Manipulativno tumačenje studije o uticaju ozonskog omotača na globalno zagrevanje
Nalazi nove studije o uticaju ozonskog omotača na globalno zagrevanje obmanjujuće su predstavljeni u članku koji se deli na mrežama. Suprotno tezama da „problem više nije ozonska rupa, već ozonski omotač“, naučni podaci govore da je problem kompleksniji.
- Rezultati istraživanja koje je vodio Univerzitet u Redingu pokazali su da iako je zabrana gasova koji uništavaju ozon pomogla ozonskom omotaču da se oporavi, „u kombinaciji sa povećanim zagađenjem vazduha, uticaj ozona mogao bi da zagreje planetu više nego što se prvobitno mislilo“.
- To ne znači da „ozonska rupa više ne predstavlja problem“, budući da je zaštita ozonskog omotača i dalje ključna za ljudsko zdravlje i sprečavanje raka kože. Ozonski omotač štiti Zemlju od opasnog ultraljubičastog zračenja koje može naštetiti ljudima, životinjama i biljkama. Istraživanje sugeriše da je potrebno revidirati postojeće klimatske politike kako bi se uzelo u obzir dodatno zagrevanje povezano sa obnavljanjem ozonskog omotača.
- U objavama na mrežama se manipuliše činjenicama.
„Klimatski alarmisti pronašli su novog zlikovca, ovoga puta je u pitanju ozonski omotač. Jedna propaganda zamenila je drugu, i čini se da su mnogi zaboravili šta se propovedalo pre više od 30 godina. Prema klimatskim alarmistima, problem sada nije ozonska rupa, već ozonski omotač. Činjenica da nedavna studija objavljena pod naslovom ‘Uticaji budućih promena ozonskog omotača na klimu: Poređenje metrika i metoda’ u časopisu Atmospheric Chemistry and Physics sada izveštava da bi oporavak ozonskog omotača mogao uzrokovati dodatni učinak zagrevanja od otprilike 40 posto do 2050. godine, što je savršen temelj za još jednu paničnu priču“, navodi se u tekstu regionalnog portal Epoha, koji se proširio na Fejsbuku.
Ali reč je o manipulativnom tumačenju rezultata istraživanja o uticaju ozonskog omotača na klimatske promene.
Studija pod nazivom „Uticaj na klimu usled budućih promena ozonskog omotača: međusobno poređenje metrika i metoda“, koju je vodio Univerzitet u Redingu u Velikoj Britaniji, (a koja je objavljena na sajtu naučnog časopisa Atmospheric Chemistry and Physics u avgustu 2025. godine), pokazali su da, iako je zabrana gasova koji uništavaju ozon pomogla ozonskom omotaču da se oporavi, „u kombinaciji sa povećanim zagađenjem vazduha, uticaj ozona mogao bi zagrejati planetu 40 odsto više nego što se prvobitno mislilo“.
„Nova studija koju je vodio Univerzitet u Redingu otkrila je da se od 2015. do 2050. godine očekuje da će ozon izazvati 0,27 vati po kvadratnom metru (Wm⁻²) dodatnog zagrevanja. Ova brojka – koja meri koliko dodatne energije se zarobljava po kvadratnom metru Zemljine površine – učinila bi ozon drugim najvećim doprinosiocem budućem zagrevanju do 2050. godine, posle ugljen-dioksida (1,75 Wm⁻² dodatnog zagrevanja)“, navodi se u izveštaju o studiji objavljenom na sajtu Univerziteta u Redingu.
Profesor Vilijam Kolins, glavni autor studije, povodom rezultata istraživanja je izjavio: „Zemlje rade pravu stvar time što nastavljaju da zabranjuju hemikalije zvane CFC i HCFC koje oštećuju ozonski omotač iznad Zemlje. Međutim, iako ovo pomaže u obnavljanju zaštitnog ozonskog omotača, otkrili smo da će ovaj oporavak ozona zagrejati planetu više nego što smo prvobitno mislili. Zagađenje vazduha iz vozila, fabrika i elektrana takođe stvara ozon blizu tla, uzrokujući zdravstvene probleme i zagrevajući planetu.“
Istraživanje je koristilo kompjuterske modele za simulaciju kako će se atmosfera promeniti do sredine veka. Modeli su pratili scenario sa niskom implementacijom kontrole zagađenja vazduha, ali sa postepenim ukidanjem CFC-a i HCFC-a kako je propisano Montrealskim protokolom (1987).
„Nalazi pokazuju da zaustavljanje proizvodnje CFC-a i HCFC-a – uglavnom radi zaštite ozonskog omotača – pruža manje klimatske koristi nego što je prethodno izračunato. CFC-i i HCFC-i su gasovi staklene bašte koji zagrevaju planetu. Zemlje su ih zabranile da bi sačuvale ozonski omotač, očekujući da će to takođe pomoći u borbi protiv klimatskih promena. Ali kako se ozonski omotač oporavlja, on stvara više zagrevanja koje poništava većinu klimatskih koristi od uklanjanja CFC-a i HCFC-a“, navodi se u izveštaju univerziteta.
Istraživači naglašavaju da je obnavljanje ozonskog omotača i dalje ispravna stvar i da donosi vitalne zdravstvene koristi; štiteći ljude, životinje i biljke od opasnog ultraljubičastog zračenja. Zaštita ozonskog omotača ostaje ključna za ljudsko zdravlje i sprečavanje raka kože, ističe se u izveštaju o istraživanju.
„Neki od dodatnih efekata zagrevanja mogu se ublažiti smanjenjem zagađenja vazduha povezanog sa formiranjem ozona blizu tla. Međutim, klimatske politike treba revidirati kako bi se uzelo u obzir neizbežno dodatno zagrevanje povezano sa obnavljanjem ozonskog omotača“, navodi se u zaključku izveštaja o studiji, o čemu je izvestio i Gardijan.
“Ozonski omotač je tanak deo Zemljine atmosfere koji apsorbuje skoro svu štetnu ultraljubičastu svetlost Sunca. “Ozonske rupe” su popularni naziv za područja oštećenja ozonskog omotača. Međutim, oštećenje ozonskog omotača je više kao veoma tanka mrlja nego rupa.
Ozon je dobar u hvatanju vrste zračenja koja se naziva ultraljubičasto zračenje ili UV svetlost, koja može prodreti u zaštitne slojeve organizama, poput kože. To zatim može oštetiti molekule DNK kod biljaka i životinja.
Ozonski omotač postaje sve tanji. Hemikalije zvane hlorofluorougljenici (CFC) su razlog zašto imamo tanji ozonski omotač. CFC je molekul koji sadrži elemente ugljenik, hlor i fluor. CFC su svuda, uglavnom u rashladnim sredstvima i plastičnim proizvodima. Preduzeća i potrošači ih koriste jer su jeftini, ne pale se lako i obično ne truju živa bića. Ali CFC počinju da 'jedu' ozonski omotač kada se raznesu u stratosferu. (izvor: Nacionalna geografija)
