Miroslav Lazanski

Rođen je 1950. godine u Karlovcu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. U tom gradu započinje svoju novinarsku karijeru, počevši da piše u novinama „Polet“. Kako ističe u svojoj biografiji, u „Vjesniku’’ stiče status vojno-političkog komentatora, pisao je i za sva izdanja „Vjesnika’’ koja su obuhvatala dnevne novine, magazin ,“Start’’, nedeljnik „Sedam dana’’, „Studio’’. Pisao je takođe i za hrvatski nedeljnik „Danas“, a kasnije i za NIN. Osamdesetih godina jednom nedeljno je objavljivao kolumnu „Oružje i svet“ u ,“Poilitici ekspres“. Ističe da je 1990. godine napisao tekst „Hrvatska strojnica na hrvatskom ramenu“ u kome je polemisao s Tuđmanovim tezama kako JNA nije vojska i hrvatskog naroda. 

„Redakcija je taj tekst pustila, odjek u javnosti bio je snažan, ali sam podvrgnut i baražnoj vatri hrvatskih nacionalista.“ (Miroslav Lazanski: Kako sam došao u Beograd, „Politika“)

Iste godine, na dan prvih višestranačkih izbora u Srbiji, uradio je intervju sa tadašnjim ministrom odbrane SFRJ i načelnikom Generalštaba JNA Veljkom Kadijevićem. Ovaj intervju ostao je upamćen po imenu „nečujan intervju“, jer je odgovore generala Kadijevića čitao spiker „Zastava filma“. O tom intervjuu danas kaže: 
„Da, dotakli smo se i mog čuvenog intervjua sa generalnom Kadijevićem. Sagovornici su bili zgroženi kada sam priznao da sam nagovarao Kadijevića da izvrši vojni puč i spreči krvave građanske ratove.’’ (Miroslav Lazanski: Kako sam vaskrsao u Zagrebu, „Politka“)
U svojoj zvaničnoj biografiji na sajtu lista „Politika’’ ističe još:

„Intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija, između ostalog načelnike genralštaba ruske, kineske i japanske armije. Jedini jugoslovenski novinar koji je plovio u atomskoj podmornici, američkoj ‘Tautog’, leteo u avionu F-14, bio na nosaču aviona ‘Džon F. Kenedi’ i leteo u ‘Migu 29’.“
Za list „Politika“ počeo je da piše 1991. kad se i doseljava u Beograd, gde i danas radi i živi. Kaže da je izveštavao sa ratnih područja Avganistana, Čečenije, Iraka, Irana, Somalije… Napisao je i nekoliko knjiga, među kojima su i „Borbeni avioni“, „Bin Laden protiv Amerike“, „Hitler je pobedio“…
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine našao se na osmom mestu na listi koalicije oko Srpske napredne stranke kao vanstranačka ličnost, a zatim kao poslanik SNS-a ulazi u Skupštinu Srbije. 
Komentarišući svoj ulazak u politiku, Lazanski je kazao: 
„Nije Vučić tražio ništa konkretno, ali je s obzirom na moju karijeru, znanje i veze i kontakte koje imam, video da mogu da pomognem državi, sistemu odbrane i na koncu i njemu.“ (N1, 22. 3. 2016. godine)

Iako je u javnosti poznat po proruskim stavovima, u istoj emsiji Lazanski je to negirao, navodeći da se zalaže za „ekvidistancu i pragmatičnost i da misli da je u tome tome veličina politike koju vodi Aleksandar Vučić“.
Bio je jedan od aktera „slučaja Živaljević“. Naime, kada je  27. aprila 2017. veća grupa ljudi pod fantomkama upala u pres salu makedonskog Sobranja i počela da lomi sve oko sebe i bije poslanike i novinare, u makedonskom parlamentu bio je i službenik BIA-e Goran Živaljević. Nakon što se ispostavilo da je u to vreme u Skoplju bio i Miroslav Lazanski, istraživački portal KRIK objavio je tekst pod naslovom – Lazanski i BIA u „makedonskom scenariju“, u kom tvrdi da je Lazanski sa Živaljevićem sprovodio medijsku propagandu u Makedoniji u korist bivšeg premijera Nikole Gruevskog i ruske politike. KRIK se pozivao na prisluškivane razgovore, za koje tvrde da su procurili iz makedonske tajne službe. 
Prema navodima KRIK-a, u dokumentaciji makedonske obaveštajne službe bila je i lista tekstova Lazanskog koje su ocenjeni kao „propaganda“, objavljenih najviše u prorežimskom „Informeru“. Kako se navodi, neke od njih pisao je Lazanski, dok je u drugima kao komentator isticao rusku vojnu moć, zalagao se za saradnju sa Rusijom i protivio ulasku u NATO. Lazanski je govorio da nemire u Republici Srpskoj i Makedoniji organizuje zapad, kao i da su nemire u Makedoniji izazvale Sjedinjene Američke Države kako bi sprečile izgradnju „turskog toka“.
Lazanski je za KRIK demantovao obavljanje propagandne aktivnosti u Makedoniji, rekavši da je samo radio svoj novinarski posao.
„Ja niti sam služba, niti sam portparol službe, ja dole nisam bio kao narodni poslanik – već kao novinar ʼPolitikeʼ i neko ko je radio priloge za televiziju Republike Srpske.“ (KRIK, 28. 5. 2017. godine)
Početkom juna 2019. imenovan je za novog ambasadora Srbije u Rusiji. Na tom mestu zamenio je Slavenka Terzića, kojem je 2017. istekao četvorogodišnji mandat.