Početna Izjave Istinitost Primedbe Venecijanske komisije tiču se nejasnoća u prevodu
Nela Kuburović

Ministarka pravde o mišljenju Venecijanske komisije na Predlog amandmana Ustava.

Primedbe Venecijanske komisije tiču se nejasnoća u prevodu

“Mogu da konstatujem da je Ministarstvo pravde zadovoljno usvojenim mišljenjem, što pokazuje da smo bili na dobrom putu kada smo i poslali predloge amandmana. Veliki deo primedbi VK odnosi na neke nejasnoće u samom prevodu teksta.“

Ministarstvo pravde, 22.6. 2018.

Komentar Istinomera

Veliku polemiku u javnosti proteklih meseci izazvao je Predlog amandaman na Ustav u oblasti pravosuđa koje je izradilo Ministarvo pravde. Stručnjaci su bili ujedinjeni u oceni da ukoliko se ne promene sporna rešenja, možemo da očekujemo da pravosuđe postane u potpunosti zavisno od politike. Predstavnici ministarstva, međutim, nisu previše marili za kritike, a stručnjacima su odgovarali da će konačni sud dati Venecijanska komisija (VK), ekspertsko telo Saveta Evrope, koje ocenjuje predložena rešenja.


Komisija je, najzad, 22. juna zasedala i usvojila Mišljenje o Predlogu amandmana na Ustav koji je Srbija posala. Nakon sednice ministarka pravde Nela Kuburović je izjavila da je zadovoljna usvojenim mišljenjem. Takođe, građanima je poručila da je Ministarstvo pravde bilo na dobrom putu kada je poslalo predloge amandmana. Kuburović je konstatovala i da se veliki deo primedbi VK odnosi na neke nejasnoće u samom prevodu teksta koje su otklonjene i da će svakako ti delovi amandmana biti usklađeni.


Na osnovu ove izjave, pretpostavili smo, dakle, da Venecijanska komisija nije imala bitne zamerke na predložene ustavne amandmane.


Tri dana kasnije se, međutim, na sajtu Kancelarije Saveta Evrope pojavio dokument koji sadrži mišljenje Venecijanske komisije o Nacrtu amandmana na Ustav Srbije.


U zaključku dokumenta koji sublimira usvojeno mišljenje komisije se navodi da VK pozdravlja nacrte amandmana i priznaje napore Vlade Srbije u potrazi za težnjama da se Srbija razvija kao moderna demokratija.


Međutim, odmah ispod stoji da "uprkos tome, postoje brojna otvorena pitanja koja bi se trebala rešiti, kako bi važan proces izmene Ustava Srbije bio adekvatno izrađen“.


Dakle, u usvojenom dokumentu jasno piše da je VK uočila brojna otvorena pitanja, a ne “nejasnoće u prevodu“ kako ih je ministarka Kuburović okarakterisala.


No, da vidimo na šta se odnose primedbe komisije. Za početak, ima ih šest.


Prva zamerka tiče se sastava Visokog saveta sudstva (VSS) i uloge Narodne skupštine.


“VK smatra da izbor (pet) nesudijskih članova Saveta (istaknutih pravnika) koje bira Narodna skupština u prvom krugu većinom od 3/5 narodnih poslanika, a u drugom 5/9 poslanika dovodi do mogućnosti da polovina članova VSS bude istog stava i da odlučuje u skladu sa željama trenutne vlade. Ovaj amandman zato nije podoban za obezbeđivanje pluralizma unutar VSS. VK zbog toga poziva srpske vlasti da pronađu drugačije rešenje", navodi se u mišljenju.


Kako stoji u dokumentu, komisija ima problem i sa izborom Državnog veća tužilaca (DVT), što je druga zamerka koju su usvojili članovi VK.


"Većem ne treba da dominira Narodna skupština i to telo mora da ima kredibilitet i da stekne poverenje javnosti. Trebalo bi izmeniti amandman kojim je predloženo da u sastavu veća bude pet članova (istaknutih pravnika) koje bira skupština, od ukupno 11, među kojima je i ministar pravde i republički javni tužilac, takođe, izabran od strane parlamenta, jer to daje razloge za zabrinutost, stav je VK.


Kao i u slučaju VSS, komisija tvrdi da je bolje rešenje da se osigura pluralizam i da se otvorena pitanja u odnosu na sudije, primene i na tužioce, u meri u kojoj je to moguće.


Dalje, VK u dokumentu navodi da rešenje prema kojem se VSS raspušta, ukoliko u roku od 30 dana ne donese određene odluke može da dovede ili do ubrzanog donošenja odluka ili čestih raspuštanja saveta.


“Imajući u vidu sastav VSS od pet-pet (pet sudija i pet članova koje je izabrala Narodna skupština prim. Istinomer), zastoj u procesu odlučivanja potencijalno može biti izazvan od strane članova VSS koje je Narodni skupština odabrala, protiv sudija i obratno. To stvara mogućnost da VSS postane neoperativan. Ovaj stav treba brisati ili barem pooštriti uslove za raspuštanje Saveta“, navodi VK.


To je, dakle, treća zamerka.


