srbije, kao i da treba početi sa udruživanjem poljoprivrednika i prerađivača hrane. Parović je, kako je saopštila Treća Srbija, ocenio da je Srbiji danas potreban dogovor i zajednički rad svih generacija, a predložio je i formiranje poljoprivrednih kombinata po principu privatno-javnih parnterstava.“ (Tanjug, 30. 1. 2015. godine)
U Registru političkih stranaka naziv stranke bio je Treća Srbija – Bogata Srbija, a zastupnik je bio Parović.
Na svom Linkedin profilu ističe da je na funkciji savetnika za privredu i energetiku gradonačelnika Novog Sada bio do januara 2015.
U julu 2015. Treća Srbija isključuje nekoliko funkcionera „zbog samovoljnog napuštanje sednice Skupštine grada“.
„Mesec dana pošto je iz Treće Srbije isključen dr Andrej Fajgelj, potpredsednik i osnivač, iz stranke odlazi još troje istaknutih članova: generalni sekretar Aleksandar Đurđev i članovi Predsedništva Goran Milenković i Sunčica Marković. Predsednik TS Miroslav Parović u obrazloženju navodi da je na osnovu nesporno utvrđenih činjenica o težoj povredi Statuta stranke, kao i zbog nepostupanja po odlukama stranačkih organa, doneta odluka o isključenju troje pomenutih članova. Parović dodaje da je razlog za izbacivanje iz stranke bilo njihovo samovoljno napuštanje sednice Skupštine grada u prošli petak, kada je bilo dovedeno u pitanje izglasavanje odluka o javnim preduzećima. Zasedanje su napustili oko 11 časova, a vratili su se u salu tek oko 20 časova. ‘Đurđev, Milenković i Marković napustili su sednicu bez mog znanja i mimo koalicionog dogovora, i praktično ugrozili funkcionisanje, pa i opstanak vladajuće koalicije svega nekoliko meseci uoči izbora’, kategoričan je prvi čovek TS.“ (Večernje novosti, 6. 7. 2015. godine)
Pred vanredne parlamentarne izbore 2016. godine Treća Srbija je formirala koaliciju Narodni savez.
„Vladan Glišić, jedan od lidera Narodne mreže, i Miroslav Parović, predsednik stranke Treća Srbija, dogovorili su saradnju na predstojećim izborima. Oni su danas formirali Narodni savez, koji će kandidovati listu za republički parlament. ‘Nećemo voditi kampanju ni ua ni ura Vučić, jer smatramo da se državom ne sme upravljati parolama, već konkretnim rešenjima za nagomilane probleme. Vojna neutralnost Srbije, garantovana od zvanične Rusije i Kine pred Savetom bezbednosti, jeste najdelotvorniji način zaštite mira i stabilnosti i mi se za taj model zalažemo’, rekao je Parović.“ (Blic, 3. 3. 2016. godine)
Zajedničku izbornu listu „Složno za Srbiju – Narodni savez – Glišić – Parović“ poništila je Republička izborna komisija (RIK), po nalogu Upravnog suda, pa su na izbore izašli pod nazivom „U inat – Složno za Srbiju – Narodni savez“.
„Miroslav Parović i Vladan Glišić zbog odluka RIK-a i Upravnog suda ponovo sakupljaju potpise za novu listu koja će nositi naziv ‘U inat – Složno za Srbiju – Narodni savez’. Pošto im je RIK po nalogu Upravnog suda oborio izbornu listu koju su predali, jer su u nazivu bila i njihova prezimena, Miroslav Parović i Vladan Glišić započeće potpise za novu listu koja će nositi naziv ‘U inat – Složno za Srbiju – Narodni savez’. ‘Pod uticajem ambasade SAD nama je naneta velika nepravda time što je oborena jedina lista koja je imala umerenu politiku i nije delila narod. U inat njima i trojanskim konjima kao što su Dveri mi ćemo izaći na izbore’, rekao je Parović.“ (Večernje novosti, 31. 3. 2016. godine)
Na tim izborima lista „U inat – Složno za Srbiju – Narodni savez“ osvojila je svega 17.528 (0,48 odsto) i nije ušla u parlament.
Na izborima za Skupštinu grada Novog Sada Treća Srbija podržala je Miloša Vučevića.
