Rođen 1980. godine.
U zvaničnoj biografiji navodi da je 1999. završio Srednju elektrotehničku školu „Mihailo Pupin“ u Novom Sadu i 2005. diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Ističe da je 2006. bio savetnik generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodina – RTV, da je 2008. postao izvršni direktor Centra za savremenu edukaciju, da bi 2012. dobio funkciju savetnika gradonačelnika Novog Sada.
Nakon toga, 2014. godine, postaje predsednik Saveta za bezbednost Grada Novog Sada, 2015. član Upravnog odbora Poslovnog inkubatora Grada Novog Sada, a iste godine dolazi na funkciju izvršnog direktora JKP „Informatika“ u Novom Sadu.
Naredne 2016. godine prelazi u JP „Srbijagas“ na poziciju samostalnog stručnog saradnika u Službi za obezbeđenje sistema kvaliteta.
Potom, odlazi u Pančevo u JP „Transnafta“, gde je od 2017. bio izvršni direktor za trgovinu naftom i derivatima nafte, a od 2023. je izvršni direktor za strateške analize i međunarodnu saradnju.
Bio je član pokreta Dveri i 2012. postao je odbornik u Skupštini grada Novog Sada, ali je, kao i Miroslav Parović, ubrzo isključen, jer „nisu poslušali direktivu centrale da ne stupaju u koaliciju sa SNS“. U novembru 2012. formirali su stranku „Treća Srbija“.
„Oni su te godine priskočili u pomoć SNS-u i Milošu Vučeviću da preuzmu vlast u Novom Sadu od demokrata, prethodno smenivši posle mesec dana Aleksandru Jerkov. Naprednjački partneri Parović i Đurđev nisu loše prošli – dobili su na upravljanje JP ‘Informatika’, koje je ubrzo palo na niske grane, a preduzeće koje živi od provizije za naplatu računa komunalnih preduzeća – u gubitke. Đurđev je pride postao savetnik gradonačelnika za ‘pitanja Dunavske strategije’. ‘Informatika’ se posebno proslavila finansirajući sa 300.000 evra album Slobodana Trkulje, koji su potom ‘trećesrbijanci’ delili građanima. A 2015. godine dobio je otkaz jer je kao izvršni direktor tog preduzeća plaćao basnoslovne kafanske račune. Partneri su se posvađali, pa je Parović izbacio Đurđeva iz stranke. Prema oceni Agencije za borbu protiv korupcije, zbog sukoba interesa, jer je u periodu od 2012. do 2016. godine istovremeno bio odbornik u novosadskoj skupštini i direktor pomenutog preduzeća, izrečena mu je mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.“ (Danas, 26. 7. 2021. godine)
U julu 2015. tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predsednik „Treće Srbije“ Miroslav Parović izjavljuju da je „većina u Skupštini Novog Sada stabilna“.
„Vučević je kazao da je na sastanku rekao Paroviću da će većinu činiti oni odbornici koji budu sedeli na sednicama i sprovodili odluke većine, dodajući da od Parovića očekuje da preuzme odgovornost i da ocenu rada resora za čije rezultate je odgovornost preuzela ‘Treća Srbija’ i da za to polaže račune pred Novosađanima. ‘Ostao sam zatečen ponašanjima sada već bivših članova ‘Treće Srbije’ koji su na čelu sa tadašnjim generalnim sekretarom ‘Treće Srbije’ Aleksandrom Đurđevim, samoinicijativno odlučili da napuste sednicu Skupštine Grada i da na taj način zajedno sa još nekim odbornicima iz redova većine pokuša da obori gradsku vlast, rekao je Parović i naglasio da je u tom momentu kao predsednik stranke preuzeo odgovornost i da je sve one koji se u tom trenutku nisu pridržavali ranijih dogovora isključio iz ‘Treće Srbije’. Parović je podsetio da je dogovor o koaliciji u Novom Sadu postignut 2012. godine i da se ‘Treća Srbija’ već tri i po godine nalazi u partnerskim odnosima sa ostalim članovima vladajuće koalicije. ‘Smatram neprimerenim da tri meseca pred izbore, poput nekih ranijih političara kao što je Mlađan Dinkić, sada pokušavamo da glumimo nekakvu opoziciju i da time sakrivamo ono što smo radili’, kazao je Parović, naglasivši da je spreman da preispita sve ono što je do sada radila ‘Treća Srbija’ u vlasti i da prizna eventualne greške koje je učinila, što je, kako je rekao, već i učinio na konferenciji za novinare održanoj pre dva dana.“ (Tanjug, 7. 7. 2015. godine)
Đurđev je tada osnovao organizaciju „Srpska liga“. U APR-u udruženje ima zvaničan naziv „Srpska Liga – Nova Srpska Desnica“.
„Politička organizacija Srpska liga saopštila je da je njen osnivač Aleksandar Đurđev otpušten iz novosadskog JKP ‘Informatika zbog politike koju on i ta stranka zastupaju. ‘Otpuštanje Aleksandra Đurđeva i medijski linč kojem je on izložen posledica su ogromnog straha određenih interesnih krugova zbog politike koju Đurđev i Srpska liga zastupaju. Progon Đurđeva počinje u trenutku kada Srpska liga poziva i aktivno radi na ujedinjenju desnih političkih snaga’, navodi se u saopštenju za javnost. Aleksandar Đurđev nedavno je isključen iz političke organizacije Treća Srbija koja upravlja JKP ‘Informatika’ i koja je deo vladajuće koalicije koju u Novom Sadu predvodi SNS. Medijima je juče bilo poslato anonimno saopštenje iz JKP ‘Informatika’, u kojem je bilo navedeno da je pomoćniku direktora tog preduzeća Aleksandru Đurđevu uručen otkaz zbog niza afera u kojima je navodno učestvovao. JKP ‘Informatika’ juče je saopštila da se neće oglašavati povodom slučaja Đurđev.“ (Beta, 2. 9. 2015. godine)
Na pokrajinskim izborima 2016. godine bio je na listi Srpsko-ruskog pokreta, koja nije uspela da preskoči cenzus. Na narednim izborima 2020. godine postao je poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, ali sa liste Aleksandra Vučića, kao kadar PUPS-a.
„Sremski episkop Vasilije odlikovao ga je Ordenom svetog Maksima Brankovića za ‘delatnu ljubav prema crkvi’. U zvaničnoj biografiji piše i da je nosilac titula ‘Vitez komandir Reda Orla Gruzije’ i ‘Bešavne dolame gospoda našeg Isusa Hrista’.“ (021.rs, 20. 11. 2023. godine)
Na predizbornim mitinzima Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije — Solidarnost i pravda (PUPS — Solidarnost i pravda) „Srpska liga“ i Đurđev predstavljeni su kao koalicioni partneri.
U julu 2021. njegov Institut za političko umrežavanje pokrenuo je „Peticiju za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.
„Kako se navodi, peticiju je potpisalo više stotina ljudi. Među njima su imena ljudi iz Srpske napredne stranke – predsednik IO SNS Darko Glišić, ali i ministar odbrane i smenjeni šef beogradskog odbora Nebojša Stefanović. Slede još više ili manje poznati ‘naprednjaci’ – Bratislav Jugović, Zoran Đorđević, Uglješa Mrdić, Damir Handanović, Vladanka Malović, Marija Jovičić, Aleksandar Martinović, Luka Kebara, Lav Pajkić… Na spisku su i koalicioni partneri socijalisti Ivica Dačić, Aleksandar Antić, Đorđe Milićević. Tu je i pokrajinski poslanik sa liste PUPS Aleksandar Đurđev, te ministri Zlatibor Lončar, Maja Gojković, Irena Vujović i drugi državni i partijski zvaničnici. Estradni spisak ‘pojačavaju’ i estradne ličnosti, pevač Aca Lukas, rijaliti zvezda Kija Kockar, influenserka Ruža Rupić, pevačica Marina Visković… Institut za političko umrežavanje za sebe navodi da je ‘patriotska organizacija osnovana 2020. godine’. Prema podacima iz registra udruženja na sajtu APR-a, tzv. ‘Institut’ je udruženje građana, a predstavlja ga već pomenuti Aleksandar Đurđev, 41-godišnji kadar penzionerske partije.“ (Danas, 26. 7. 2021. godine)
Na izborima za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine održanim u decembru 2023. bio je, na predlog PUPS-a, na 28. mestu liste „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ i opet je dobio poslanički mandat.
