Stefanović, Šapić i Mali (i dalje) doktori nauka
Posle skoro godinu dana otkako je grupa naučnika izrazila sumnju da je doktorska disertacija predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića “drski plagijat”, kako sada stoje stvari, ovaj funkcioner će najverovatnije zadržati titulu doktora nauka. Naime, iako je Komisija koju je sastavio Univerzitet Union, na kome je sporni rad odbranjen, utvrdila da je više od polovine rada preuzeto, ona je u februaru ove godine prekinula rad, nezadovoljna zbog toga što su zaključci članova komisije bez njihovog odobrenja procurili u javnost. Kako je za Istinomer rekao v.d. rektora Univerziteta Union Zlatko Stefanović, svi pokušaji da se sastavi nova komisija su propali, a ako se to ne učini, Aleksandar Šapić će sasvim sigurno zadržati zvanje doktora nauka.
Aleksandar Šapić/FoNet
“Upravo zbog toga sam sve nalaze Komisije postavio na sajt, jer nema velikih šansi da se ovaj problem razreši u skorije vreme. Kontaktirao sam sa profesorima iz regiona, ali niko nije voljan da se bavi ovim pitanjem”, kaže Stefanović, dodajući da sumnja o plagiranom doktoratu Aleksandra Šapića još dugo može ostati “otvoreno pitanje”.
Za grupu srpskih stručnjaka iz Londona koji su pre godinu dana svojim analizama pokrenuli aferu “doktorati”, analizirajući najpre doktorsku disertaciju ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, a zatim i Aleksandra Šapića, ovakav epilog nije iznenađenje. U svom zajedničkom odgovoru Istinomeru Slobodan Tomić, Marko Milanović, Uglješa Grušić i Branislav Radeljić kažu da je očigledno da naše institucije nisu imale volje da ovaj problem rešavaju.
“Ovim se praktično pokazuje da, uprkos dokazanom plagijatu (dva od tri člana raspuštene komisije su utvrdila izuzetno visok procenat plagiranog teksta), naši univerziteti ne mogu ili ne žele da postupak dovedu do kraja. Drugo pitanje tiče se samih procedura oko sastavljanja komisija: s jedne strane, traže se stručnjaci za užu naučnu oblast; međutim, ukoliko je plagiranje toliko obimno i doslovno, onda vam nije potrebno da imate stručnjaka baš za menadžment da uporedi dva teksta. To može da uradi bilo koji profesor društvenih nauka, jer ovde nije pitanje interpretacija stručne terminologije i upotrebe znanja, već čisto poređenje dva teksta. U tom smislu, uslov da se traže, na primer, stručnjaci iz menadžmenta radi provere navoda o plagijatu trebalo bi da se preformuliše u “stručnjaci iz oblasti društvenih nauka”. Sigurno je da bi tada bilo mnogo lakše sastaviti novu komisiju”, rekli su u razgovoru za Istinomer.
I u slučaju optužbi za plagijat ministra Stefanovića i gradonačelnika Beograda Siniše Malog epilog je isti: i dalje su vlasnici doktorskih diploma. Nezavisna komisija Univerziteta Megatrend zaključila je da rad ministra policije nije plagijat, a o izveštaju komisije FON-a o doktorskoj disertaciji Siniše Malog, kojim se negira da je 33 odsto rada preuzeto, Senat Beogradskog univerziteta još nije raspravljao. Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević nedavno je izjavio da će to “biti tema neke naredne sednice”, ne precizirajući koje.
Siniša Mali/FoNet “Pokazalo se da nema velike razlike između privatnih i državnih univerziteta, jer se ceo ovaj problem gura pod tepih. Union je pokušao da se ponaša odgovorno i na neki način razotkrio šta je srž problema – ljudi su potpuno svesni te Pandorine kutije koja bi se otvorila i oni ne žele u tome da učestvuju”, kaže za Istinomer Srbijanka Turajlić, profesorka u penziji.
Srbijana Turajlić/Istinomer
U proteklih godinu dana tek nekoliko profesora i naučnih radnika usudilo se da otvoreno govori u javnosti o ovim problemima, kritikujući institucije, akademsku zajednicu i loša zakonska rešenja. I upravo je ćutanje akademske zajednice, bez obzira na to da li sa privatnih ili državnih fakulteta, jedna od najvećih zamerki koju profesorka Turajlić upućuje svojim kolegama.
“Akademska zajednica je na sraman način prećutala celu stvar i zaključila da je se ta afera ne tiče. Jedino mogu da zaključim da je to zbog onoga – ko ima putera na glavi, ne izlazi na sunce – što znači da mnogi imaju mnogo putera na glavi kada je reč o kupljenim i plagiranim diplomama”, ističe Srbijanka Turajlić
I u poslednjem izveštaju EU o napretku Srbije napominje se da “Evropski parlament izražava zabrinutost što se akademske institucije, zajedno sa državnim vlastima i javnim zvaničnicima, nisu pozabavile optužbama o plagijatima na univerzitetima”. Teško je proceniti da li će ovo biti jedina posledica (ne)postupanja vlasti u vezi sa ovim sumnjama za plagiranje, ali naučnici koji su ukazali na njih veruju da nije.
“Ne zaboravimo da je proces pristupanja EU – proces, te da u svakoj fazi postoje određeni prioriteti, pa nas ne bi iznenadilo da konkretni problemi u visokom obrazovanju budu na stolu u smislu traženja da se izgrade mehanizmni za sprečavanje i reagovanje na slučajeve plagiranih disertacija”, navodi u zajedničkom odgovoru Istinomeru grupa autora iz Velike Britanije.
Da velikih problema u visokom obrazovanju i te kako ima, pokazala je i nedavna anketa o doktorskim studijama organizacije Doktoranti Srbije.
Između ostalog, čak 75 procenata anketiranih doktoranata reklo je da je u Srbiji ozbiljan problem sa dopisivanjem autora na naučne radove, a 36 odsto je odgovorilo da se lično susrelo sa pritiskom da na svoj rad dopišu nekoga od kolega, profesora, saradnika, iako ta osoba nije bila angažovana. U anketi je navedeno da tek nekolicina naših fakulteta ozbiljno pristupa problemu plagijata, a mali broj njih koristi softvere za detekciju plagijata.
Porazniji podaci ove ankete pokazuju da čak 80 procenata ispitanika ne veruje da ima perspektivu u Srbiji, a da 30 odsto njih planira da napusti zemlju. Kao razloge za to uglavnom navode nepotizam, korupciju, nemogućnost pronalaska posla nakon studija i nepostojanje odgovarajućih uslova za nastavak istraživanja.