“Kao što je poznato mi smo kao stranka podržali Miloša Vučevića da ostane na mestu gradonačelnika Novog Sada i, da tako kažem, zajedno smo u ovoj kampanji, imajući u vidu da smo i sve ove četiri godine unazad vodili ovaj grad, naravno gospodin Miloš Vučević je bio kao prosto kapiten tima i kao gradonačelnik najzaslužniji za to što je u ove četiri godine grad prevashodno saniran u finansijskom i političkom smislu. (…) Bez obzira što na republičkom nivou sam i do sada sve vreme bio opozicion republičkoj vladi, što ću, ukoliko ovakva konstelacija snaga bude bila i ako ovakva politika vlade bude bila, u najvećoj meri i dalje biti opozicija toj vladi, ali to ne znači da na lokalnom nivou, imajući u vidu razlike u nadležnostima, ne mogu da budem i ne želim da budem deo jedne dobre priče koju predvodi gradonačelnik Miloš Vučević.“ (Novosadska TV, 5. 4. 2016. godine)
Na tim izborima Treća Srbija imala je i kandidate na listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“.
„Ivana Veljović Pereula iz Treće Srbije, uspela je da bude na dve izborne liste, i to na jednoj koja podržava vlast, i na drugoj, opozicionoj listi. Naime, ona je kandidatkinja za poslanicu u republičkom parlamentu na listi ‘Složno za Srbiju – Narodni savez – Glišić – Parović’, koja predstavlja opoziciju aktuelnoj vlasti. Međutim, na lokalnim izborima za novosadsku skupštinu, ova Novosađanka se nalazi na listi SNS. Ona potvrđuje da je kandidatkinja na izborima, a da će birači odlučiti ko je opozicija, a ko vlast. ‘Moja stranka će biti principijelna’, navodi Pereula. Prema njenim rečima, Treća Srbija je svakako opozicija SNS-u, zbog čega i izlazi na republičke izbore samostalno. Na pitanje šta će se desiti ukoliko uđe u oba parlamenta, kratko je rekla da će ‘o tome odlučiti njena stranka’. Na listi za poslanike Narodne skupštine, Pereula se nalazi na 27. mestu, dok je na listi SNS za gradsku skupštinu na 26. mestu. Predsednik Treće Srbije Miroslav Parović ovaj potez objašnjava time ‘da podržava gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, ali da ne podržava premijera Vučića’.“ (021.rs, 23. 3. 2016. godine)
U decembru 2016. Treća Srbija je od partije postala Narodni slobodarski pokret, a Parović dolazi na funkciju predsednika Predsedništva.
„Na današnjem sastanku organa političke partije Treća Srbija prezentovane su promene načina unutrašnjeg organizovanja i prilagođavanja savremenim trendovima u evropskoj politici. U skladu sa tim promenama ukinut je klasični stranački model, a na mesto njega je usvojen model organizovanja političkog pokreta. Shodno tome predstavljen je i novi naziv stranke i nadalje će se politički delovati pod imenom Narodni slobodarski pokret. Na održanoj skupštini Miroslav Parović je ukazao da je dosadašnji rad stranke obeležio veliki broj dobrih poduhvata poput podizanja spomenika Stefanu Nemanji u Banjaluci ili avangardnog pokretanja priče o novom dogovoru na nivou Evrope. Međutim, Parović je ukazao i na propuste u dosadašnjem radu zbog kojih je stranka često bila na udaru javnosti i to mahom zbog ljudi koji već odavno i nisu deo organizacije. ‘Ovo je hrabar potez koji danas činimo. Još snažnije ćemo propagirati ideju odgovornosti i potrebe da se politika vodi konkretnim delima, a ne demagoškim floskulama. Srbiji treba odgovorna opozicija da preuzme vlast i mi smo dužni da narodu damo izbor koji do sada nije imao’, zaključio je Parović. Skupština je usvojila i pet ključnih zadataka na kojima će slobodari raditi, a među kojima su borba protiv mafije, uspostavljanje srpskog kulturnog prostora, zaustavljanje autogenocida, ozdravljenje institucija države, te zauzimanje pozicije vojne i političke neutralnosti Srbije.“ (Narodni slobodarski pokret, 17. 12. 2016. godine)
Na predsedničkim izborima održanim u aprilu 2017. Parović je bio kandidat Narodnog slobodarskog pokreta.
