Početna Izjave Istinitost Nijedna vlada nije nasledila tako dobro stanje u budžetu
Ana Brnabić

Premijerka o javnim finansijama ​

Nijedna vlada nije nasledila tako dobro stanje u budžetu

“Nikada nijedna Vlada u poslednjih 10 godina nije nasledila tako dobro stanje u budžetu, tako dobre ekonomske, fiskalne pokazatelje.”

Sputnjik, 30.6.2017.

Komentar Istinomera
U prvom intervjuu otkako je stupila na dužnost predsednika Vlade, Ana Brnabić ocenjuje da je prioritet Srbije da obezbedi regionalnu stabilnost kako bi investitori i dalje ulagali novac, nakon što su „nepopularne mere fiskalne konsolidacije urodile plodom“.  

Premijerka Brnabić, kako se dosad pokazalo u prvih mesac dana mandata, dobro barata podacima. Ako se pogleda statistika Ministarstva finansija, vlada Ane Brnabić je zaista prva u poslednjih 10 godina koja zatiče plus u kasi, kako u republičkom budžetu tako i u opštoj državi (reč je o tzv. fiskalnom deficitu/suficitu koji predstavlja razliku između prihoda i rashoda republike plus deficit/suficit lokalnih samouprava, organizacije za obavezno socijalno osiguranje, Puteva Srbije i Koridora). 

Gledano kvartalno, u trećem kvartalu 2016. su oba ova pokazatelja bila u plusu, zatim je do kraja godine očekivano kasa u minusu, da bi u prva dva kvartala ove godine bio zabeležen suficit i u republičkom budžetu i na nivou opšte države. Gledano kumulativno, za šest meseci fiskalni suficit iznosio je  2,1 % BDP dok je plus u republičkoj kasi 5,7%.  Istine radi, bila je republička kasa u suficitu i tokom 2015. ali kako je Istinomer ranije pisao, relevantiji je fiskalni deficit jer je republički ponekad u plusu, ali je zbog većeg minusa u lokalnim kasama i socijalnim fondovima, opšta država u stvari u deficitu zbog čega imamo fiskalni deficit. 
*
Kretanje republičkog (primarnog) i fiskalnog deficita / PrintScreen Min.finansija

I drugo, upravo je fiskalni deficit kao jedan od Mastrihtskih kriterijuma (ekonomski uslovi za prijem zemlje u evrozonu) relevantniji za realno stanje javnih finansija a ne republički, kako je to do skora bivši premijer Vučić gotovo svakog meseca pokušavao da nas ubedi slavodobitno citirajući podatke o malim plusevima u republičkoj kasi, ali ne i u opštoj državi.

Brnabić je u pravu i kada kaže da je stanje sada dobro. Podsećamo, Vlada je pre tri godine planirala da se fiskalni deficit umanji sa 6,6% BDP-a u 2014. na dva odsto na kraju 2016. (bio 1,3%) odnosno na 3,8% BDP-a u 2017. Prema Zakonu o budžetu za 2017. godinu, Vlada je krajem decembra nameravala da ovu godinu završi sa deficitom od 69,1 milijardi dinara, odnosno 1,7 odsto BDP-a, a to je 750 miliona evra manje nego što je Vučićev tim zacrtao 2014. 

Što je takođe pozitivno, rast javnog duga zaustavljen je već u 2016. godini, a poslednje projekcije Fiskalnog saveta ukazuju na to da će na kraju 2017. iznositi oko 73% BDP-a – što je za velikih 5 p.p. BDP-a ili 1,8 mlrd evra manje nego što se predviđalo pre tri godine.  Dakle, fiskalni ciljevi ne samo da su dostignuti, već su i premašeni. 

S obzirom da je premijerka u pravu kad je reč o pozitivnim fiskalnim trendovima, dobija ocenu istina uz jedno veliko ALI. Kažemo „ali“ jer je stanje u javnim finansijama daleko od uređenog što ona sigurno zna budući da Fiskalni savet od početka na to uporno i konzistentno upozorava kreatore ekonomske politike i domaću javnost. Brojni fiskalni rizicu u vidu nereformisanih javnih preduzeća i prezaduženih lokalnih samouprava prete isto kao pre tri godine, a približno polovina trajnog umanjenja fiskalnog deficita još uvek je pod znakom pitanja – ukoliko ne bude podržana odgovarajućim strukturnim reformama, smatra Savet. To znači, kaže Istinomer, da bi moglo da se pokaže da je Vlada Srbije pre tri godine džabe  smanjivala plate i penzije  veće od 25.000 dinara, i primenjivala druge mere štednje kao što su subvencije za poljoprivredu i javne servise.

Fisklani savet je više puta ukazao na efekat lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća koje već sad predstavlja preveliki teret za javne finansije (njihovi stari dugovi koštaće budžet u 2017. oko 0,9% BDP-a), a kako žarišta problema nisu otklonjena novi rashodi za pokrivanje njihovih gubitaka gotovo su neizbežni. 
„Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za samozadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize. Ukoliko se ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme sprovodiće se u nepovoljnijem okruženju i samim tim predstavljaće daleko veći izazov“, ocenjuje se u izveštaju Saveta „Fiskalna konsolidacija i privredni rast 2015-2017: Plan, ostvarenja i pokretači”.
Savet je takođe upozorio da je Srbija s javnim dugom od trenutnih oko 75% BDP-a i dalje veoma zadužena zemlja i da je dovoljan samo jedan spoljni „šok“ da se ponovo nađe na korak od izbijanja fiskalne krize. Da bi se javni dug spustio na bezbedniji nivo (oko 50% BDP-a) potrebno je obezbediti dodatne uštede kojima bi se fiskalni deficit umanjio na 0,5% BDP-a, i održao na tom nivou u dužem roku, predlažu analitičari ove institucije.