Đilas je sebičan, bez ideologije i vlasnik kompanije

Od kako je letos započela borba za mesto predsednika Demokratske stranke Boris Tadić je isticao da njegov glavni konkurent, zamenik predsednika stranke Dragan Đilas, nije dobro rešenje i to iz više razloga.

„Je li za vas ova bitka važnija od one koju ste vodili u maju? – Na izvestan način jeste. Jer sam uveren u misionarsku ulogu DS, a ona zavisi od onog ko je vodi. Zašto Đilas ne bi mogao da ima ‘misionarsku’ ulogu? – Zato što smatram da način na koji Đilas planira da vodi stranku jeste u suprotnosti sa tom misijom. To bi bila stranka bez ideologije, orijentisana kao poslovna organizacija. Uostalom, on je to jasno rekao. A to bi nas odvelo u vrlo neprincipijelne i opasne saveze sa privrednim strukturama, nauštrb građana. To nije misija DS. Njena misija je da učini od Srbije moderno i demokratsko društvo, sa zrelim institucijama. Po mom uverenju, ti principi su na ovim izborima ugroženi. A ja sam odlučan da se za njih borim. Da ne dozvolim da DS postane privredno akcionarsko društvo. Zbog čega ste toliko uvereni da će stranka zauzeti drugačije principe pobedom nekog drugog? – Zato što postoji jasan podsticaj da stranka više ne bude formatirana kao do sada. Zato sam Draganu Đilasu vrlo jasno rekao da je pokušaj uspostavljanja jedne nove većine u DS povezan sa potpuno drugačije definisanim odnosom prema krupnom kapitalu i tajkunskim strukturama. I to ne sa svim, nego jednim jedinim čovekom koji neprekidno pokušava da prodre u DS. A to je Miroslav Mišković. Teško je poverovati da je Đilas baš tako naivan da dozvoli da njime upravljaju tajkuni… – Nije to jedina stvar, naravno. Nije Đilas tako slab čovek da bi bio pod samo jednim uticajem. Postoji i drugi momenat. On je personifikacija jedne velike kompanije. Predsednik DS ne može imati dvosekle interese, privredne i političke. I na kraju, Dragan Đilas je odlično odradio kampanju za lokalne izbore i za sebe lično. Ali na ostalim nivoima je apsolutno podbacio.“ Danas, 26. 10. 2012. godine

Optužio je Đilasa za sebičluk i nespremnost da radi za opštu stvar.

„Dakle, neću da dopustim da DS postane poslovni klub. Istovremeno neću da dozvolim da rad za sebe obezbeđuje napredovanje, a ne rad za organizaciju i za opštu stvar. A upravo se to događa sa Draganom Đilasom i beogradskim odborom. On je radio za sebe i lokalne izbore, ali nije doprineo dovoljno na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Teško da će neko reći da je Đilas podbacio ako je na izborima u Beogradu sa velikom razlikom dobio svog glavnog konkurenta? Beogradski odbor je podbacio na predsedničkim za 9,2 odsto, vojvođanski za 3,4 odsto, centralnosrbijanski za 4,2 procenta. Sebičluk u politici urušava Demokratsku stranku, smanjuje joj kredibilitet. Takođe ni stranka ne može da radi samo u sopstvenom interesu, ona nije ‘koza nostra’, institucija koja rešava pitanja važna za tu grupu ljudi. Stranke moraju da budu posvećene interesima zajednice, društva u celini i ljudi koji ih vode moraju biti posvećeni opštim, a ne ličnim interesima, opštem, a ne samo ličnom uspehu. A što se niste setili pre godinu ili dve da imate pojedince koji, kako kažete, rade pre svega u svom interesu? To je tek sada postalo više nego vidljivo. Ja sam Đilasa predlagao za premijera Srbije. Posle ovih izbora ga ne predlažem jer nije pokazao spremnost da radi za opštu stvar.“ Politika, 19. 9. 2012. godine

Na direktno pitanje kakva je razlika između stranke koju bi vodio on i one na čijem čelu bi bio Dragan Đilas, Tadić je odgovorio:

„To su dve potpuno različite stranke. Stranka koju bi vodio Dragan Đilas je stranka determinisana ne ideološkim, ne vrednosnim razlozima, nego razlozima uspeha koji su, po mom mišljenju, i poslovni. Dragan Đilas je čovek koji godinama vodi jednu veliku kompaniju zavisnu od državnih poslova. Ja se suprotstavljam principijelno tome da čovek koji je vlasnik kompanije, ili vodi kompaniju, ili je prvi čovek kompanije, kako god hoćete, bude i predsednik jedne političke organizacije. Ja nikada nisam imao nikakvu kompaniju i nisam se bavio tim poslom.“ Radio Beograd, 4. 10. 2012. godine

Ipak, na sednici Glavnog odbora DS-a, 4. novembra, Tadić je obznanio odluku da se ne kandiduje na izborima za predsednika i izjavio da će najverovatnije biti počasni predsednik stranke. Time je praktično prepustio vođstvo stranke upravo onome koga je žestoko kritikovao, a to je obrazložio Đilasovim „prihvatanjem uslova“.

„Kad sam dobio uveravanja da će DS ostati pri svojim osnovnim programskim i vrednosnim ciljevima i načelima, povukao sam se iz trke za predsednika, jer mi nije bila ni namera da ponovo budem predsednik DS.“ Fonet, 25. 11. 2012. godine

Budući da sporne karakterne osobine protivkandidata na koje je ukazivao, kao ni ključna zamerka da on kao vlasnik kompanije ne može da bude i prvi čovek stranke, odjednom prestale da budu prepreka Tadiću da Đilasu prepusti liderstvo u DS, on na Istinomeru dobija ocenu „nedosledno“.

Foto: FoNet/AP