Mrežama kruže obmanjujuće tvrdnje o povećanju poreza za građane EU
Teze da institucije Evropske unije i generalni sekretar NATO-a imaju ovlašćenja da zahtevaju veće oporezivanje građana iz zemalja članica EU ne zasnivaju se na činjenicama.
Na mrežama u regionu se dele navodi da Evropska unija „daje naloge zemljama članicama za sve većim oporezivanjem svojih državljana“, kao i da generalni sekretar NATO-a Mark Rute predlaže „neodređeno trajno oporezivanje od 0,25 odsto privrednog učinka svih država EU i NATO-a zbog finansijskih potreba Ukrajine“.
Međutim, Evropska unija nema ovlašćenja da uvodi niti naplaćuje poreze – ta ovlašćenja pripadaju državama članicama EU. Svaka država članica EU ima slobodu da oblikuje svoj poreski sistem, uz naglasak na zabranu uvođenja štetnih poreskih mera koje bi bile na štetu drugih država članica.
Prema navodima na zvaničnom sajtu EU, glavni cilj poreske politike EU jeste nesmetano funkcionisanje jedinstvenog tržišta, odnosno obezbeđivanje da prekogranične ekonomske aktivnosti ne budu ometane poreskim barijerama i da se izbegnu narušavanja konkurencije. Takođe se nastoji da građani i preduzeća ne nailaze na probleme u vezi sa dvostrukim oporezivanjem, narušavanjem konkurencije, povraćajem poreza i pribavljanjem informacija o poreskim pravilima u drugim državama članicama.
Posebna pravila o oporezivanju utvrđena su članovima 110–113 Ugovora o funkcionisanju EU. Za usvajanje usklađenog poreskog zakonodavstva potreban je jednoglasan konsenzus svih država članica u Savetu EU, što je često usporavalo donošenje zajedničkih pravila.
Predlog o izdvajanju najmanje 0,25 odsto BDP-a za podršku Ukrajini, koji je izneo generalni sekretar NATO-a Mark Rute, odnosi se na članice tog vojno-političkog saveza, a ne na sve države EU. Pošto nisu sve države članice EU ujedno i članice NATO-a, Rute ne može da predlaže mere koje bi se odnosile na sve države EU.
Politico piše da je Rute krajem aprila ove godine predložio da članice NATO-a izdvajaju najmanje 0,25 odsto BDP-a za vojnu pomoć Ukrajini, nakon pritužbi da pojedine zemlje snose veći teret od drugih. Faktograf u analizi iste teme navodi da prema podacima nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, taj prag su već dostigle ili premašile nordijske i baltičke zemlje, kao i Holandija i Poljska. Međutim, Ruteov predlog je odmah naišao na otpor među saveznicama. Francuska i Velika Britanija su se prve usprotivile ovoj ideji, a kasnije se pokazalo da joj se protive i Španija, Italija i Kanada. Pošto NATO sve ključne odluke donosi jednoglasnim konsenzusom, protivljenje nekoliko velikih članica dovoljno je da takav plan bude blokiran.
