Grad Valjevo je od 2010. do 2013. godine, prema Lokalnom akcionom planu zapošljavanja, iz budžeta utrošio 49,5 miliona dinara za podsticanje zapošljavanja, dok je za te mere u ovoj godini planirano 20 miliona dinara. Međutim, Gradska uprava nema podatke o efektima tih ulaganja, odnosno ne zna koliko je građana na taj način dobilo posao ili pokrenulo sopstveni biznis, kao ni da li oni još uvek rade, odnosno posluju. Udruženje građana “Dosta, bre” istraživalo je efekte mera za podsticanje zapošljavanja u Valjevu i na osnovu podataka dobijenih od Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistku i provere u bazi Agencije za privredne registre došlo se do zaključka da je Grad Valjevo sa 49,5 miliona dinara zaposlio 46 osoba!
Udruženje građana “Dosta, bre” uputilo je pitanje Gradskoj upravi o efektima mera zapošljavanja, odakle je samo dva dana kasnije stigao odgovor da se izveštaj za 2013. godinu čeka, a da za ostala pitanja nemaju dokumentaciju, ističući da nju poseduje Nacionalna služba zapošljavanja u Valjevu. Sa istim zahtevom, Udruženje se obratilo valjevskoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja, od koje su dobijeni polovični podaci. Najpre, spiskovi privrednih subjekata sa matičnim brojevima koji su prethodnih godina dobijali gradsku subvenciju za podsticanje zapošljavanja, a nakon zatražene dopune i matični brojevi firmi koje su dobijale novac za pokretanje sopstvenog biznisa.
Predsednik Udruženja “Dosta, bre” Predrag Savić ističe da ni od Gradske uprave, ni od Nacionalne službe zapošljavanja nije dobijen najvažniji podatak – koliko je građana dobilo posao na osnovu sredstava iz budžeta svih Valjevaca i da li oni danas još rade.
Foto: Predrag Savić/Stock
Podatke dobijene od Nacionalne službe zapošljavanja Udruženje je proveravalo u bazama Agencije za privredne registre koja raspolaže završnim računima privrednika od 2010. godine. S obzirom na to da završne račune dostavljaju samo preduzeća i preduzetnici koji se opredele za takozvano dvojno knjigovodstvo, ni na ovaj način nije bilo moguće doći do konačnog broja novozaposlenih Valjevaca.
“U delu subvencija koje smo mogli da obradimo efekti su tužni – sa 348 zaposlenih u 2010. godini privredni subjekti koji su dobijali sredstva dospeli su na 392 u 2011, pali na 376 u 2012. i ponovo skočili na 394 u 2013.godini, što je efekt od 46 novozaposlenih u odnosu na početnu godinu, ili nešto više od 15 godišnje. Što je još gore, od ukupnog broja subjekata koji su dobili sredstva, njih 18 već je brisano iz registra, a jedno preduzeće je u postupku likvidacije” – ilustruje Predrag Savić.
Nepostojanje izveštaja o utrošenim sredstvima, gradska nebriga ili namerno činjenje propusta u praćenju efekata, otvara i pitanje zloupotrebe subvencija.
“Da biste kao „paušalac“ prijavili firmu ili agenciju potrebno je 1.500 dinara. Konkurišete i dobijete novac, potrošite ga zapošljavajući sebe ili nekog od svojih, a posle dve godine tu firmu (agenciju) ugasite, što košta 700 dinara, i – nikom ništa! U Nacionalnoj službi čak tvrde da oni i nemaju zakonsku obavezu kontrole utroška novca” – ističe Savić.
Zanimljiv je primer i jedne od lokalnih firmi, koje su koristile subvencije za zapošljavanje, koja je prve godine imala 37 zaposlenih, godinu dana kasnije 25, a sledeće svega 10 radnika! Podaci valjevske filijale Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Valjevu ukupan broj zaposlenih 31. marta bio za 98 veći nego tri godine ranije. Broj zaposlenih, na primer, pao je u poljoprivredi, šumarstvu, rudarstvu, prerađivačkoj industriji, saobraćaju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, dok je povećan broj u državnoj upravi i obrazovanju.
Autorka je članica Udruženja „Dosta, bre“ iz Valjeva.
