Namerno nisam hteo da napravim godišnji pregled za novu godinu međunarodne zajednice, koja nam zakida dve krasne nedelje, za doček te karabudževine namerno sam svirao pokazavši time da je to za mene običan radni dan, juče shvatim koliko sam ispravno postupio, jer je jedan od dva stuba (Đorđevi stupovi) Nove Srpske Političke Misli g. Antonić izribao mog kolegu sa fakulteta i mog dobrog druga Živicu Tucića, osobu vrlo blagu, strpljivu i odlično obrazovanu: u intervjuu za „Blic“ potonji beše kazao da pitanje kalendara nije teološko nego astronomsko pitanje i da se većina crkava priklonila kalendaru po kome se ravna država. Slažem se Živicom, ali danas, kad dvesto najvećih srpskih političkih mislilaca (Koštunica, Matija, Babuška V., Duule Savić i sl.) zahtevaju da se sazove svenarodni sabor (tuđinski: referendum) o neulasku u NATO, drago mi je i toplo mi je oko srca što sam eto i ja udario čifte raspojasanoj svetskoj kalendarskoj većini. Božić bismo možda i mogli da pomerimo dve nedelje unapred, i kod novokalendaraca i kod nas reč je o rođendanu iste osobe, njima se naš Božić čini kao prenesena trudnoća, nama 25. decembar izgleda kao termin prevremenog porođaja, kao da je Isus ako ne baš nedonošče, ono ipak prevremeno rođena beba; pomeranjem Božića unapred izgubili bismo jednu naviku, okrenuli bismo leđa dugoj tradiciji, ali bi blagdan ipak bio sačuvan, međutim bismo prihvatanjem gregorijanskog kalendara mi izgubili Srpsku novu godinu i sa njom deo identiteta, što neki izgleda baš i žele, a predsednik Republike je jedno mesec dana ponavljao da ćemo u Evropu, ali sa svojim identitetom!
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova