Koliko zaista vrede sirovine u Železari?

Mijomir Laketić 18. 2. 2015.

Sirovine koje se nalaze u „Železari Smederevo“ bile su, kako se spekulisalo, glavni mamac za „Esmark“ u pokušaju kupovine čeličane. Mediji koji su prenosili šta se dešava na pregovorima sa Amerikancima pisali su da u Železari postoje zalihe u vrednosti od 90 miliona dolara. I upravo su te sirovine bile kamen spoticanja, jer se Vlada Srbije plašila da će „Esmark“ kada potroši te zalihe otići iz Smedereva. Zato su tražene garancije da se to neće desiti, ali nisu dobijene. Govoreći o razlozima zbog kojih je Vlada odlučila da ne potpiše sporazum sa američkom kompanijom, premijer Vučić je, između ostalog, kazao da Železara ima zaliha u vrednosti od – 170 miliona dolara.

Konferencija za medije, 17. 2. 2014. godine

“A šta nam je to pa ostavljeno? To nam govorite kao da nam neko nešto prebacuje. Kao da neko hoće da kaže: “Nasledili ste milijarde, bilione nečega i divnu situaciju”. Ne, nasledili smo praznu halu sa nula u sirovinama, a sad Železara ima 170 miliona dolara u sirovinama. Sad „Železara“ može da radi dugo i bez naše podrške i pomoći.”

Samo dan ranije, agencija Tanjug objavila je tekst o pregovorima Vlade i „Esmarka“ u kome je navedeno da „Železara“ ima 90 miliona dolara u sirovinama.

„Istovremeno, Vlada Srbije od ‘Esmarka’ traži čvrste garancije da će obezbediti proizvodnju u narednih pet godina, ne želeći da se dogodi da ‘Esmark’ napusti Smederevo kada potroši postojeće sirovine u Železari vredne oko 90 miliona dolara.“
Tanjug, 16. 2. 2015. godine

Kako su zalihe preko noći sa 90 miliona porasle na 170 miliona dolara? Ovo pitanje smo postavili Ministarstvu privrede, ali nismo dobili odgovor. Na pitanje kolika je vrednost sirovina kojima trenutno raspolaže „Železara Smederevo“ izvršni direktor čeličane Bojan Bojković kaže da ne može da iznese taj podatak, jer bi to bilo „protivno nekim ugovorima koje kompanija ima“.

„To što je premijer kazao da je vrednost 170 miliona dolara, predstavlja obrtni kapital kompanije. Tu se računaju i zalihe, i sirovina, i gotovina…”, ističe Bojković za Istinomer.

Ni sindikalci u „Železari Smederevo“, sudeći prema odgovoru Milete Gujaničića, predsednika Nezavisnog sindikata metalaca u „Železari“, ne znaju sa koliko sirovina trenutno raspolaže njihova kompanija. On kaže da po njegovim informacijama trenutnim sirovinama može da se podmiri proizvodnja u narednih četiri-pet meseci.

“A da li raspolažemo sirovinama u vrednosti od 90 ili 170 miliona dolara, to zaista ne znam”, kaže Gujaničić.

Misterija oko vrednosti sirovina trebalo bi da bude razrešena javnim pozivom za novi menadžment koji će u ime države da rukovodi „Železarom“. Potencijalni rukovodilac smederevske čeličane moraće da zna sa koliko sirovina će raspolagati.

Opstanak Železare bez državne pomoći

Srbija se potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) obavezala da će 1. februara ove godine prestati sa subvencionisanjem proizvođača čelika. Vlada je tražila od Evropske komisije produžetak ovog roka, ali još nije dobila odgovor. Po rečima premijera Vučića, poreski obveznici su mesečno izdvajali između 10 i 12 miliona evra za smederevsku čeličanu. Da li će sada bez tog novca „Železara“ moći da funkcioniše i isplaćuje plate radnicima? Izvršni direktor „Železare“ Bojan Bojković tvrdi da poštovanje obaveza iz SSP-a neće ugroziti poslovanje čeličane.

„Funkcionisaćemo normalno, pa će i narednog meseca i svih ostalih meseci radnici na vreme dobijati platu“, kaže Bojković.