Kada je u pitanju razrešenje sudija i tužilaca zbog nestručnosti, komisija je ukazala da predloženim amandmanima nije predviđena disciplinska odgovornost za sudije i tužioce, dok su navedeni, kako piše, vrlo nejasni razlozi za razrešenje sudija i zamenika javnih tužilaca.


"Važno je da se u Nacrtu amandmana precizira disciplinska odgovornost i razrešenje. Upotrebu nejasne terminologije, kao što je 'nestručnost' bez daljeg preciziranja, treba izbeći", navodi se u mišljenju VK, što se broji kao četvrta zamerka.


Komisija, dalje, navodi petu zamerku. U okviru nje, preporučuje brisanje trećeg paragrafa Amandmana V u kome se navodi da “metod obezbeđivanja jedinstvene primene zakona od strane sudova treba da bude regulisana zakonom“.


Međutim, VK kaže da, ako je neophodno Ustavom definistati potrebu da se obezbedi usklađivanje sudske prakse, onda bi u prvom članu ovog amandmana trebalo da piše “obavezno uzimanje u obzir ili dužno poštovanje sudske prakse".


Šesta zamerka se odnosi izbor vrhovnog i javnih tužilaca, koje prema rešenju iz predloženog amandmana bira Narodna skupština. Dok je, navodi se u mišljenju VK, prihvatljivo da vrhovnog tužioca bira Narodna skupština i da joj bude odgovoran za sveukupno sprovođenje zakona, drugi javni tužioci ne bi trebalo da imaju bilo kakvu direktnu vezu sa Narodnom skupštinom i preporučuje izmenu predloženih rešenja.


Pored navedenih preporuka, VK ukazuje da bi i druge predložene izmene odredbi Ustava trebalo da budu usaglašene i izmenjene u skladu s njima.


Komisija se, takođe, osvrnula i na član 4 aktuelnog Ustava u kome se navodi da se je vlast u Srbiji uređena na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koje se zasnivaju na ravnoteži i uzajamnoj kontroli. Kako izraz kontrola može voditi do političke kontrole izvršne vlasti nad sudskom, predloženo je da se ovaj izraz izbriše i zameni adekvatnijim.


Da sumiramo. Primedbe koje je Venecijanska komisija navela se odnose na izbor članova Visokog saveta sudstva (VSS), sastav Državnog veća tužilaca (DVT), način raspuštanja VSS, razrešenja sudija i tužilaca zbog nestručnosti, ujednačavanje sudske prakse, kao i na izbor tužilaca. Komisija je u svom mišljenju o Predlogu ustavnih amandmana, očito, iznela šest krupnih i konkretnih zamerki na predložena rešenja, kao i sugestiju da se izraz "kontrola" iz aktuelnog Ustava obriše, ili zameni, zbog čega Nela Kuburović za izjavu “da je Ministarstvo pravde bilo na dobrom putu i da se veliki deo primedbi odnosi na nejasnoće u prevodu“, dobija ocenu “kratke noge“.


No, uprkos neslaganjima ministarkine izjave i samog teksta koje je usvojila komisija, Ministarstvo pravde ne odustaje od tvrdnji da je zadovoljno mišljenjem VK.


“Preporuke i zaključci komisije ne mogu biti cenjeni kao zamerke, već ukazuju na koji način predložena rešenja mogu da se unaprede, dopune ili definišu uz dodatana pojašnjenja i preciziranja, što ćemo svakako i učiniti“, odgovorili su nam iz Ministarstva pravde.


Ispostavilo se, dakle, da je Venecijanska komisija iznela slične primedbe na koje je mesecima unazad upozoravala i stručna javnost. U međuvremenu, nakon burnih rekacija javnosti, Ministarstvo pravde je u konačnu verziju amandmana na Ustav, unelo manje promene. Stručnjaci su ih ocenili kao kozmetičke. Jedna od promena odnosi se na takozvani “zlatni glas” prilikom donošenja odluka u Visokom savetu sudstva. Podsećamo, ministarka Kuburović samo nekoliko dana pre objave predloga amandmana tvrdila je da neće biti zlatnog glasa, o čemu smo pisali.


Nakon objavljivanja mišljenja Venecijanske komisije, stručnjaci su ponovo pozvali Ministarstvo pravde na, kako kažu, konstruktivan razgovor kako bi se Nacrt amandmana usaglasio sa zamerkama i preporukama VK. Apeluju na ministarstvo da oformi Radnu grupu za izradu Ustavnih amandamana, a da se paralelno konsultuje sa širokim civilnim društvom i strukovnim udruženjima koja su od početka procesa izrade amandmana na Ustav davale svoje predloge.


Odgovora od strane države, međutim, još nema. Na pitanje Istinomera da li će započeti novi dijalog sa stručnjacima, u Ministarvu pravde kažu da će sve navedene preporuke koje je komisija dostavila, a koje se odnose bilo na sudski ili tužilački sistem, biti unete u finalni tekst Nacrt ustavnih amandmana. Usaglašeni nacrt, kažu, biće javno dostupan na sajtu Ministarstva i prosleđen Vladi RS u proceduru.


Naslovna fotografija: FoNet/ Nenad Đorđević

Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.