Tramp je osigurao pobedu nakon što je osvojio Viskonsin, čime je obezbedio ukupno 277 elektorskih glasova. Rezultat je zvanično potvrđen u sredu u 5.35 ujutro, prema zvaničnom izveštaju Associated Press-a.
Amerika još nije odlučila, svi gledaju u kolebljive države i čekaju ishod predsedničkih izbora. Beograd, makar zvanično, nije podržao ni kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, ni kandidata republikanaca, Donalda Trampa. Mediji su bili određeniji - u pristrasnom izveštavanju dali su više prostora Trampu i predstavili ga u značajno pozitivnijem svetlu od Haris. Portretisana najviše kroz citate svog protivkandidata i ljudi koji ga podržavaju, Kamala Haris je u domaćim naslovima „nesposobna”, „politička maskota demokrata”, ima podršku „duboke države” i glas za nju je istovremeno „glas za rat”. S druge strane, Tramp je lider koji zaustavlja ratove i njegova pobeda je „nada za mir u Ukrajini”. Isti narativi dominirali su i u srpskim i u ruskim medijima.
Atentati na Donalda Trampa, kompanija BlackRock, Džozef Bajden i Ukrajina - deli se novi dezinformacioni koktel u susret predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.
Na mrežama i u pojedinim medijima manipuliše se starim snimkom sa ceremonije udruženja američkih veterana, u cilju širenja dezinformacija da je u toku mobilizacija za građanski rat u Sjedinjenim Državama.
Nakon niza dezinformacija o identitetu napadača na republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, na mrežama je aktuelna konspiracija da su autori Simpsonovih predvideli skorašnji pokušaj ubistva Trampa na mitingu u Pensilvaniji.
Posle atentata na bivšeg šefa Bele kuće i republikanskog kandidata na predsedničkim izborima u SAD, Donalda Trampa, krenula je lavina. Vesti o napadu od tada prate nagađanja, teorije zavere, dezinformacije i brojne manipulacije, a pucnjava u Pensilvaniji iskorišćena je za spin. Predstavnicima vlasti i najuticajnijim medijima poslužila je samo kao osnova za dodatno veličanje, ali i viktimizaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je u naslovima postao sledeća „meta” na spisku „slobodarskih lidera” koji „misle drugačije”. S tim manipulacijama, uvek pogodnim za izgradnju kulta ličnosti, kroz naslove i izjave zvaničnika provukle su se i one koje iznova stvaraju istog neprijatelja - Zapad i njegove „lažno liberalne elite” i „duboku državu” koja „hoće haos”. Prostora je, osim za ove narative, bilo i za sumnje u zvanične informacije iz istrage - korisnici društvenih mreža i mediji pisali su o više metaka, više napadača i „misteriji poslednjeg hica”.
Atentat na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i dalje je inspiracija za različite teorije zavere u javnosti. Sumnjajući u zvaničnu verziju događaja po kojoj je glavni osumnjičeni Federalnog istražnog biroa dvadesetogodišnji Tomas Metju Kruks, pre svega korisnici društvenih mreža, аli i mediji, plasiraju danima nakon atentata neutemeljene i lažne teze o identitetu napadača. Istinomer je već pisao o tome, a sada smo naišli na objave u kojima je navedeno da je policijska uprava identifikovala strelca - Marka Vajoletsa, poznatog antifa aktivistu. Reč je o još jednoj dezinformaciji.
U nizu teorija zavere u vezi sa pokušajem ubistva bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, na društvenim mrežama pojavile su se i obmanjujuće tvrdnje da su Trampa pogodila dva metka, od kojih ga je drugi pogodio u grudi. Kao "dokaz" za takve tvrdnje deli se fotografija zabeležena neposredno nakon atentata, na kojoj se na Trampovom sakou navodno vidi rupa od metka. Reč je, međutim, o naboru na rukavu sakoa agentkinje Tajne službe koja je štitila Trampa.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
