Pazi, spin: Niko više nije uradio od Srbije u oblasti vladavine prava
Kako izgleda kada vlast nahvali samu sebe na događaju koji je sama organizovala, a njoj bliski mediji to promovišu kao „nikad jaču diplomatsku ofanzivu“, pokazao je nedavni skup u Briselu na kom su zvaničnici Srbije predstavili, kako je saopšteno, rezultate reformskog procesa i napretka koji je naša zemlja ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Samo u oblasti vladavine prava, prema rečima predsednice Narodne skupštine, „niko više nije uradio nego Srbija“ i to „ne samo od zemalja kandidata, već od svih zemalja na evropskom kontinentu“. Šta je sporno u ovoj tvrdnji, osim poslednjeg dela koji je za rubriku „Da ne veruješ“?
Boravak predsednice Narodne skupštine i trojice ministara 3. jula u Briselu, provladini mediji bombastično su najavili kao „diplomatsku ofanzivu“ Srbije u „srcu Evrope“. „Predvodili“ su je Ana Brnabić, Siniša Mali, Marko Đurić i Nemanja Starović, na skupu koji su, kako su mediji preneli, organizovali Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije, i Misija Srbije pri EU.
Mali je predstavnicima evropskih institucija predstavio ekonomske reforme i makroekonomske rezultate, dok je Đurić govorio o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i evropskoj perspektivi zemlje. Starović je pričao o reformskoj agendi Plana rasta EU za Zapadni Balkan, a Brnabić o reformama u oblasti vladavine prava.
U uključenju iz Brisela za Prvi nacionalni dnevnik televizije Pink, Brnabić je tog 3. jula rekla da će „snažan tim“ predstaviti šta je urađeno u prethodnih nekoliko meseci, sa fokusom na ovu godinu, ocenivši da je urađeno mnogo, ali da se to često ne čuje u Briselu, već da se često čuju kritike na račun Srbije i „dezinformacije ili u potpunosti lažne vesti“.
„Ja sam u potpunosti sigurna, uverena da niko više nije uradio nego Srbija u toj oblasti i ne samo od zemalja kandidata već od svih zemalja na evropskom kontinentu“, rekla je predsednica Skupštine.
Na skupu je, između ostalog, podsetila da je ove godine usvojeno „čak 23 zakona koja su u direktnoj vezi sa EU integracijama“, „četiri zakona koji se tiču pune primene ODIHR-ovih preporuka“, kao i pet zakona u oblasti sudstva, „u bliskom partnerstvu sa Venecijanskom komisijom“.
Brojne preporuke ODIHR-a nisu rešene
Kad već pominje dezinformacije, valjalo bi podsetiti kako je izgledala implementacija ODIHR-ovih preporuka. Usvajanjem izmena i dopuna četiri izborna zakona nisu obuhvaćene sve preporuke ODIHR-a. To je potvrdila i sama organizacija, koja je krajem maja saopštila da izmenama zakona nisu rešene brojne dugogodišnje preporuke. Kako je objasnio ODIHR, Srbija je u „potpunosti ili delimično“ rešila niz preporuka, dok mnoge dugogodišnje prioritetne preporuke i dalje nisu rešene.
Podsećamo da je ODIHR u februaru 2024. objavio 25 preporuka za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji, među kojima je sedam prioritetnih i 18 ostalih preporuka. Među najvažnijim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, kao i sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače. Te preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena.
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov rekao je za Istinomer da je usvojena samo jedna prioritetna preporuka ODIHR-a, koja se odnosi na okolnost da birač može da podrži više lista na jednim izborima.
Narodna skupština usvojila je 20. maja izmene i dopune četiri izborna zakona: o izmenama zakona o izboru predsednika, o lokalnim izborima, o izboru narodnih poslanika i o Ustavnom sudu. Predstavnici vlasti su tvrdili da izmene predstavljaju ispunjavanje preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) nakon decembarskih izbora 2023. godine. Kao najvažnije promene naveli su da će građani ubuduće svojim potpisom moći da podrže više izbornih lista, da stranke više neće moći da zloupotrebljavaju „manjinski status“, kao i da će oni koji budu čuvali kutije na biračkim mestima morati da imaju potvrdu o završenoj obuci.
