Gde je i šta radi predsednikov Pokret za narod i državu?
Godinama najavljivan i tek krajem marta registrovan, Pokret za narod i državu više nije tema o kojoj na sva zvona govore ni njegov inicijator, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ni drugi predstavnici vlasti. Prethodno je na više skupova naprednjaka promovisan, a predsednik Vučić pozivao je građane da pristupe Pokretu uz poruku: „ovo nije samo pristupnica, ovo je obećanje i zavet Srbiji“. Kako je izgledao uspon i, makar sa liste gorućih tema, pad Pokreta za narod i državu?
Skup koji se nije desio
Nakon što su studenti u blokadi pozvali građane na protest 28. juna u Beogradu, jedno od glavnih pitanja bilo je i da li će vlast organizovati kontramiting, odnosno još jedan skup Pokreta za narod i državu (posle beogradskog i niškog). Predsednica parlamenta Ana Brnabić je 22. juna izjavila:
„Pokret za narod i državu je planirao neki skup za Vidovdan, zato što Vidovdan jeste jedan od naših najvažnijih praznika i u tom smislu i praznik jedinstva, zajedništva, pobedničke Srbije i neporobive Srbije. Nakon toga su blokaderi najavili da će oni imati neki skup koji je sve suprotno onome što Vidovdan predstavlja i sve suprotno zajedništvu, jedinstvu, miru, pomirenju, pobedničkoj Srbiji. Za mene je dobro ponovo da narod vidi šta je istinska filozofija i ideologija blokadera i da su oni, u stvari, za Vidovdan planirali, pa, između ostalog, krvoproliće”.
Lider Srpske napredne stranke Miloš Vučević samo nekoliko dana ranije, kako su preneli mediji, rekao je da na Vidovdan neće biti kontramitinga, ali „da se razmišlja da se 5. jula organizuje skup, najverovatnije u Kragujevcu ili Novom Sadu”.
Kontramiting, makar zvanično, nije organizovan, ali su se predsednik SNS-a, funkcioneri i pristalice stranke 28. juna okupili ispred Narodne skupštine na „književnoj večeri studenata koji žele da uče”. Ni 5. jula se nije desio skup, a Pokret je, po svemu sudeći, sklonjen u stranu.
View this post on Instagram
Pokret pre Vidovdana
Uz najavu formiranja Pokreta, ka 28. junu gledao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je početkom marta rekao: „Od 15. marta, 16. marta, 17, kad li već, ponedeljak je, krećemo u formiranje pokreta i tada krećemo da primamo ideje kako da pokret nosi naziv. Mi ćemo mu dati radno ime za početak, a prva skupština biće na Vidovdan, 28. juna 2025. godine. Pokret koji treba da pokaže razliku između normalne i pristojne Srbije i svega što su ovi danas pokazali”.
Krajem istog meseca održan je i sastanak Inicijativnog odbora Pokreta za narod i državu. Na tom sastanku videli smo, osim predsednika Vučića, i ljude koji su se kasnije našli u novoj vladi – endokrinologa Đura Macuta (predsednik Vlade), hematologa Belu Balinta (ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija), profesora Borisa Bratinu (ministar informisanja i telekomunikacija), kao i predsednika Matice Albanaca u Srbiji Dema Berišu (ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog).
Samo pet dana kasnije, 28. marta, Pokret za narod i državu registrovan je u Agenciji za privredne registre kao udruženje, čiji je zastupnik izvesna Tijana Nikolić. Kako je navedeno u Statutu dostupnom na sajtu APR-a, ciljevi udruženja su „podizanje svesti o značaju države i narodne suverenosti, zalaganje za prosperitet, napredak i modernu državnu organizaciju i promocija i afirmacija mogućnosti za doprinos razvoju narodne svesti”.
„Moćno udruženje” i „ujedinjenje srpske pameti i rodoljublja”
Dan nakon sastanka Inicijativnog odbora Pokreta za narod i državu na naslovnim stranama pročitali smo da „Srbija dobija moćno udruženje” na čijem su čelu, osim predsednika Vučića „akademici, profesori, advokati, lekari”. Naslovisu se oslanjali i na poruku koju je predsednik Srbije – „da se ujedine sva pamet i rodoljublje naših ljudi”.
Pokret je potom promovisan na višednevnim skupovima koje je vlast, pod sloganom „Ne damo Srbiju”, organizovala sredinom aprila i maja u Beogradu i Nišu. Na tim skupovima, okupljeni su mogli i da pristupe Pokretu, a samo dan nakon beogradskog, predsednik Vučić je na Instagramu napisao: „Dobili smo ogroman broj pristupnica iz svih delova naše zemlje, najviše iz Beograda”.
Kada je i sam zvanično pristupio Pokretu, to je podelio na svom Instagram nalogu „@avucic”, pozvao građane da urade isto, pa naveo da to „nije samo pristupnica, već obećanje i zavet Srbiji”. Nekoliko dana kasnije, predsednikovim stopama krenuo je i Pokretu pristupio i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.
„Pisanje istorije” ili pranje imidža?
Kako je Istinomer ranije pisao, prvi događaj u procesu formiranja novog, nadstranačkog pokreta, što je bio skup vlasti u Jagodini krajem januara, mediji su najavili kao „skup ujedinjenja pametnih i normalnih ljudi”, „novu snagu” i „pisanje istorije”.
Usledilo je oslikavanje Pokreta kao „nade za budućnost”, i to u trenucima kada su građani različitim akcijama, protestima i blokadama izražavali nezadovoljstvo vladavinom Srpske napredne stranke.
Narativ o „novoj snazi” i „nadi”, po svemu sudeći, nije pustio korenje. Istraživanje javnog mnjenja koje je Crta sprovela u periodu od 3. do 16. aprila, u jeku kampanje i najava skupa vlasti u Beogradu, pokazalo je da je u ukupnoj populaciji, čak 41 odsto građana bilo stava da se Pokret formira „jer SNS gubi glasače”. S druge strane, i sa mišljenjem da se Pokret formira „radi budućnosti naroda” bilo je 28 odsto građana.
