U svođenju bilansa na kraju godine obično na red dolazi i besmislena upitanost po čemu ćemo zapamtiti neku godinu, kao da datumi sami po sebi imaju moć da se utisnu u sećanje. 1993. godinu pamtimo po hiperinflaciji, 1996. po masovnim demonstracijama, 2000. danas doživljavamo kao godinu u kojoj smo bili glupi, pa smo poverovali u promene. Ovu godinu želimo da zaboravimo i da je bacimo u prvi kontejner – ali to ne ide baš tako, jer je ovo za sve bila godina bolesti, umiranja, promene života, zaključavanja, distance, maski, laganja, zastrašujuće manipulacije i skrivanja činjenica.