O čemu predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači tačno pregovaraju, da li je na stolu promena granica ili razmena teritorija i da li EU prihvata promenu granica? Da li je cilj da Srbija i Kosovo u budućnosti budu “manje multietničke” zemlje? Sva ova pitanja i dalje su otvorena, ali će stvari možda biti jasnije iduće nedelje, posle nastavka dijaloga u Briselu, a onda i Vučićeve posete Kosovu.
Da li je Aleksandru Vučiću zaista u interesu postizanje dogovora o Kosovu, ako bi time izgubio paravan za skrivanje svega što ne ide u prilog glavnom cilju – čuvanju neograničene vlasti?
Reč koja ovih dana dominira u medijima na temu Kosova jeste razgraničenje, odnosno neka vrsta podele i razmene teritorija, ne sasvim i do kraja razjašnjene.
Predsednik Vučić je izjavio kako se celu svoju vladavinu “borio da ne izgubimo nijednu glavu, nijednog čoveka, da nigde nikakvih ratova ni sukoba ne bude i uspeli smo u tome“. Moguće da će jednog dana u nekim istorijskim čitankama pisati ovaj citat, pošto je poznato da Vučić već neko vreme istoriju računa od drugog dolaska na vlast (2012) ili čak trećeg (2014), zaboravljajući period vladavine od pre dvadesetak godina kada nije bio tako žustar protivnik ratova i sukoba, naprotiv.
Govor je bio njegovo oružje i onda, u prethodnom životu, kada ga je koristio da na sve strane izazove razdor, napravi spletku, zastraši, učini nelagodu, neprijatnost, a neretko izazove i bes kod objekata tih njegovih silnih verbalnih bičevanja. Sada, nakon Promene, znao je – govor će postati sredstvo kojim će pomoći građanima: i onima koji su ga izabrali, i svima drugima; napokon, bio je Predsednik svih građana.
Ne ulazeći u finalni ishod pregovora - može se zaključiti da briselski pregovori nemaju mnogo dodira sa sa važećim propisima Republike Srbije. Pregovori se praktično odvijaju mimo nadležnih institucija (Skupština Srbije, Vlada Srbije) i zavise od volje, raspoloženja i eventualnih datih obećanja i preuzetih obaveza jednog čoveka.
Kosovski šef diplomatije Bedžet Pacoli poslednjih nekoliko dana bio je udarna vest u srpskim medijima, pošto ga je predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin pozvao u zvaničnu posetu Novom Pazaru. Vlada Srbije odbila je Pacolijev zahtev za posetu, pozivajući se na Rezoluciju 1244 i UNMIK-ova dokumenta, prema kojima, kako je saopšteno, ne postoji država Kosovo, pa samim tim ni kosovski ministar spoljnih poslova. Kosovsko ministarstvo inostranih poslova uzvratilo je najavom da će se žaliti visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini zbog kršenja Briselskog sporazuma. Ko je prvi čovek kosovske diplomatije čija je najavljena poseta skandalizovala zvanični Beograd?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
