Rođena 1975. godine u Peći.
U zvaničnoj biografiji navodi da je po zanimanju diplomirana ekonomistkinja, ali ne i na kom fakultetu je stekla to zvanje.
„U periodu 2006-2013. godine obavljala je funkciju koordinatora SO Đakovica i SO Dečane na koje je u dva navrata imenovana Odlukom Vlade Republike Srbije. Od 2014. godine obavlja funkciju v.d. direktora Apotekarske ustanove Peć. Bila je članica Upravnog odbora Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, članica Upravnog odbora ‘YUQS’, predsednica Nadzornog odbora Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i članica Skupštine akcionara Državne lutrije Srbije“, piše u biografiji.
Članica je Socijalističke partije Srbije od 1992. godine.
„U nekoliko mandata bila je članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, a od 2012. godine obavlja funkciju sekretarke Foruma žena Srbije“, navodi se u biografiji.
Potpredsednica Glavnog odbora SPS od aprila 2024.
Prvi put put je izabrana za narodnu poslanicu 2013, a potom i nakon izbora 2016, 2020. i 2022. godine.
U sazivu Skupštine od 2020. do 2022. bila je članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, zamenica predsednika Odbora za kulturu i informisanje, kao i zamenica člana Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za Kosovo i Metohiju.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, održanoj početkom avgusta 2022, izabrana za potpredsednicu parlamenta.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. ponovo je izabrana za poslanicu u Skupštini Srbije, kao četvrta na listi „Ivica Dačić – Premijer Srbije“, i zadržala je funkciju potpredsednice parlamenta.
U aprilu 2025. mandatar Đuro Macut predložio ju je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u novoj Vladi Srbije.
U julu 2026. njena izjava da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, etnički očistila Kosovo 1998. godine, naišla je na burne reakcije.
„A sad, o našim nedostacima i o našoj gluposti: da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo ’98. I ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla. Ali, ne način da bih ih, sada, ne znam, likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju. A oni koji su se opredelili za terorističke akcije budu likvidirani na način na koji to obično se obračunavaju sa teroristima i danas, a kamoli u to vreme. Međutim, Slobodan Milošević, pa ni sama Socijalistička partija Srbije, nikada prema tome nisu imali odnos koji imam ja. Iz mene danas, u zrelim godinama, govori i tuga, i bes, i razočarenje, i šta god hoćete. I olako mogu to da kažem, na kraju svih krajeva. Mnogo je lakše da ja to kažem nego da neko to uradi ’98. godine. Međutim, sudbina Slobodana Miloševića se ne bi suštinski promenila čak i da je uradio takvu stvar. Već su ga proglasili bili za balkanskog koljača, od najvećeg faktora mira i stabilnosti posle Dejtona.“ (Kurir, 12. 7. 2026. godine)
Nakon što je „deo opozicije i NVO zatražio njenu hitnu ostavku“, oglasila se pisanim saopštenjem.
„Javnost ima pravo da zna, zato želim da otklonim svaku sumnju u vezi sa svojim izjavama podrške politici SPS-a devedesetih godina, od kojih je, različitim interpretacijama, napravljena propaganda i o meni i o samoj temi. Ni prvi, a verovatno ni poslednji put kada je SPS u pitanju. Srbija je moja kuća, a SPS je moja soba u toj kući. Tako je oduvek bilo i tako će zauvek ostati. Ne odričem se politike SPS-a. Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu, stranka koja nije molila nikoga ni za šta da bi ostala uspravna i verna svojim idejama. Ne odričem se ni strategija svoje stranke koje su bile izabrane za okolnosti oružane pobune na delu kuće koja se zove Srbija. Istovremeno, ne odričem se ni svog prava da govorim o greškama koje smo činili, kao ni da analiziram šta je, eventualno, moglo biti drugačije. Smatram da je propaganda napravljena od moje izjave odličan povod za dijalog sa svima koji imaju drugačiji stav na koji, naravno, imaju pravo i koji smatraju da ja ne smem da iznesem pozitivan stav o politici SPS-a devedesetih godina. Smem. I jesam. Jer sam socijalistkinja koja izgovara istinu koje se mnogi plaše i iznosi činjenice koje bi drugi želeli da poreknu. Na raspolaganju sam svima za dijalog o SPS-u, o devedesetim godinama, o ljudskim pravima i o pravdi. Naravno, uz poštovanje Ustava i Zakona Republike Srbije i njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ja sam Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije. I tako će biti zauvek.“ (Danas, 14. 7. 2026. godine)
Foto: Fonet, Ana Paunković
