Hit leta je nova zakletva žandarmerije koju zakletvu ministar policije ne priznaje i za koju svetosavski savetuje da se više nikad ne čita i ne polaže, ali kasno, poema komandanta Dikića već je ušla u narod, komandant je očito žudeo da bude upamćen kao neki savremeni major Gavrilović te je na svoju ruku smislio zakletvu kakvu nemaju ni mnogo razvijenije zemlje, a u kojoj se objašnjava da bez Kosova nema života, Kosovo je jedini smisao postanja i postojanja žandarmerije, reč “Kosovo” ponavlja se brat bratu osamnaest puta tako da se policajcima zavrtelo u glavi dok su na tropskoj vrućini ponavljali besmrtne reči svoga komandanta, Dačić je pre zakletve slušao sumorni i sve sporiji glas Tomislava Nikolića, odatle je smožden dojurio je na žandarmerijsku feštu i tu odslušao zakletvu koju autor kao da je u snoviđenju čitao sa usana i brkova Koštuničinog Samardžića; odatle se ministar policije vinuo do Republike Srpske koja za Tadićem rida, ali rane vida – odlikovala je Koštunicu kome lenta stoji lepše i svečanije nego svakom matičaru; odlikovani reče iz glave i iz srca da je Republika Srpska uvek bila njegova najveća briga i najveća ljubav: ono što je za žandarmeriju Kosovo to je za laureata lente Republika Srpska – etnička čistunica, naša sestra, koja u imenu ima inverziju, spomen trajni na pesnika Karadžića koji joj je udario temelje!
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova