Viralni snimak ne prikazuje demonstracije u Iranu, zabeležen je u Grčkoj
U jeku aktuelnih protesta u Iranu, na mrežama se proširio snimak bacanja Molotovljevih koktela sa obmanjujućim navodima da prikazuje Irance koji se bore na ulicama.
- Snimak je, pak, zabeležen u novembru 2025. godine i prikazuje incident nakon koncerta grčkog repera Lex u Solunu. Grčki mediji su izvestili o događaju, pripisujući nemire grupi pojedinaca koji su napali policijske snage u blizini turskog konzulata u Solunu.
- Objavama na mrežama nedostaje kontekst.
Povodom eskalacije demonstracija u Iranu prethodnih nedelja, na mrežama se proširio snimak više osoba koje bacaju Molotovljeve koktele na automobile, sa navodima da je reč o “Irancima koji se bore na ulicama”.
Međutim, snimak prikazuje incident nakon koncerta grčkog repera Lex koji je održan u Solunu 1. novembra 2025. godine.
Obrnuta pretraga kadrova sa snimka uputila je na istovetan snimak objavljen na Instagram nalogu korisnika iz Grčke 2. novembra 2025, bez propratnog konteksta. Pretraga ključnih reči uputila je na izveštaje grčkih medija iz tog perioda u kojima se navodi da je grčka policija uhapsila 18 ljudi zbog napada Molotovljevim koktelom na policiju, ispred turskog konzulata u Solunu 1. novembra 2025. godine. Nasilje je, kako pišu grčki mediji, izbilo nakon završetka koncerta grčkog repera Lex, nakon čega je policija upotrebila svetleće granate i suzavac da bi kontrolisala situaciju.
Grčki reper Lex je vrlo popularan u Grčkoj i poznat po svojim društveno angažovanim tekstovima.
Na Jutjub kanalu grčkog medija Open takođe je objavljen snimak incidenta iz novembra 2025. sa opisom: “Solun: Napad Molotovljevim koktelom na odred policije za razbijanje demonstracija ispred turskog konzulata. Centar Soluna pretvorio se u bojno polje kada je policijske snage stacionirane u turskom konzulatu napala grupa od 50 muškaraca sa kapuljačama Molotovljevim koktelima. Šest automobila je zapaljeno. Incidenti su počeli nakon reperovog koncerta, kojem je prisustvovalo više od 45 hiljada ljudi”.
Snimak se delio na mrežama i na drugim govornim područjima, o čemu su pisali portali za proveru činjenica Maldita, Misbar, Fact Crescendo i India Today.
***
Eskalacija protesta u Iranu poslednjih nedelja izazvana je ekonomskom krizom koja je evoluirala u široko rasprostranjeni antivladin pokret i jednu od najdestabilizujućih epizoda nemira sa kojima se iranski režim suočio godinama, piše Gardijan.
Američka novinska agencija Human Rights Activists News Agency je izvestila da je (do 14. januara 2026. godine) najmanje 2.600 ljudi ubijeno tokom najnovijeg talasa protesta, dok neke grupe za ljudska prava tvrde da je taj broj još veći.
DW piše da su internet ograničenja i stroga kontrola nad protokom informacija u Iranu stvorili informacioni vakuum, što znači da se veliki deo snimaka koji kruže onlajn ne može nezavisno potvrditi. Strani mediji jedva mogu da izveštavaju iz zemlje, a građani koji dokumentuju proteste suočavaju se sa ozbiljnim rizicima.
Stručnjaci kažu da ovaj nedostatak pristupa nije nov, već deo dugogodišnje strategije iranskog režima. Sara Bazubandi, viši istraživač i vanredni saradnik Instituta za bezbednosnu politiku na Univerzitetu u Kilu u Nemačkoj, objasnila je za DW da su isključenja interneta “namerna taktika da se stvori sumnja kada ljudi ne mogu da dele informacije i da nas zbune ko govori istinu”.