Srbija nije uradila najviše u oblasti vladavine prava
Kada kaže da u oblasti vladavine prava „niko više nije uradio nego Srbija“ od zemalja kandidata, tvrdnju Ane Brnabić ne potvrđuju ni ocene Evropske komisije.
U izveštajima o napretku za 2025. godinu, Crna Gora ima viši nivo pripremljenosti od Srbije u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24. Dok je Srbija u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) ocenjena kao zemlja koja ima „određeni nivo pripremljenosti“ i koja tokom izveštajnog perioda „nije ostvarila napredak“, Crna Gora je ocenjena kao zemlja „između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti“ koja je „ukupno ostvarila određeni napredak“. U Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) Srbija je ocenjena kao zemlja „između određenog i umerenog nivoa pripremljenosti“ koja je ostvarila „ograničen napredak“, dok je Crna Gora ocenjena kao zemlja „između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti“.
Slično je u poređenju sa Albanijom, koja je u oba poglavlja na višem nivou pripremljenosti od Srbije i ostvarila je veći napredak tokom izveštajnog perioda. Albanija je u Poglavlju 23 ocenjena kao „umereno pripremljena“ uz „izvestan napredak“, dok je u Poglavlju 24 ocenjena kao „umereno pripremljena“ uz „dobar napredak“.
I u najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se prati napredak između dva izveštajna ciklusa, piše Radio Slobodna Evropa, ocenjuje se da Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija.
Navodi se i da EU izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pojačanog političkog pritiska na pravosuđe, izostanka rezultata u procesuiranju korupcije na visokom nivou, sve učestalijih napada na novinare i pogoršanja izbornog okruženja.
U ovom dokumentu, prema pisanju Radio Slobodne Evrope, piše i da su studentski protesti i zahtevi za odgovornošću vlasti obeležili protekli period, dok su istovremeno zabeleženi nasilni incidenti, pritisci na civilno društvo i medije, kao i ograničen napredak u sprovođenju reformi koje su ključne za nastavak evropskog puta Srbije.
Međutim, Brnabić se nije zaustavila na tvrdnji da je Srbija ostvarila najveći napredak u oblasti vladavine prava. Na pitanje da li to „vidi Brisel“, rekla je da su mnogi, posebno u Evropskoj komisiji, „potpuno svesni toga“ i informisani o reformama, ali da o otvaranju i zatvaranju klastera odlučuju države članice EU.
Šta koči otvaranje Klastera 3?
U međuvremenu, države članice EU su 8. jula, na sastanku Komiteta stalnih predstavnika (COREPER), odlučile da ne otvore Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) u pregovorima Srbije o pristupanju. Odluka je doneta uprkos beleški Evropske komisije, koju je objavio POLITICO, u kojoj se Beogradu pripisuje „nedavni napredak“ u oblasti Osnova (vladavina prava, pravosuđe, mediji i izbori).
Prema pisanju portala Savremena politika, osam država članica Unije bilo je protiv toga da se Beogradu odobri novi korak u evropskim integracijama: Holandija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Švedska, Estonija, Litvanija i Letonija. Kao glavne razloge za protivljenje, ove države istakle su stanje u domenu vladavine prava u Srbiji, te nedovoljno usklađivanje Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, uključujući neuvođenje sankcija Rusiji.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kaže za Istinomer da svih prethodnih godina, kada se pričalo o Klasteru 3, pravosuđe nije bilo tema, kao i da je vlast od toga “napravila izmišljen problem” da bi dokazala ekspeditivnost i onda to koristila kao argument.