„Kandidat Narodnog slobodarskog pokreta za predsednika Srbije Miroslav Parović je izjavio da se ‘DOSovska logika’, koja u Srbiji već 17 godina prožima i vlast i opoziciju, bliži svom kraju. Toj strukturi ljudi je odzvonilo, jer će njihovi principi na ovim izborima biti potpuno poraženi. Ja sam se na izborima i kandidovao da se obračunam sa takvom politikom i da budem jedan od začetnika postDOSovske političke logike u Srbiji’, rekao je Parović. On je dodao kako je njegov lični cilj da sruši tekovine Petog oktobra. Parović je pozvao građane da se odupru ‘referendumskoj atmosferi u Srbiji’ i pozvao ih da 2. aprila izađu na izbore i zaokruže broj tri kako bi zajedno vratili Srbiju narodu.“ (Tanjug, 26. 3. 2017. godine)
Na tim izborima osvojio je 11.540 glasova (0,32 odsto).
U novembru 2019. Narodni slobodarski pokret ulazi u koaliciju „Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović“.
„U Beogradu je danas formiran ‘Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović’ u kome su za sada Nova Srbija, grupa građana ‘Iskreno za Niš’, kao i Narodni slobodarski pokret na čijem čelu je Miroslav Parović. Lider NSP Miroslav Parović ocenio je da je novoformirana koalicija sastavljena od tri ozbiljne političke opcije koje, bez obzira na loše izborne uslove, žele građanima da ponude alternativu ovoj vlasti. ‘Deo opozicije ima pravo na bojkot izbora. Ali nisu svi građani za bojkot. Ima onih koji hoće alternativu. Naša kolaicija će na izbore izaći sa dva nosioca liste, Velimirom Ilićem i Momirom Stojanovićem, koji su ljudi od iskustva i kredibiliteta. Kao podrška mlađih generacija, tu sam i ja. Narodni blok će biti otvorena koalicija i do raspisivanja izbora obaviće se razgovori sa svim političkim opcijama i lokalnim grupama građana koje žele u zajedničku borbu za vraćanje dostojanstva običnom čoveku i državi Srbiji’, rekao je Parović. On je najavio da će prva akcija novoformirane koalicije biti kampanja širom Srbije kojom će se građani upoznati sa pogubnom odlukom vlasti da započne integracije sa Albanijom i Severnom Makedonijom kroz tzv. ‘Mini Šengen’.“ (Morava info, 26. 11. 2019. godine)
Na izborima održanim u junu 2020. Parović je bio na četvrtom mestu liste „Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović“, koja je osvojila svega 7.873 glasova (0,25 odsto).
U martu 2023. je sa predsednikom pokreta „Ljubav, vera, nada“ Nemanjom Šarovićem organizovao skup pod nazivom „Složno za spas Srbije“, sa koga je „upućena poruka ‘Ne damo Kosovo i Metohiju'“.
„Režim Aleksandra Vučića suspendovao je sve institucije Republike Srbije i stavio ih je funkciju ličnog interesa male grupe ljudi koja svoju slobodu i privilegije štiti prodaju nacionalnih resursa i odricanjem od nacionalnih interesa. Dokazali su da ni od čega ne prezaju, od rasprodaje rudnih i drugih prirodnih resursa, poklanjanja državnog zemljišta i davanja enormnih, ekonomskih neisplativih subvencija’, navodi se pozivu na protest koji su potpisali Nemanja Šarović i Miroslav Parović. Oni su pozvali građane da se jasno izjasne da li pristaju na to da jedan čovek, Aleksandar Vučić odlučuje u ime svih građana.“ (nova.rs, 9. 3. 2023. godine)
Protivio se izlasku na vanredne parlamentarne izbore održane u decembru 2023, a nakon njih pozvao je opoziciju da ne prihvati dobijene mandate.
„Najtačniji opis nedavno održanih izbora u Srbiji dao sam u javnim nastupima još pre samog raspisivanja izbora. Naime, ja sam ove izbore definisao kao dogovorene i shodno tome i nameštene i nepoštene. U ovakvoj atmosferi jedino časno što opozicija može i mora da uradi je to da ne prihvati mandate u Narodnoj skupštini kao ni u lokalnim parlamentima. Jer svaka druga odluka značila bi saglašavanje sa izbornim kriminalom koji je Vučić sproveo.“ (Danas, 21. 12. 2023. godine)
Foto: FoNet/TV FoNet
