„Dveri“ su naučno ustanovile da Vojvođani ne postoje, nije to prijatno ni pročitati, zar ovom otkriću ne protivureči moja egzistencija, ako ništa drugo? I da i ne: Čerčila li su ili koga za života proglasili pokojnim pa je kazao kako je vest zapravo tačna, samo unekoliko preuranjena? Nekadašnjem vaterpolisti a danas predsedniku opštine Novi Beograd ispunio se dečački san, slikao se sa Veselinom Šljivančaninom, oficirom JNA koji se raščuo po ferpleju na sportskom velestadionu „Ovčara“ nadomak Vukovara, e, na fejsbuk je demokrata okačio sliku sa idolom svoego detstva i iunosti uz usklik „Veliki pozdrav Veselinu Šljivančaninu“ (današnjeg mezimca slobodnih medija pamtim kao majora, ali je Armija blagoslovena ustanova gde svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduješ; mantra Kusturicinog junaka iz „Sećaš li se Doli Bel“ nadvila se nad vasceo život negdašnjeg sineaste, danas basiste i neimara, idejnog tvorca Kamengrada i nadzornog organa na gradilištu; okamenjeni san jeste doduše u drugoj državi, ali Kusturica dobi nagradu za najplemenitiji podvig godine ovde kod nas, u prisustvu patrijarha Irineja – koji se izvinio Nikoliću zbog celodnevnog neviđanja – i u osveštanom prisustvii uvek prisutnog Matije: okice potonjega izgledahu još sitnije usled radosnica koje su se iskrile jakože u pesmi „Vechernii zvon“).
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova