Početna Članci Aktuelno Analize Šta je ispunjeno iz Vučićevog šestočasovnog ekspozea?

Šta je ispunjeno iz Vučićevog šestočasovnog ekspozea?

Pre tačno godinu dana, tadašnji mandatar za sastav nove vlade, a današnji predsednik Aleksandar Vučić, izgovorio je “u cugu” šestočasovni program rada nove vlade koja je trajala samo 10 meseci. Vučić danas možda nema formalnu odgovornost, ali očigledno ima faktičku moć i kontrolu nad kabinetom Ane Brnabić, zbog čega ga i dalje držimo odgovornim za realizovanje obećanja iz ovog ekspozea. Tim pre, jer je reč o velikom broju obećanja koja se godinama ponavljaju.


Ovaj ekpoze danima je bio prava letnja tema, jer je, prema pisanju medija, Vučić svojeručno ispisao 450 strana, s tim da je poslanicima uoči izlaganja dostavljen dokument od 68 strana. 

Vučić je tada izjavio da pred sobom ima ekspoze od 260 strana, a nekoliko puta je uporedio svoj program sa navodno dvostruko većom papirnom verzijom ekspozea nemačke kancelarke Angele Merkel, za šta je od Istinomera dobio ocenu „kratke noge“, pošto Merkel uopšte nije imala ekspoze.  
*
Ilustracija Istinomer / Jelena Šušnjar

Tokom govora zamolio je predsednicu Skupštine da se odštampa integralna verzija, koju nije čitao u celosti radi uštede u vremenu, ali Istinomer za ovih godinu dana, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nije dobio tu dužu verziju plana rada Vlade Srbije. Zbog toga Vučić i za to dobija ocenu "neispunjeno".
 
Iako je u drugom premijerskom mandatu Vučić bio samo deset meseci (avgust 2016 - maj 2017)  Istinomer, ipak, podseća na njegova obećanja iz ovog ekspozea, jer se na novoj dužnosti predsednik Vučić i dalje ponaša kao prvi čovek srpske vlade: otvara fabrike i postavlja kamene temeljce, kontroliše radnike na auto putu i kritikuje zbog kašnjenja radova u niškom kliničkom centru. On možda nema formalnu odgovornost, ali očigledno ima faktičku moć i kontrolu nad kabinetom Ane Brnabić, zbog čega ga i dalje držimo odgovornim za realizovanje obećanja iz ovog ekspozea. Tim pre, jer je reč o velikom broju obećanja koja se godinama ponavljaju.

Neka od obećanja identična su obećanjima iz njegovog prethodnog ekspozea 2014, dok nekih od ključnih mera, poput privatizacije sportskih klubova, koje u međuvremenu nisu sprovedene, nema u izlaganju mandatara Vučića od 9. avgusta 2016.
 

#Neispunjeno Biće usvojen zakon o poreklu imovine


U usmenom izlaganju Vučić nije naveo tačan rok za donošenje ovog zakona, dok se u verziji ekspozea dostavljenoj poslanicima navodi da će biti usvojen do kraja 2016. godine što se nije dogodilo. Podsećanja radi, taj zakon je više puta najavljivan, a sam Vučić je još 2012. najavio donošenje tog zakona. Najavila ga je i ministarka pravde Nela Kuburović. 


#Ispunjeno Povećanje penzija i plata  za prosvetare i policiju


Od januara 2017. plate zdravstvenih radnika i prosvetara povećane su pet odsto. Vojci i policiji sledilo je povećanje od dva odsto, dok su zaposlenima u socijalnoj zaštiti i zdravstvu plate porasle tri odsto. Penzije su uvećane za 1,25 procenata. Ističemo da plate, i nakon ovog povećanja nisu vraćene na isti nivo kao pre smanjenja, kako je premijer rekao poslanicima u raspravi o ekspozeu. Podsećamo još jednom i da je u kampanji 2014. Vučić obećao da će penzioneri biti „poslednji čija će se prava dirati“ da bi krajem iste godine smanjio i plate i penzije veće od 25.000 dinara.




#Neispunjeno Pripremiti drugi talas otpuštanja u zdravstvu i obrazovanju


„Pripremiti i sprovesti drugi talas racionalizacije u ključnim sektorima zdravstva i obrazovanja, kroz planove reorganizacije ovih sektora zasnovane na dubinskim funkcionalnim analizama.”
 
Vučić je obećao da će u prvih 100 dana mandata započeti drugi krug otpuštanja, ali se to nije dogodilo, ne u prva tri meseca te Vlade koja je formirana 11. avgusta 2016, nego ni u narednih godinu dana. 

Početkom jula 2017. ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da će se nakon 20. avgusta znati koliko će zaposlenih u prosveti biti višak. Najavio je i da će biti obezbeđeno 1.200 otpremnina za zaposlene u osnovnim i srednim školama, i to za one kojima je ostalo malo do penzije ili žele dobrovoljno da odu. To suštinski znači da nije sprovedena prava kadrovska analiza u ovom sektoru.

Prema Vladinoj odluci o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. planirano je da se u osnovnim i srednjim školama broj normi smanji za više od 2.700 (norma ili puno radno vreme). U zdravstvu je, pak, prema istom dokumentu, planirano novo zapošljavanje 2.500 medicinskog osoblja. Prema informacijama koje je Istinomer dobio u Minstarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, iz ovog sektora je u prvom talasu racionalizacije otišlo oko 12.000 radnika, i to nemedicinskog osoblja. 
 

#RadiSeNaTome  Smanjićemo javni dug


„Javni dug u narednih sedam godina biti smanjen na nivo od 60 odsto, a da će do kraja mandata ove vlade biti ispod 70 odsto BDP-a. Naš plan je da 2023. godine udeo javnog duga u BDP bude svega 60 odsto.“

Rast javnog duga zaustavljen je već u 2016. godini, a poslednje projekcije Fiskalnog saveta ukazuju na to da će na kraju 2017. iznositi oko 73% BDP-a – što je za velikih 5 p.p. BDP-a ili 1,8 mlrd evra manje nego što se predviđalo pre tri godine.  Dakle, fiskalni ciljevi ne samo da su dostignuti, već su i premašeni. Međutim, javnim finansijama i dalje prete brojni fiskalni rizici u vidu nereformisanih javnih preduzeća i prezaduženih lokalnih samouprava, te bi svaki potres u ovom segmentu mogao opet da pogura javni dug naviše.
 

#RadiSeNaTome Svi autoputevi gotovi do kraja mandata 


“Kada budemo završili sa mandatom ove Vlade moći ćete da idete do bugarske granice autoputem od Horgoša, moći ćete od Šida. Dakle, hoćete, moći ćete da idete do makedonske granice autoputem svuda i kroz Grdeličku klisuru, gde nam danas nedostaje 28,6 kilometara plus 9,8 kilometara Levosoj - Srpska kuća, sve ostalo smo završili. Otvorili smo Grabovnica - Grdelička klisura. Dakle, sve će to da bude završeno kao što ćete moći da idete do Čačka, nadam se i do Požege pre kraja mandata ove Vlade u najmanju ruku autoputem gde će vam i Zlatibor i Zlatar i mnogi drugi srpski turistički centri biti i te kako dostupni. I to će biti rezultat ove Vlade“.

Utvrditi koliko je kilometara autoputa sagrađeno od 2012. i na kojim deonicama verovatno spada u najteži posao za Istinomer. Iako je Vučić za ovo obećanje iz ekspozea dobio ocenu “radi se na tome”, jer se autoputevi na Koridoru 10 i 11 zaista grade, ne treba zaboraviti da je Vučić, takođe, u više navrata 2015. obećavao da će do marta 2017. biti gotova oba koridora, kao i da će Srbija u martu 2017. po broju kilometara da pretekne Hrvatsku. Međutim, sada (leto 2017) završetak koridora pomera se za početak 2018. Srbija danas ima 747 km koliko je Hrvatska imala još 2003, a otad je ova zemlja sagradila još 566 kilmetara.
 

 
#Ispunjeno Povećanje minimalne cene rada


Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta polovinom septembra 2016. doneta je odluka o povećanju minimalne satnice sa 121 dinara na 130. 


#RadiSeNaTome Nastavak privatizacije


Plan za naredni period obuhvata privatizaciju 73 preduzeća, od kojih je 18 većih i značajnijih „Lasta“, „JAT tehnika“, „Simpo“. Nastavak procesa privatizacije ostalih preduzeća iz portfolija ministarstva, kao i privatizacioni procesi velikih firmi, kao što su „Telekom Srbija“, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Dunav osiguranje“.

Od septembra 2016. do maja ove godine prodato je 20 kompanija, pokazuju podaci koje je Istinomeru dostavilo Ministarstvo privrede. Kad je reč o privatizaciji velikih sistema poput RTB Bor ili Galenike, svaki slučaj se pojedinačno razmatra, rečeno je Istinomeru. Podsećamo da je nedavno ponovo produžen rok za podnošenje obavezujućih ponuda za davanje koncesije na beogradski aerodrom Nikola Tesla na 23. oktobar ove godine. 

Kad je reč o Telekomu, tu se proces privatizacije nije pomerio od neuspelog pokušaja prodaje 2015. Direktor Predrag Ćulibrk je kazao da privatizacija nije „aktuelna tema“. (RTS, 29. maj 2017. godine)
 

Ovaj ekspoze, kako je Istinomer već ukazao na to prošle godine, više se bavi rezultatima rada prethodne vlade koju je Vučić takođe vodio, nego konkretnim i preciznim ciljevima. Težište je na fiskalnim reformama i brzom obaranje deficita što je uspeh, ali uspeh na klimavim nogama zbog brojnih fisklanih riizika u vidu nereformisanih javnih preduzeća i prezaduženih opština. U ekspozeu nema  mesta za probleme koji godinama ostaju nerešeni, a odnose se po pravilu na vladavinu prava: razračunavanje sa huliganima, privatizacija sportskih klubova i velikih javnih preduzeća isl.