Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori o „najtežoj situaciji za Srbiju od 2008. godine”, a mediji koji ga prate u stopu pišu o „udarima na Srbe i Srbiju”. I kada objašnjavaju te „neprijateljske udare” sada, osim „blokadera” pominju presudu Miloradu Dodiku, Kosovo, pa i akciju hapšenja u slučaju nadstrešnice. Ipak, nisu ovo prvi „najteži dani” za Srbiju. Predsednik Vučić, njegovi saradnici i mediji koji su mu naklonjeni serviraju taj narativ već godinama. Povodi su različiti, ali zajedničko svim tim „teškim vremenima” je to što im se navodno suprotstavlja i Srbiju čuva upravo čovek sa Andrićevog venca.
Glavni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić nedeljama je meta kampanje vlasti i tabloida. Mediji naklonjeni vlasti su mu u petak, 1. avgusta, pripisali i „režiju državnog udara”, nakon što je u akciji hapšenja, u vezi sa slučajem pada nadstrešnice, priveden i bivši ministar Tomislav Momirović. To, ipak nije prvi put da se Nenadićevo ime smešta u narativ o „rušenju države”. Jedna fotografija pokrenula je hajku.
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever bila je gošća nove epizode Istinomerovog podkasta. U razgovoru sa glavnom i odgovornom urednicom Istinomera, Milenom Popović, komentarisala je retoriku predstavnika vlasti u Srbiji, izveštavanje medija naklonjenih predsedniku Aleksandru Vučiću, posebno ističući to da je, kako je rekla, „nesadržaj” koji plasiraju daleko od novinarstva. Ali i da stvara opasnu atmosferu u društvu.
U sredu, 16. jula, pročitali smo - „obojena revolucija nam otela delove države”. Ti „delovi države” odnose se navodno na „blokaderske sudije”, kako su nazvani oni koji su doneli odluku da sedmorica Užičana, privedenih na blokadi magistrale, budu puštena na slobodu. I taj naslov nadovezao se na gomilu drugih kojima se prethodnih nedelja targetiraju sudije u različitim procesima. Njihove fotografije istaknute su kao fotografije zločinaca, u člancima tabloida povezani su sa „dubokom državom”, a etikete im dodeljuju i njihove odluke ocenjuju kao „skandalozne” i predstavnici vlasti.
Nekoliko portala je u večernjim satima, u utorak 8. jula, objavilo da je član Predsedništva BiH Denis Bećirović „opet udario na Srbiju” zato što mu, kako su naveli u naslovima „smeta jer Vučić ne dozvoljava da se Srbi proglase za genocidni narod”. Ispod ovog naslova, isti mediji citiraju Bećirovića koji kaže da „ne stavlja znak jednakosti između naroda i pojedinaca koji su počinili zločine”. Njegove izjave su manipulativno iskorišćene za veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kao i uvek sinhronizovani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najuticajniji mediji ponovo su pokušali da okrenu javnost protiv studenata u blokadi, profesora i dekana i konkretno - rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Sredstvo im je ovog puta bila tvrdnja da su blokade, naročito Beogradskog univerziteta, „izazvale najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo”. Sa više adresa stiglo je i pitanje - „Stidiš li se, rektore?”. Da je reč o još jednom spinu kojim se pojačava kampanja protiv rektora Đokića i studentskog otpora bilo je jasno sa zvaničnim podatkom o broju studenata koji su se u prethodnih sedam meseci ispisali sa fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Od naslova o „udaru na Srbiju”, „pripremama krvoprolića”, do „genocid revolucije” i „raskrinkavanja paklenog plana blokadera na Vidovdan”. Ovu rutu prešli su mejnstrim mediji tokom dve nedelje nakon što su studenti u blokadi pozvali na protest u Beogradu 28. juna. Sve je počelo s navodima „studenata koji žele da uče” da „blokaderi žele da ih ubiju”, nastavilo se s tvrdnjama da studenti u blokadi „pozivaju na krvavi pir”, pa i da na Vidovdan hoće da proglase Srbe „genocidnim narodom”. U zenitu ove hajke emitovana je „specijalna emisija” u koprodukciji TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, i to s „jezivim dokazima tajnog blokaderskog delovanja protiv srpskog naroda i države”. Kampanja protiv studenata tako se pretvorila u još ozbiljniju medijsku hajku - satanizovanjem, zastrašivanjem, optužbama i propagandom koja ne poznaje crvene linije.
Bez pompeznih najava kao što je to bio slučaj sa odlaskom u Moskvu, mediji su izvestili da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu, 11. juna, otputovao u prvu zvaničnu posetu Ukrajini od početka ruske agresije na ovu zemlju, na samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa. Međutim, mediji godinama naklonjeni Rusiji isto koliko i predsednik Vučić, ovaj događaj i predsednikov susret sa Volodimirom Zelenskim, koji se ne uklapa u mejnstrim propagandu, „pokrili” su spinom - i isticali da na samit nije došao niko iz Prištine, slaveći to kao „diplomatski uspeh” Srbije.
Izborna kampanja obeležena je “sistemskom upotrebom propagandnog i fizičkog nasilja”. To je ocena Posmatračke misije Crte koja je pratila tri završne nedelje kampanje za lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću zakazane za 8. jun. Crtini posmatrači zabeležili su brojne slučajeve targetiranja i zastrašivanja kroz negativnu kampanju, pojavljivanja državnih funkcionera, zatim slučajeve zloupotrebe javnih resursa, pritiske na birače, klijentelizam i zloupotrebu podataka građana. Granica između države i stranke je nestala i to, kako kažu, u liku predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je dominirao i u ovoj kampanji - iako nije kandidat. Poslednjih dana to brisanje granice videli smo i u medija, iz čijih naslova nije moglo jasno da se zaključi da li su u pitanju lokalni ili predsednički izbori.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
