Najmanje troje fektčekera iz GFCN otputovalo je u Venecuelu, gde su posmatrali lokalne izbore 27. jula. Tim povodom, navodi se u analizama Lupa, objavili su četiri članka u nizu.

Ovi izbori su bili oštro kritikovani širom sveta zbog bojkota opozicije, niske izlaznosti birača i odsustva fer izbornog procesa.  

Partija Nikolasa Madura, predsednika Venecuele, ponovo je – očekivano – pobedila. (Uz bojkot opozicionih kandidata i njihov poziv biračima da se uzdrže od glasanja, Madurova stranka je osvojila 285 od 335 opština koje su bile u igri, uključujući 23 od 24 glavna grada država, piše Lupa.)

Na pitanje zašto su njihovi ljudi bili prisutni, GFCN je odgovorio brazilskom mediju da njihovi „eksperti samostalno biraju događaje koje prate“, a njihovi stavovi „ne predstavljaju zvaničan stav mreže“:

„Slobodni su da prihvate pozive različitih javnih institucija, organizacija i država da učestvuju na određenim događajima. Uloga GFCN je bila da informiše eksperte o ovoj prilici, kao što je učešće u posmatranju izbora.“

Inače, na seriju tekstova brazilskog medija, odgovorio je jedan od članova GFCN, tvrdeći da sadrže niz grešaka.

Poznata strategija – imitacija 

Ovo nije slučajna epizoda, već deo dobro poznate strategije Kremlja: imitirati nezavisne institucije kako bi se zamaglila razlika između činjenica i propagande.

Lupa u svom istraživanju navodi da je stvaranje ruske mreže skorašnja strategija razvoja industrije “suprotstavljanja dezinformacijama”, koja preslikava i imitira novinarstvo na zapadu, dok nemački medij DW piše da je reč o poznatom ruskom metodu “oponašaj i zbunjuj”.

“Glavni cilj GFCN nisu nacije već zapadni mediji. Među 60 objava postoji najmanje 95 kritika usmerenih na medijske kuće, uključujući tradicionalne medije, onlajn publikacije, fektčeking organizacije i platforme društvenih medija u njihovoj ulozi izdavača ili moderatora sadržaja”, piše Lupa.

*Publikacije GFCN možete naći na ovom linku.

Ko su fektčekeri, a ko “fektčekeri”?

Ključne razlike između ovih organizacija su što i IFCN (Međunarodna mreža fektčekera) i EFCSN (Evropska mreža fektčekera), za razliku od GFCN (Globalne mreže fektčekera) imaju vrlo stroge kodekse, insistiraju na transparentnosti i članice moraju biti registrovane organizacije, o čijem finansiranju postoje javno dostupni podaci. Ruska mreža, s druge strane, nije toliko stroga i kao članove prihvata i pojedince i medijske kompanije.

Prvo pominjanje GFCN, navodi Lupa, dogodilo se 20. novembra prošle godine, tokom foruma u Moskvi, koji se bavio dezinformacijama i tada su državna novinska agencija TASS i organizacija ANO Dialog (obe povezane sa Kremljem) potpisale memorandum koji je postavio osnove za stvaranje GFCN.

„Ova inicijativa je deo dobro uspostavljene Kremljske strategije: oponašanja nezavisnih institucija kako bi bolje širila svoju propagandu. Ruska verzija provere činjenica ne bi trebalo nikoga da prevari. Moskva i njeni posrednici ne proveravaju činjenice – oni ih izobličavaju kako bi odgovarale narativu, naročito da opravdaju svoj totalni rat protiv Ukrajine. RSF osuđuje ovaj novi alat ruske mašinerije za dezinformacije”, rekla je Pauline Maufrais iz RSF .

Ruski narativ i domaći eho

Do srpske javnosti je informacija o ruskoj mreži fektčekera došla nakon što je ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina učestvovao na jednom od njihovih događaja u Rusiji, govoreći o „međunarodnoj saradnji u borbi protiv dezinformacija“. Na ovom događaju učestovovala je i Marija Zaharova, s porukom da su dezinformacije „oružje protiv stabilnosti država“.

U domaćem kontekstu, propagandna taktika imitacije već je poznata: studentske organizacije koje ne deluju spontano, “udruženja onih koji novinarstvo brane od novinara, posmatrači izbora koji više učestvuju nego što posmatraju, „fantastične nevladine organizacije” koje ulaze u obračun sa svim kritičarima vlasti”…

***

Više detalja u analizama Lupe na sajtu lupa.uol.com.br.