'Oni znaju da to nije uslov i znaju da to nije dovoljno za otvaranje Klastera 3, ali su računali da u celoj ovakvoj klimi gde se otvaraju klasteri Ukrajini i Moldaviji, a Albaniji zatvaraju, da EU deli šakom i kapom. Pa su onda mislili da će i oni da se provuku nekako za Klaster 3. A taj spin isključivo služi za unutrašnje potrebe, da bi mogli da koriste argumente - evo, mi smo sve uradili što je do nas, ali oni nas neće i samo Srbija ima poseban tretman. I da tačno je - Srbija ima poseban tretman u odnosu na sve te druge zemlje zato što se Srbija jedina nije uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU', kaže Selaković.
Nakon što je uspela da obezbedi podršku Nemačke i Francuske, kao de facto najvećih i najmoćnijih zemalja EU, vlast je, dodaje Selaković, mislila da će to biti dovoljno da se i druge zemlje povinuju tome. Kaže da je ubeđena da se pomenute zemlje ne bi protivile da otvaranju Klastera 3 da je Srbija uvela sankcije Rusiji.
'Naravno da tu postoje različite bilateralne pozicije, ali to bi se, kao i u slučaju Crne Gore, rešavalo prilikom zatvaranja poglavlja', ističe ona.
Portal POLITICO piše da među članicama EU postoji neslaganje oko toga da li Srbiji treba omogućiti dalje pomake u pristupnim pregovorima. Evropska komisija se zalaže za otvaranje Klastera 3, ali pojedine države članice, među kojima je i Holandija, smatraju da Srbija nije ostvarila dovoljan napredak u oblasti vladavine prava i ljudskih prava, dok deo njih kao problem vidi i bliske odnose Srbije sa Rusijom.
Prema pisanju ovog portala, u internom dokumentu Evropske komisije, pripremljenom za ambasadore država članica, ocenjuje se da je Srbija sprovela značajan deo preuzetih obaveza i da je otklonila nazadovanje koje je nastalo nakon usvajanja spornih zakonskih izmena početkom godine. Međutim, samo nekoliko nedelja ranije, u poverljivom izveštaju o Srbiji do kojeg je došao POLITICO, Komisija je ukazala na ozbiljnu zabrinutost u oblasti ljudskih prava, upozoravajući da su se „pritisci na organizacije civilnog društva i novinare pojačali, uključujući kampanje blaćenja protiv pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije“.
U analizi se navodi da „nije bilo napretka u nizu velikih slučajeva korupcije“, uključujući istrage u vezi sa padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Da „nikad jača diplomatska ofanziva“ srpskih zvaničnika nije ubedila sve države članice u istinske reforme, potvrđuje i najnovija rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, usvojena 8. jula, u kojoj se ponavljaju, a u pojedinim oblastima i dodatno pooštravaju prošlogodišnje kritike.
Vlastima u Beogradu evroposlanici su poslali jasnu poruku – napredak Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji ne podrazumeva samo usvajanje reformi, nego i njihovu temeljnu i potpunu primenu. Evropski parlament ističe da je napredak moguć samo uz reforme vladavine prava i snažnije demokratske standarde, kao i da su Srbiji su potrebni slobodni i pošteni izbori kako bi rešila svoju političku krizu. U dokumentu se ukazuje da trajni jaz između usklađivanja zakonodavstva sa EU pravilima i efikasne primene reformi i dalje podriva napredak Srbije.
Poslanici ističu i da bi pregovori o pristupanju Srbije trebalo da napreduju tek kada se ostvari merljiv i održiv napredak u područjima kao što su vladavina prava, slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija, reforma javne uprave i bolje funkcionisanje demokratskih institucija. Zabrinuti zbog popustljivog pristupa prema Srbiji, poslanici žele da Evropska komisija na svako značajno nazadovanje u dinamici i obuhvatu reformi u Srbiji odgovori prilagođavanjem finansijske podrške koju EU pruža u okviru svojih pretpristupnih fondova.
