Dobrodošli u zemlju praštanja, mirenja i svetosavskog zaborava! Predsednik je pomilovao pisca bestselera koga susedna država još vija zbog prekomerne samoodbrane, kazne odveć temperamentnim navijačima bivaju što prepolovljene što ukinute, rehabilitacija prvog gerilca u porobljenoj Evropi teče ispravnim četničkim tokom (ako ravnogorcima pripadaju boračke penzije i besplatne karte za pozorište, onda je i njihov komandant heroj, a ne okupatorov asistent), Vlada sakuplja novac za projekat “Svi Karađorđevići u jednoj grobnici”, nije ništa imala sa pogrebom Verice Barać koju su ispratili samo rođaci i prijatelji, pa može tj. Vlada da se službeno snuždi nad kletom sudbom kraljevske loze i da finansira ekshumacije i prenos posmrtnih ostataka na Oplenac. Dobrodošli i u zemlju lepe književnosti, Mira Marković napisala je knjigu na španskom jeziku, ne celu, nego samo naslov koji kad nam ga Struja prepeva na srpski glasi “Prognana i neizgubljena”, Momir Bulatović drži da je naslov na španskom zato što je španski jezik jezik pobune. Mira je dakle nasuprot ličnom imenu postala buna među ravnopravnim narodima bivšeg SSSR-a. Vojislav Različak Koštunica objavio je naučno delo “Zašto Srbija a ne EU”, kome u naslovu možda fali zapeta, ali koje neće majci biti prevođeno ni na jedan od indoevropskih jezika, kao što ni Srbija neće nikad ući u Indoevropsku uniju; branilac doktora Karadžić-Dabića ima originalni ugovor štićenikov sa Holbrukom gde potonji crno na belo jamči da će našijencu Haški tribunal moći da pljune pod njegov bilo paljanski bilo novobeogradski pendžer, ako se samo bude povukao iz politike, što je naš kukavac i uradio, a što mu se nije dobrim vratilo.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova