Rekao sam 14. marta da sutradan „neće biti ništa“

“Nisam se uplašio ni kada je bilo, ne znam, 110.000 ljudi, 105.000, 107.000, koliko god, nisam se uplašio, 14. sam rekao da 15. neće biti ništa, kao što ću vam svaki put reći, jer ja znam da ne možete da pobedite politiku, ne možete da pobedite program, ne možete da pobedite plan, ne možete da pobedite ideju. Ne možete da pobedite srce ljudi, koji se bori za ovu Srbiju, srce onih koje… Taj najvažniji organ u ljudskom telu kuca svakoga dana za ovu zemlju. Za razliku od onih koji gledaju kako će da je uruše i unište.”

“Ja sam to učinio, podsetiću vas, 14. marta. Tada sam narodu rekao - ništa neće biti 15. marta. Ako se sećate? Sad vam kažem, biće incidenata, praviće nasilje, osećaćemo se loše svi i uradiće ništa. Dakle, završeno je sa tim. Završeno je i sa spoljnom homogenizacijom oko svega, ponestaje para, ponestaje mnogo toga, a država se osokolila, država je porasla, država se stabilizovala i država ume sebe da sačuva i odbrani. Ume da čuva i narod i država će to da pokaže, zlu ne trebalo, a daćemo sve od sebe da to ne moramo da pokažemo.'

'Za kraj, pre nego što postavite pitanje, pozivam sve građane Srbije na mir. Molim roditelje, pošto mnogo naznaka imamo i mnogo grupa imamo koje najavljuju nasilje, ako ne moraju, da ne izvode decu na ulicu, govorim samo o deci, da ne bi neko rekao da sprečavamo dolazak drugih ljudi. A mi ćemo se svakako postarati i dati sve od sebe da obezbedimo mir, bezbednost i sigurnost za sve. Upozoravam one koji misle da napadom na ljude koji drugačije misle, posebno na decu u Pionirskom parku, posebno na institucije, molim ih da to ne čine. Ne zato što sam uplašen da mogu nešto da urade, ni najmanje. Verujte mi, ni najmanje. I to vam govorim dan uoči tog. To vas molim zbog vas, jer ćete me sutra moliti ponovo za pomilovanje. Pomilovanja neće biti, jedanput sam tu grešku napravio. Veliku.”

“Međutim, vi ste sad rekli nešto se dešava poslednjih nedelja, reći ću vam ja šta se dešava. Došlo je do promene u javnom mnjenju i oni to osećaju, iako ne vole da čitaju istraživanja javnog mnjenja. Klatno besa se pomerilo na drugu stranu i sve je više ljutih i ogorčenih ljudi na drugoj strani, koji hoće da im deca idu u školu, koji hoće da Srbija normalno radi i koji više neće da trpe teror. Međutim, ti ljudi se i dalje ponašaju disciplinovano, ne preduzimaju nikakve nasilne akcije, nasilne mere. Ono što je problem to je da ovi ljudi koji organizuju proteste vide da se broj protestanata smanjuje svuda. Ne biste verovali da se taj broj jednako proporciji smanjuje u svim delovima Srbije. Ovo je poslednji pokušaj dovođenja bukvalno svih snaga u Beograd i ne govori slučajno Dinko Gruhonjić i svi ostali da je sutra kraj za mene. Zato što se oni nadaju i očekuju da se neko čudo od nasilja dogodi i da mogu nasiljem da promene vlast. Dakle, došlo je do homogenizacije i radikalizacije upravo zbog smanjenja širine podrške. I ako pogledate skupove koji su održavani u svim mestima, od Srema do juga Srbije, brojevi su vam se kretali negde od 3.000, sada je to na oko tri puta manje. Tamo gde je 1.500 sada je oko 500. Svuda proporcionalno isti pad imate. I to oni znaju i vide, i zato je moralo da dođe do radikalizacije i zato moraju da pokušaju nasiljem.”

'Suviše sam ozbiljan čovek, ne bih vam nikad izgovorio da je kraj. Jedina mogućnost za obojenu revoluciju je da mene ubiju. U ovom trenutku. Drugačiji način da je provedu ne postoji. I to vam na najotvoreniji način govorim, gotovo je sa obojenom revolucijom, gotovi su. Gotovo je, jer je narod shvatio i ko je finansirao, i ko je to radio, za čije potrebe je radio i kako i zašto je trebalo da odustanemo od Republike Srpske, kako i zašto je trebalo da oni ostanu bez naše pomoći i podrške. Kako i zašto je naš narod na Kosovu i Metohiji trebalo da ostane bez naše podrške. (…) Bes ljudi je sve veći, bes ljudi postaje ogroman. I to će biti problem da se zaustavi. I daću sve od sebe da molim ljude koji sve teže kontrolišu svoj gnev da to ipak učine.'

'Poruka je sledeća: strpljivi smo i trpeljivi bili. Puštali smo sve. Znamo mi da neodgovorni političari planiraju nemire i nerede 15. marta. Znamo da će do tada još ovakvih stvari da bude. Jer su nervozni, jer znaju da su izgubili sve. Znaju da obojena revolucija ne može da prođe u Srbiji. I kada sam to prvi put rekao, mnogi su me gledali i rekli, pa to ti sebe tešiš, sebe hrabriš. Ja nikada sebe ne hrabrim. Ja imam dovoljno hrabrosti, dovoljno postojanosti, stabilnosti i doslednosti da mi tako nešto nije potrebno. I uvek dovoljno snage, jer znam da nije važno koliko živiš već koliko si za života uradio, pre svega za narod i državu. Nemam problem sa tim. Ja znam da im je obojena revolucija gotova i imaju samo jedno rešenje o kojem neću večeras da govorim, a to je zločin. Svakako. Čak i ubiti takvog predsednika, o kojem sve najgore govore, je zločin. Drugo rešenje oni nemaju.'

“Hvala Bogu, oni znaju da više vremena nemaju, zato će morati sve da bace na jednu kartu. Nažalost, pokušaće nasiljem nešto da urade i shvatiće tada da im je kraj. Završiće mnogi iza rešetaka koji budu počinili krivična dela, ovi drugi će da shvate da su ih lagali ovi političari koji su im obećavali da je nasiljem nešto moguće da se učini i to je to. Tako da ćemo, kako stvari stoje, u subotu uveče, da odsviramo kraj.”

'Videćete, mi ćemo da ih pustimo pet-šest minuta, biće mnogo hrabri u tih pet-šest minuta. Gađaće kamenicama, bakljama, topovskim udarima, ovim i onim. Pustićemo ih da ceo svet vidi ko je započeo. Pustićemo ih i da krenu na Skupštinu, pustićemo ih i da krenu na sve, a onda će država da pokaže da je država, država će da se ponaša u skladu sa zakonima i odsviraćemo kraj. I pošto oni uvek misle da se ja šalim ili da pričam to zbog ne znam čega, uopšte se ne šalim, sve što sam rekao je istina i sve će se ovako događati. Jer oni ne mogu više svoju ploču ni da promene i da hoće, jer imaju suviše budala kojima su objasnili da je sad kraj. Tako da niko normalan im neće doći, niko ko je pristojan im neće doći na taj skup, jer svi znaju šta će da rade.”

'Ja vidim koliko je drugačija slika Srbije danas i zato oni moraju da provedu nasilje u subotu. I neću nikome da se dodvoravam. Moj je posao, kao predsednika, da zamolim. I molim, posebno molim ove mlade ljude da u tome ne učestvuju. Nemojte da vas iskoriste Đilas, Milivojević i svi ostali, za svoje prljave političke ciljeve. Nemojte. To je moja molba, kao predsednika Republike. Ne zbog sebe, jer predsednika da promenite ne možete. To vas molim zbog vas, deco. To vas molim zbog vas, zato što vi morate da znate, u subotu će u Srbiji biti počinjena najteža krivična dela protiv Republike Srbije. To je napad na ustavno uređenje Republike Srbije, u skladu sa članom 308 i 309 Ustava Republike Srbije. Za 308 je propisana kazna zatvora od tri do 15 godina. Za 309 imate različite stavove, dakle, ali ono osnovno - podsticanje i podstrekavanje na sprovođenje napada na ustavno uređenje Srbije od šest meseci do pet godina. Dakle, svi koji budu učestvovali… jer država jednom to mora da prekine. I dobro je da sve to dođe što pre.”

'To nasilje neće biti moguće da se izbegne, zato što su već napravljeni planovi za koje mi znamo. Ne možete da sprečite nasilje kad je neko odlučan da napravi nasilje. Ali, da li ćemo zaštititi institucije, da li ćemo sačuvati mir u zemlji i da li ćemo da pohapsimo kriminalce koji idu na to da ugroze ustavni poredak ove zemlje... Nisu oni pobedili na izborima pa da ovde neko ne da vlast. Ništa od toga se ovde nije dogodilo. (…) Na protivzakonitom okupljanju oni će da postave, kao, redare, da postave sve da bi rekli nismo mi krivi, a već je dogovoreno koja lica će da krenu sa jajima, koja lica će da krenu sa kamenicama, koja lica će da krenu i da jurnu ka Skupštini sa bakljama, topovskim udarima i svim drugim. Kao i u Skupštini Srbije. Dakle, sve je to već dogovoreno i mi to sve znamo.'