Na pitanje zašto je onda Srbija svakog meseca izdvajala 10 miliona evra za funkcionisanje smederevske kompanije kada ona sada, navodno, može da posluje i bez te pomoći, Bojković nije dao precizan odgovor, objašnjavajući da će se ono što je pokrivala državna pomoć sada računati kao gubitak.

Ni radnici u „Železari“ nisu zabrinuti za svoje plate zbog prestanka državne pomoći. Kako za Istinomer kaže Mileta Gujaničić sirovine su im garant da će biti posla i plata.

„Čim imamo sirovine, znači da ćemo nastaviti proizvodnju i da ćemo time uspeti da isplatimo plate“, zaključuje Gujaničić.

Državna pomoć smederevskom gubitašu

Najčešći vid državne pomoći koju je „Železara“ dobijala bile su garancije koje je Srbija davala za kredite smederevskoj kompaniji. Kako je za Istinomer objasnio ekonomista Aleksandar Stevanović, smederevski gigant je gubitaš i nije mogao da vraća uzete kredite, to je umesto njega radila država, iz budžeta.

„Kada su garancije u pitanju država se obavezuje da će, u slučaju da ‘Železara’ ne bude u mogućnosti da vrati kredit, to uraditi umesto nje. Od 2012. kada je država preuzela Železaru to je postala praksa“, kaže Stevanović.

U budžetu Srbije za 2013. godinu postoje samo dve garancije za kredite, ukupne vrednosti 40 miliona evra. AIK banci se daju garancije za kredit od 15 miliona evra, a Komercijalnoj banci se garantuje kredit od 25 miliona evra. Međutim, već u budžetu za 2014. godinu iznos garancija se značajno uvećao i to na 137 miliona evra. Tako se u budžetu navodi da Fond za razvoj garantuje kredit od 15 miliona evra koji je „Železari“ dala AIK banka. Garancije su date i Komercijalnoj banci za dva kredita – jedan od 25 miliona evra, drugi od 6 miliona evra. Država je garantovala i za kredit Inteze od 10 miliona evra kao i za dva kredita Poštanske štedionice od po 10 miliona evra. Unikredit banci je data garancija na devet miliona evra, a Sberbanci na 21 milion evra.

Pored ovih garancija data je i garancija za kredit od 30 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti u „Železari“, ali nije naznačeno kojoj banci. Garancije za kredite koje je uzela „Železara“ našle su se i u budžetu za 2015. godinu. Ukupne garancije u ovom budžetu iznose 95 miliona evra. U budžetu za 2015. garantovano je za kredit AIK banke od 15 miliona evra, Komercijalne banke za kredit od 25 miliona evra i od 6 miliona evra, Banke Inteza za 10 miliona evra, Poštanske štedionice za dva kredita od po 10 miliona evra, Unikredit banke za 19 miliona evra.

Pored davanja garancija za kredite, u državnu pomoć ubraja se i direktna pozajmica nekoj kompaniji iz republičkog budžeta. Kako je za Istinomer rekao Goran Radosavljević, profesor javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kod ove državne pomoći Vlada iz državne kase daje pozajmicu, a kada ne može da ga naplati taj iznos pretvori u svoje vlasništvo u toj kompaniji.

„Država iz budžeta da novac toj kompaniji i onda kada se na kraju budžetske godine utvrdi da ona nije u stanju da ga vrati, jer posluje loše i jer je gubitaš, taj dug se pretvara u kapital koji država ima u toj kompaniji“, objašnjava Radosavljević.

Od februara država više ne sme da pomaže „Železaru“ davanjem državnih garancija za kredite. U budžetu za ovu godinu su se ipak našle garancije, ali za ranije uzete kredite čiji rok otplate teče i u 2015. Garancije za nove kredite ne smeju da se daju, ako želimo da poštujemo SSP. Međutim, analitičari smatraju da država može i na druge načine da pomogne „Železari“. Kako je objasnio Aleksandar Stevanović država može da toleriše neplaćanje poreza ili neplaćanje usluge prema nekoj državnoj firmi kao što je EPS.