Uređaji na aerodromima širom EU na mrežama opisani kao „monstrumi“
Objave na društvenim mrežama prikazuju uređaje na pasoškoj kontroli uz tvrdnje da su to „monstrumi“ za nadzor neevropskih državljana koji najavljuju zabranu ulaska ili izlaska iz EU. Te tvrdnje su netačne, radi se o opremi i procedurama koje uvodi novi Sistem ulaska i izlaska EU (EES) i čija svrha je digitalna evidencija prelazaka, a ne zabrana kretanja.
- Uređaj sa snimka koristi se u okviru Entry/Exit Systema (EES) za evidenciju ulazaka i izlazaka državljana trećih zemalja u EU.
- EES zamenjuje ručno pečatiranje pasoša unosom biometrijskih i osnovnih podataka - cilj je brža i preciznija kontrola.
- Sistem se primenjuje postepeno od 12. oktobra 2025. i obuhvata veći broj država Šengena. Prelazni period traje do aprila 2026.
- EES ne uvodi zabranu napuštanja EU za građane EU niti automatsku zabranu ulaska za ljude iz trećih zemalja, radi se o evidenciji i verifikaciji identiteta.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
U objavama koje su se proširile društvenim mrežama uređaj na pasoškoj kontroli prikazuje se uz senzacionalistički opis „monstruma“ i teze da je reč o tehnologiji koja će „zabraniti Evropljanima izlazak iz Unije i onemogućiti ulazak neevropskih državljana“. Obrnutom pretragom fotografija dolazimo do potvrde da su sporni „monstrumi“ zapravo novi Sistem ulaska i izlaska (Entry/Exit System – EES) Evropske unije. U vezi sa tim je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije početkom oktobra saopštilo da od 12. oktobra 2025. počinje postepena primena EES-a za državljane zemalja van EU i da će prilikom prvog ulaska u zemlju koja primenjuje EES biti uzeti otisci prstiju i fotografija lica, dok se pečat u pasošu i dalje neće ukidati u prelaznom periodu.
Evropska komisija i informativni tekstovi o EES-u objašnjavaju da je cilj novog sistema ukidanje ručnog pečatiranja i uvođenje digitalne evidencije ulazaka i izlazaka (datum, mesto, biometrijski podaci kada su potrebni) radi efikasnijeg praćenja prekoračenja dozvoljenog boravka, borbe protiv prevara sa identitetom i unapređenja bezbednosti spoljnih granica. To znači da uređaji i samouslužne stanice koje putnici vide služe za unos i verifikaciju podataka, da ubrzaju proceduru i smanje manuelni rad.
Vreme navodi da će EES uvesti dodatnu obavezu prilikom ulaska u Šengen i da u početku može produžiti vreme zadržavanja na granici dok se procedure ne stabilizuju, ali i da je cilj dugoročno olakšavanje putovanja i veća sigurnost. RSE u svom tekstu objašnjava i tehnički okvir, tačnije – ko je obuhvaćen sistemom, zašto se uvodi postepeno i koje kategorije putnika su izuzete (nosioci boravišnih dozvola, diplomate, određene kategorije studenata/volontera), što demantuje tvrdnje da će sistem masovno onemogućavati ulazak ili izlazak građana.
Pitanja privatnosti i zaštite podataka, pak, jesu legitimna tema javne rasprave. EES predviđa obradu biometrijskih podataka i njihovo čuvanje u centralnim bazama tokom propisanih perioda radi kontrole prekoračenja boravka i borbe protiv zloupotreba. Upravo zbog toga stručnjaci ističu potrebu za jasnim pravilima obrade i zaštite podataka. To međutim ne znači da su uređaji „monstrumi“ sa ciljem političke represije, već je reč je o standardnoj graničnoj tehnologiji koju koriste mnoge zemlje i koja ima i prednosti i rizike koje treba urediti.
Dodatno, EES se uvodi postepeno – uz rok od 180 dana za usklađivanje do pune operativnosti sistema najkasnije do 10. aprila 2026 – što znači da se implementacija razlikuje po prelazima i državama i da će u prvim mesecima i dalje postojati komplementarne procedure poput pečatiranja pasoša.
