Vanredno stanje u Srbiji: Između pretnji i upozorenja

Da je Srbija u neproglašenom vanrednom stanju, proteklih meseci mogli smo više puta da čujemo u delu javnosti. Bilo je i mišljenja da eskalacija nestabilnosti, nasilja i „huškanja sa strane režima“ služe da se vanredno stanje uvede i zvanično.

Dan uoči najmasovnijeg protesta, održanog 15. marta na Slaviji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da im ne pada na pamet da uvode vanredno stanje, osim ako se ne dogodi veliki napad na snage bezbednosti.

Početkom avgusta Vučić je rekao da uvođenje vanrednog stanja nijedne sekunde nije bila opcija. Dodao je da je uveren u pobedu vlasti na novim izborima, kad god oni bili.

Tada je rekao i da su „oni“ uvodili vanredno stanje kada je ubijen premijer Zoran Đinđić kako bi ograničavali prava i slobode građana. Vlast sada, prema njegovim rečima, to ne čini, već daje „više od onoga što su uobičajena prava i slobode“.

Deset dana kasnije ponovo se dotakao ove teme, komentarišući demoliranje sedišta novosadskog SNS-a i incidente koji su izbili na protestima u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima.

Vučić je u uključenju za televiziju Informer 14. avgusta rekao:

„Ja želim da se izvinim svim ljudima, svima onima koji znaju i koji me upozoravaju i koji mi objašnjavaju i koji mi govore da je vreme za vanredno stanje, da je vreme da se ukinu N1, Nova S, da je vreme da vojska izađe na ulice i sve drugo. Ja nemam ništa protiv, ja ću još godinu i po dana maksimalno da budem predsednik Srbije.“

Dodao je da u Srbiji „ima sedam miliona predsednika“ i da svi misle da bolje od njega znaju šta treba činiti. Rekao je i da će sa zadovoljstvom gledati rad budućeg predsednika, ali da se trudi da svaki potez meri zajedno sa saradnicima. „Pravna država moraće da radi“, naglasio je.

Vučević: Bez vanrednog stanja, policija i tužilaštvo da rade

Sutradan je bivši premijer i predsednik SNS-a Miloš Vučević Vučеvić ocenio da nеma potrеbе za vanrednim stanjem. Na pitanjе novinara da li ćе država prеduzеti rigoroznijе mеrе ako sе nastave blokade i „uništavanjе tuđе imovinе“ i da li postoji mogućnost uvođеnja vanrеdnog stanja, odgovorio da država ne treba da sprovodi rigoroznijе mеrе, već da treba da sprovede pravne norme i zakone.

„Uopštе nеma potrеbе za bilo kakvim dodatnim pravno-političkim radikalnim mеrama. Samo je pitanje da i policija i pravosudni organi trеba da radе svoj posao, da sе radi na idеntifikaciji počinilaca krivičnih dеla i da tužioci pokrеnu tužilačku istragu, a nakon toga naravno sud da utvrdi da li postoji krivično-pravna odgovornost… Sistem mora da radi. Pravno, politički, državni sistem mora da radi. I to je naš zahtev, da se pokaže odgovornost. Jer ako nema odgovornosti, onda vi dajete motiv banditima, teroristima, blokaderima da nastave ovo da rade“, rekao je Vučević.

Vlast i tabloidi su prethodnih meseci često optuživali deo tužilaštava da „učestvuje u sprovođenju obojene revolucije“.

Glavni javni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić nedeljama je bio meta kampanje vlasti i tabloida, koji su mu pripisivali „režiju državnog udara“. Na meti je bila i vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, kao i tužioci i sudije čije odluke nisu bile u skladu sa očekivanjima vlasti i njoj bliskih medija.

Predsednik je ranije pretio da će policajci i tužioci koji ne štite poredak i zakon biti promenjeni. Ovih dana najavio je velike reforme u policiji, pravosuđu i tužilaštvu.

NIS sprema zaposlene za vanredno stanje

Dok su iz SNS-a smirivali javnost porukama da nema potrebe za vanrednim stanjem, u isto vreme stigla je vest da se Naftna industrija Srbije (NIS) priprema za takvu situaciju.

Mediji su objavili da su zaposleni u NIS-u 15. avgusta dobili obaveštenje preko interne mreže. Kompanija mora da obezbedi „preduslove za sprovođenje radne obaveze ukoliko dođe do proglašenja vanrednog ili ratnog stanja“.

Radnici su obaveštenje dostavili agenciji Beta, uz insistiranje na anonimnosti. U njemu se navodi da je, u skladu sa zakonskim propisima i odlukom Vlade Srbije, NIS „prepoznat kao veliki tehnički sistem od značaja za odbranu zemlje u oblasti energetike“.

„Ova mera je deo preventivnih aktivnosti. Ne znači da se očekuje vanredno ili ratno stanje, već služi isključivo usklađivanju sa zakonskim propisima“, stoji u dopisu.

Zaposleni su dužni da Saopštenja potpišu i vrate Front ofisu najkasnije do 15. novembra 2025. Potpisivanjem potvrđuju da su obavešteni i da će, u slučaju vanrednog ili ratnog stanja, nastaviti da obavljaju redovne poslove u okviru kompanije.

Šta bi za građane značilo uvođenje vanrednog stanja?

Prema Ustavu Srbije, Narodna skupština proglašava vanredno stanje kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana.

Posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti, precizira se u Zakonu o odbrani.

Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skupština odluku može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Za vreme vanrednog stanja, parlament se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.

Ako skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Srbije, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Skupština.

U vanrednom stanju skupština može ograničiti Ustavom zajamčena ljudska i manjinska prava u meri koju sama propiše. Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od tih prava može propisati Vlada, uredbom, uz potpis predsednika Republike.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana. Po isteku tog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Koja prava će biti ograničena, ne zna se unapred. Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, u analizi za Otvoreno pravosuđe pobrojala je prava koja se mogu ograničiti: pravo na slobodu i bezbednost, dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda, prava koja su vezana za pritvor, trajanje pritvora, jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija, pravo na obaveštenost, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja i druga prava garantovana Ustavom Srbije koja nisu izričito isključena od mogućnosti ograničenja.

Vanredno stanje u Srbiji poslednji put je proglašeno 15. marta 2020. godine zbog koronavirusa. Trajalo je 53 dana, a tokom tog perioda uvedene su mere kojima je građanima ograničeno ili potpuno zabranjeno kretanje. 

Uvođeje vanrednog stanja odložilo je i redovne parlamentarne izbore, nakon što je Republička izborna komisija donela rešenje o prekidu svih izbornih radnji. Umesto 26. aprila, izbori za narodne poslanike održani su 21. juna 2020.

Deo stručne javnosti smatrao je da je samo proglašenje vanrednog stanja bilo protivno Ustavu, jer je odluku, kako su navodili, trebalo da donese Narodna skupština, a ne predsednik Republike zajedno sa predsednicima Vlade i Skupštine. Ipak, Ustavni sud Srbije je u kratkom saopštenju, bez obrazlaganja, odbacio sve inicijative kojima se tražilo preispitivanje ustavnosti proglašenja vanrednog stanja tokom pandemije, ocenivši da nije došlo do povrede Ustava. 

Inače, pored vanrednog stanja, koje je regulisano Ustavom, postoji i vanredna situacija, koju reguliše zakon. Prema njemu, vanredna situacija je stanje kada su rizici, pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra toliko ozbiljni da ih nadležni organi i službe ne mogu otkloniti redovnim delovanjem. Zbog toga je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno primeniti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.

Naslovna fotografija: FoNet